Поштовани,

позивамо Вас на отварање изложбе еминентног грчког аутора Христа Пиралиса, 6. децембра, с почетком у 19 часова, у Сали под сводовима у Конаку кнегиње Љубице.

Улаз је бесплатан!

Христо Пиралис, Грк по рођењу, школовао се у Италији као сликар и архитекта, где је провео свој радни век. У току своје професионалне каријере био је ангажован као иконописац, живописац и конзерватор.

Своју ликовну поетику Пиралис гради технолошким поступком правог иконописца док тему описује попут правог хроничара, етнолога. Сцене тргова-платна, усамљени ликови мушкараца, некада младића, а врло често стараца једини су играчи на Пиралисовој сцени. Замишљена, сценографски решена композиција, искривљене средњовековне перспективе, колорита типичног поствизантијског, сугерише свет који је сваки посетилац грчке мале средине могао да види. Више од обичног записа једног амбијента или пуког ликовног записа догађаја, Христо слика атмосферу, тачније залеђену сцену једног сунчаног преподнева на тргу у некој имагинарној варошици на северу Грчке. И све је у тој једној сцени, пар стотина година наслеђа Византије, данашњи дан у градићу који не живи од туриста, појединац у свом природном окружењу, понека животиња, а пре свега колорит који памтимо са икона, боје дивно разложене у валере, прецизно готово графички цртане, шрафиране руком правог иконописца.

Иако теме нису сакралне, сам сликарски поступак снажно сугерише управо ове вредности, неоптерећене религијски, опет ове слике имају карактер свих оних традиционалних вредности.

Ванвременске вредности као поштовање свог окружења, брига за своје старије и оне ближње, потреба да се забележе за сва времена драга лица, потреба и жеља да се забележе баш она времена која не желимо да прођу. На сликама Христа Пиралиса управо време не пролази, немамо временску одредницу која би нам јасно рекла која је година, време је релативна категорија у његовом стваралаштву , његове слике заробиле су тренутке препознатљивих сцена једног поднебља.

Вредност ових дела није примарно и само ликовна, вредност Христиног дела је и у опису, етнолошком и антрополошком бележењу морфологије лица, морфологије малог града, симбола и наслеђа.

Наслеђе, велико какво прати сваког Грка по пореклу, велика историја која је честа тема грчких сликара, у делу Христа Пиралиса није мотив. Етнологија, тема обичног човека и жене, становника малог града или села, граде наратив Пиралисових слика. Сликар теме, али сопствене, теме која бележи и памти, архивира сликарским поступком све оно аутентично. Жанр сцене, верне и веродостојне, без звука, не позивају посетиоца да се ангажује, једноставно описују и памте. Као насликане музејске збирке аутентичних предмета али и збирке нематеријалног наслеђа, белешка начина живота једног подручја.

Поставка београдске изложбе Христа Пиралиса као вредност има управо етнолошке, антрополошке и музеолошке квалитете упркос томе што нема изложених аутентичних предмета. Верујући да је вредан и важан допринос очувању наслеђа једног поднебља ликовни запис сликара, дело овог уметника има неоспоран значај у очувању материјалног и нематеријалног наслеђа севера Грчке. Сцене и обичаји блиски становницима балканског подручја, заједничко сећање и наслеђе народа на овом поднебљу и веза наравно православна али и нека друга повезаност, врло присутна у свим сферама односа између наших народа.

Стваралаштво уметника Пиралиса подцртава и заједничко опет доносећи оно лично и препознатљиво грчко.

Изложба ће бити отворена до 18. децембра.