Непуних 15 км источно од центра Београда, на десној обали Дунава, налази се археолошки локалитет Бело брдо у Винчи, на ком је откривено једно од највећих праисторијских насеља у Европи. Још 1908. године проф. Милоје Васић, први школовани археолог у Србији, започео је археолошка ископавања која су са прекидима трајала до 1934. године. Истраживања су обновљена тек 1978. године и то испитивањем налаза из металног доба и средњег века, када су уочени и истражени остаци велике српске некрополе из времена од VIII до XVII века. Од 1982. године посебна пажња поново се посвећује неолитским слојевима.
Прво насеље на Винчи оснивају носиоци старчевачке културе у средњем неолиту, да би током трајања винчанске културе у млађем неолиту оно доживело свој пун процват. Културни слој дебљине 10 м пружио је обиље материјала (остаци кућа, керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камено оруђе и оружје), па је Винча са правом постала епонимни локалитет културе млађег неолита у балканско-карпатској области.
Стабилност привреде и испуњење основних животних потреба оставило је довољно простора винчанском човеку да се бави уметношћу, препознатљивој по различитим предметима који и у савременом контексту имају уметничку вредност.