Menu
Привилегије занатлија Славонско-сремске границе

Привилегије занатлија Славонско-сремске границе

  • Место: Земун
  • Година настанка: 1769.
  • Материјал: папир, туш
  • Техника: рукопис
  • Димензије: 28 х 44 cm
  • Инвентарни број: ЗИ 3825

Земун је богатство и славу стекао као главна трговачка емпорија у југоисточном Срему, али је број његових трговаца увелико заостајао за бројем оних који су се бавили занатском производњом.

Царица Марија Терезија је на сугестију фелдмаршала Волферсдорфера, 1. септембра 1768, доделила занатлијама у Славонско-сремској граници и комунитетима Петроварадину, Земуну, Карловцима, Митровици и др., Привилегију, којом су за један дужи период регулисани целокупни односи у оквиру овог сталежа. Привилегија се састоји из 20 тачака, од којих је одредба из тачке 2 гарантовала православним занатлијама право на формирање сопствених, одељених еснафа. То ће бити предмет спорења, нарочито у земунском комунитету, где је број православаца вишеструко премашивао број римокатолика, а 1776. је та надмоћ била више него четворострука. За седиште главне еснафске границе одређен је Петроварадин, у коме је требало да се чувају оригинал Привилегије и еснафска правила. С обзиром на бројност православних Срба у Земуну, Привилегија је 1769. преведена на српски језик. Генерал-команда је 1770. потврдила решење на основу којег је у Земуну основано дванаест еснафских лада: три српске, три немачке и шест српско-немачких. Еснафско уређење установљено Привилегијом трајало је безмало једно столеће, до 1860, када се на основу "високе" наредбе приступило образовању слободних занатских удружења-задруга.

Пријави се