На основу споразума о вазалским обавезама према угарском краљу Жигмунду, деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) премешта 1403. престоницу своје државе из Крушевца у Београд. Тада Београд по први пут постаје престони град једне српске државе. За кратко време, опустели и занемарени угарски град је обновљен.
На Калемегдану, у Горњем граду, поникао је велелепни дворац-тврђава, стан деспотов. Трговина и занатство се поново развијају и град се уздиже, али на кратко. Са Угрима је у Тати 1426. направљен уговор да по деспотовој смрти град буде враћен, што је само годину дана касније, 1427. и учињено.
Наследник деспотског трона, Ђурађ Бранковић (1427-1456), премешта престоницу у град Смедерево. На територији Београда су веома чести налази новца ова два владара.
На лицу динара деспота Стефана, у пољу које чине краци крста, чита се: Д / Å / СП / OT.
На наличју Исус Христос стоји у мандорли, у левој руци држи Јеванђеље а десном благосиља.