Menu
Оружје и бојна опрема

Оружје и бојна опрема

  • Локалитет: Београд и околина
  • Период: Сеоба народа и средњи век
  • Датовање: IV-XVI век
  • Материјал: гвожђе, челик, бронза, сребро
  • Техника: ковање, каљење, тауширање
  • Инвентарни број: АС 374, 377, 405, 1266, 2126, 2146; АС I/265; ЗА/1315, 1327, 1348, 1702, 3284, 3289-3290, 3294, 3320-3321, 3389, 3838, 3888; О 38

Утврде Сингидунума су, као и главна тврђава, с временом мењале своју величину, облик и масивност, у зависности од развоја и усавршавања опсадних справа, оружја и опреме које се користило током ратних сукоба. Освајање тврђаве је почињало катапултирањем камења и ђулади; тробридим и делтоидним стрелама, копљима, овновима, чакљама и другим опсадним справама и оружјем избациван је из борбе први ред стрелаца војника-бранитеља, и уништавана су слаба места градских утврда. На тако насталим брешама освајачи су се сукобљавали са браниоцима заштићеним шлемовима, штитовима и панцир-кошуљама. Борба се настављала млатовима, топузима, секирама, мачевима, бојним ножевима. Београдски утврђени град се после сваког разарања обнављао, али га је, осим људи и бедема, од непријатеља бранио и низ мањих фортификација и становништво у окружењу. Лако заштићене ратнике с временом наслеђују тешки оклопници. Листолике стреле и стреле типа ластиног репа замениле су оне масивне, избациване из самострела, правог механичког чуда позног средњег века. Почев од XV века, снажни топови избацивали су јачу, гвоздену ђулад, а у употребу су ушле и пушке-кукаче, пуњене барутом, прво ватрено оружје. Средњовековно оружје и бојна опрема налажени су углавном у коритима река Дунава, Саве и Колубаре и у тврђавама у Баричу, Земуну, Београду, Вишњици, Жрнову.

Пријави се