Menu
Скифат Манојла I Комнина

Скифат Манојла I Комнина

  • Локалитет: непознат
  • Период: Средњи век
  • Датовање: Цар Манојло I Комнин (1143-1180)
  • Материјал: електрум
  • Техника: ковање
  • Димензије: теж: 3,95 gr, R: 28 mm
  • Инвентарни број: Н 2975

У документу који се чува у Ватикану, а потиче из друге половине IX века, Сингидунум се први пут назива словенским именом Београд, иако је име вероватно много старије. Од тада словенско име опстаје кроз векове јер су град, као и његову ширу околину, настањивали Словени, односно Срби, који се према писаним изворима овде појављују у првој половини VII века. Од средине XI века византијски Београд има улогу крајњег, северног, упоришта према Угрима, чија држава снажи и показује тенденцију ширења. У време цара Манојла I Комнина (1143-1180) Београдска тврђава је обновљена, проширена и опскрбљена моћном и великом војском. Било је то доба борби са Угрима за превласт у Подунављу.

Пред крај XI века у византијском ковању долази до промена. Златник добија назив номизма, постаје чанкаст, и најчешће се кује у електруму (мешавина злата и сребра). Почињу да се кују и чанкасти бронзани новци, и тај облик ће бити основно обележје византијског новца од XI до XIII века. Из времена XII века, из региона Београда и оног преко Саве у Срему, потичу налази мањих или већих остава византијског чанкастог новца, скифата, који је у време ратних сукоба и неизвесности склањан, и закопаван на скровита места. Забележени су налази златног новца, као и оног кованог у електруму, такође вредног.

На лицу овог скифата цар Манојло I Комнин и св. Теодор стоје један поред другог. Између себе држе крст са две хоризонталне пречаге који је ослоњен на глоб. Около тече текст: МА[N?HL] - ΘЕ[...], који се тешко чита. На наличју је представљен Христос у стојећем ставу. У левој руци држи Библију, десном благосиља. Лево и десно звезда, горе лево IС, десно ХС.

Пријави се