Музеј бањичког логора

Музеј Бањичког логора је посвећен успомени на заточенике и жртве концентрационог логора Бањица (1941-1944) који су формирале немачке окупационе власти током Другог светског рата. Музеј је смештен у делу зграде некадашњег логора, у којој се данас налази Војна академија. Са радом је почео 1969. године, када је Музеј града Београда приредио прву сталну поставку у оквиру Спомен собе, која је обухватала само део садашњег простора музеја. Исте године, и Скупштина града Београда поставила је испред бивше логорске зграде спомен обележје, чији је аутор вајар Никола Коља Милуновић. Према пројекту архитекте Слободана Николића, простор музеја је 1982. године проширен на око 450 м2, а уређен је и његов улазни део са капијом (својим изгледом симболизује логор) и приређена је нова стална поставка. На основу каснијих истраживања, концепција поставке је донекле измењена и допуњена 2001. године.

У оквиру музеја постоје три засебне изложбене целине: меморијална соба, просторија са музејском поставком и ходник са савременим ликовним радовима. Меморијална соба је смештена у некадашњој логорској соби бр. 26 и представља реконструкцију изгледа једне уобичајне затвореничке собе са дрвеним душемама (креветима). У њој су постављене и табле са именима и презименима затвореника за које је досад утврђено да су убијени током боравка у логору.  Музејска поставка се налази у некадашњој логорској соби бр. 25 и у њој је изложено око 400 експоната, међу којима су лични предмети, цртежи и скице, као и рукотворине заточеника. Поред тога, ту се налази и велика макета логорског комплекса, као и фотографије, документа, плакати и карте који информишу о настанку и функционисању логора, као и о животу и страдањима затвореника. У ходнику музеја изложени су савремени ликовни радови који визуелизују страдалништво затвореника — триптих Милана Блануше (три карактеристичне сцене из логорског живота) и рад Милоша Бајића посвећен групи жена која је септембра 1944. године пружила отпор приликом одвођења на стрељање.

Бањички логор

Концентрациони логор Бањица основале су немачке окупационе власти 5. јула 1941. године, у згради XVIII пешадијског пука Војске Краљевине Југославије. Логор је имао двојну управу — руководећа улога и просторно већи део логорског објекта припадали су немачким окупационим снагама, док је његов мањи део био у надлежности српске колаборационистичке управе. Први затвореници су доведени 9. јула 1941. године, а логор је распуштен 3/4. октобра 1944. године, нешто више од две недеље пре ослобођењa Београда. Према сачуваним књигама евиденције затвореника, кроз њега је прошло преко 23.500 лица, а њихов укупан број (са неевидентираним особама) се процењује на око 30.000. Логор је првенствено служио за затварање политичких затвореника — припадника и симпатизера партизанског и равногорског покрета, али су у њега довођени и Јевреји, Роми, криминалци, лица ухваћена у рацијама, таоци, сељаци који нису давали одговарајуће квоте жита и др. Из њега је велики број лица депортован у разне нацистичке логоре на тлу окупиране Европе. Непознат је тачан број ликвидираних заточеника, а према досад прикупљеним подацима, позната су имена преко 4.200 страдалих особа.

Прегледајте предмете изложене у Музеју бањичког логора
На нашем дигиталном депоу можете погледати и предмете из других музеја и збирки
Музеја града Београда.
Радно време

четвртак, петак и субота: 10-17 ч

контакт информације

Адреса: Павла Јуришића Штурма 33
Тел: 011 263 08 25
Мејлoffice@mgb.org.rs

ЦЕНЕ УЛАЗНИЦА

Улазница: 300 дин
Повлашћени: 150 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Новости из Музеја града Београда
у вашем сандучету.
ПОТВРДИ