Кад сам завршио овај велики рад у Супетру, вратио сам се у Београд где сам био у стању саградити своју сопствену кућу на Сењаку у којој се још и данас налазим. Тиме сам себи обезбедио удобан стан и простран ателие, па сам се могао сав посветити мирном и интензивом раду. (Тома Росандић, 1946)
Музеј Томе Росандића је смештен у уметниковој кући на Сењаку, у улици Љубе Јовановића 3. Кућа је саграђена 1927. године, према плану архитекте Ђуре Бајаловића и личној замисли Томе Росандића.
Од самог почетка, кућа је замишљена као вишенаменски објекат: дом брачног пара Росандић, атеље, галерија уметничких дела и место састајања интелектуалне и уметничке елите оновременог Београда.
Централно место у кући Томе Росандића је заузимао атеље. Вајарска радионица, у којој је уметник стварао скоро три деценије, била је место израде идејних скица за велике монументалне скулптуре, ситне пластике и намештаја у дуборезу.Атеље је био уједно и Мајсторска радионица, што сведочи и о његовом едукативном карактеру.
Атеље Томе Росандића
Тома Росандић (Сплит, 1878–1958) је био вајар, професор Уметничке школе у Београду од 1922, оснивач и први ректор Уметничке академије у Београду од 1937, редован члан САНУ од 1946. и „мајстор вајар“ Мајсторске радионице Томе Росандића од 1949. до 1955. године.
Школовао се у Риму, Фиренци, Венецији и Бечу. У Београду се настанио 1921. као већ искусан излагач на међународним изложбама (Беч 1909, Рим 1911, Лондон 1917, Париз 1919). Граду Београду је поклонио 1955. кућу на Сењаку у којој је живео са супругом Маријом Маром Росандић од 1929. године.
У Музеју Томе Росандића се чувају његова најпознатија остварења (Ecce Homo, Младост, Аутопортрет, Борац на умору), као и скулптуре (Распеће, Ускрснуће, Арханђел Михаило) и предмети примењене уметности (путир, тамњаница, шкропионик) које је уметник израдио у оквиру припрема за своје архитектонско и вајарско дело, Маузолеј Петриновић на Брачу, грађено од 1924. до 1927. године.
Росандићево уметничко интересовање кретало се од фигуре, бисте, рељефа, монументалних композиција и споменика профаног и религиозног карактера до предмета примењене уметности. Скулптуре је изводио у камену, дрвету, бакру, сребру и бронзи.
