Menu

Музеј Томе Росандића

Mузеј је затворен из техничких разлога.

Музеј вајара Томе Росандића налази се у кући у којој је велики уметник живео и радио од 1929. године, а коју је 1955. године, са својим одабраним радовима, поклонио Београду. Аутентичан амбијент дома Томе и Маре Росандић сачуван је у музеолошкој поставци отвореној 1963. године.

Тома Росандић (Сплит, 1878 – 1958) школовао се у Риму, Фиренци, Венецији и Бечу. у Београду се настанио 1921. као већ искусан излагач на међународним изложбама (Беч 1909, Рим 1911, Лондон 1917, Париз 1919). Био је професор Уметничке школе у Београду од 1922, оснивач и први ректор Уметничке академије у Београду од 1937, редован члан САН од 1946. и „мајстор вајар” Мајсторске радионице Томе Росандића од 1949. до 1955.

Росандићево уметничко интересовање кретало се од фигуре, бисте, рељефа, монументалних композиција и споменика профаног и религиозног карактера до предмета примењене уметности. Скулптуре је изводио у камену, дрвету, бакру, сребру и бронзи. У Музеју се чувају његова најпознатија остварења (Ecce Homo, Младост, Аутопортрет, Борац на умору), као и скулптуре (Распеће, Ускрснуће, Арханђел Михаило) и предмети примењене уметности (путир, тамњаница, шкропионик) које је уметник израдио у оквиру припрема за своје архитектонско и вајарско дело, Маузолеј Петриновић на Брачу, грађено од 1924. до 1927. године. У развоју српске скулптуре XX века Росандић је био једна од водећих стваралачких личности.

Пријави се