Menu

Посетите

Археолошко налазиште у Винчи


Бело брдо 17, Винча, Београд

  1. О Музеју
  2. Из поставке

Винча је нераскидиво повезана са именом њеног првог истраживача, професора Милоја Васића, који је на овом месту вршио археолошка истраживања између 1908. и 1934. године и која, са прекидима, трају до данас.

Током неолита, у периоду дужем од хиљаду година, једни поред других живели су и радили рибари, земљорадници, ткачи, грнчари, ловци, сточари, врачеви, каменоресци. Винча је имала централно место на ширем подручју. Богатство налаза у Винчи и њена дуготрајност показују да је то насеље представљало истакнуто место у локалним, као и у регионалним оквирима. То потврђују и многобројни налази луксузне робе која потиче са обала Егеје, удаљених више од хиљаду километара.

Захваљујући налазима из неолитског периода, пре свега антропоморфним фигуринама, Винча је заувек уцртана на мапу светске културне баштине. Међутим, значај археолошког налазишта Бело брдо у Винчи не лежи само у остацима из доба неолита.

Откриће јама из бакарног и бронзаног доба (период од 4000. до 2000. год. п.н.е.), као и средњовековне некрополе (од 700. до 1500. год. н.е), показало је да је и након окончања неолитске епохе, Винча насељавана све до наших дана.

Изложени предмети откривени између 1978. и 2011. илуструју вишемиленијумски континуитет живота на Винчи.

{component index.php?option=com_k2&view=itemlist&layout=category&task=category&id=143}

Пријави се