1918–1920.
уље на платну
115х211 цм
ЛПЈ Инв. бр. 367

У жанру акта Паја Јовановић достиже пуну меру своје уметничке слободе. Своју инспирацију и модел сликар је нашао у супрузи Хермини. Хермина Даубер (1892–1972) упознала је Пају Јовановића око 1905. године у Будимпешти, када је постала његов модел, а у марту 1917. године и његова супруга. Најинтимнија особа Паје Јовановића, познатија по надимку као Муни, оставила је најмање података о себи. Ова рођена Аустроугарка говорила је немачки и мађарски, а хармоничне пропорције њеног тела, лепо лице и заводљив поглед били су и за цео живот остали предмет дивљења и инспирације уметника. Овековечена је у бројним актовима, портретима и митолошким композицијама. По њеној жељи, након њене смрти 1972. године најдражи Пајини радови из њене својине припали су Музеју града Београда. Тако су слике које су красиле њихов дом у Бечу поново постале део уметниковог атељеа у Музеју Паје Јовановића.
У заоставштини Паје Јовановића остало је 13 актова госпође Муни Јовановић, од укупно 35 који се чувају у Музеју града Београда.