1907–1912.
уље на платну
100х213 цм
ЛПЈ Инв. бр. 17

И значајем и бројем, портрети од 1903. године заузимају централно место у Јовановићевом сликарском раду и уметничком опусу. На својим најбољим сликама Паја је успео да забележи сјај и дух европске аристократије, као и угледних личности српског друштва. Рано стечена признања, живот у Бечу, Лондону, Минхену и Паризу, и активно учешће у текућем друштвеном животу ових важних европских културних центара осигурали су уметнику углед, познанства и поруџбине. Како је превасходна намена портрета да се допадне и да се личност представи у најбољем светлу, Јовановић је захваљујући виртуозности своје сликарске технике успевао да испуни очекивања наручилаца, што је посебно долазило до изражаја када су у питању биле жене.