Бранимир Ћосић (1875–1934), књижевник поникао у београдској средини, историјски повезује генерацију која се афирмисала до 1912, са оном која ће наступити 1920. Истовремено, он је и спона између либералних грађанских интелектуалаца и марксистичког круга београдске интелигенције. Његов романсијерски опус је невелик, али је oн значајан као писац снажног утицаја у различитим књижевним круговима тадашњег Београда.
Легат Бранимира Ћосића налази се у Музеју града Београда од 1947, када је преузет од Удружења књижевника Србије и када је постао власништво Музеја. Садржи 2.284 предмета, публикованих 1973. године. Поред рукописа, докумената и фотографија, најзначајнији и најобимнији део Легата чини Ћосићева преписка. Сам Ћосић је за живота уништио један део својих рукописа, велики део преписке и све своје дневнике, што до данас остаје велики губитак за културну историју Београда и српске књижевности.
Бранимир Ћосић, ДВА ЦАРСТВА, 1926–1927.
БРАНИМИР ЋОСИЋ, фотографије
АЛБУМ СА ФОТОГРАФИЈАМА БРАНИМИРА ЋОСИЋА
РАЗГЛЕДНИЦА ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ ЋОСИЋУ
ДОПИСНИЦЕ С. ВИНАВЕРА, Л. ВОЈНОВИЋА И В. ГЛИГОРИЋА
Бранимир Ћосић, ПОКОШЕНО ПОЉЕ
