Бета Вукановић је тестаментом оставила Музеју 247 слика, пастела, акварела и цртежа, а поједини предмети из њеног атељеа, као и медаље, ордење и укази, путем откупа придодати су легату после њене смрти. Легат броји укупно 293 предмета, у које улази и 46 предмета из сликаркиног атељеа, медаља, ордена и указа које је Музеј откупио, употпунивши ову збирку. Сликарка Бабет – Бета Вукановић рођена је у Бамбергу (Баварска) 1872. а умрла је у Београду 1972. године. Уметничко школовање је започела у Минхену 1891, у атељеу сликара Антона Ажбеа, и наставила у Паризу 1897. Пореклом Аустријанка, удајом за Ристу Вукановића сликарка је дошла у Београд 1898. године. Свој педагошки рад започела је у Српској сликарској школи 1900, а наставила у својој кући од 1902. године до Првог светског рата. Равноправно је стајала уз прву генерацију српских сликара који су увели импресионизам у српско сликарство, али је остала верна мртвој природи и људском лику. Њено схватање слике задржало се у прихваћеној минхенској варијанти импресионизма.
Бета Вукановић, ПАНЧЕВАЧКИ МОСТ, 1944.
Бета Вукановић, У КАФАНИ, око 1900.
Бета Вукановић, ПОРТРЕТ ЖЕНЕ, око 1900.
Бета Вукановић, ЈЕВРЕЈКА (Paula Duhfeld), 1925.
Бета Вукановић, ПОРТРЕТ МОЈЕ МАЈКЕ, 1890.
Бета Вукановић, ЖЕНСКИ АКТ, око 1900.
