Винча - праисторијска метропола, 1908-2008.

Галерија САНУ

6. јул - 30. септембар 2010.

У време када је Милоје М. Васић започео прва ископавања у Винчи није могао ни да наслути да ће остати упамћен као археолог који је свету подарио откриће метрополе из каменог доба, старе више од седам хиљада година. Током једног века истраживања испоставило се да је у десет метара дебелом културном слоју, као у некаквом природном медијуму, остала забележена повест коју су на овом месту стварале десетине генерација житеља праисторијске Винче.

На неколико сати хода од ушћа Саве у Дунав, у усталасаном крајолику који стварају шумадијски обронци пре но што потону у велику реку, сместило се насеље древних земљорадника. Они су овде живели хиљаду година, користећи издашне благодети које им је окружење пружало. Била је то незаобилазна раскрсница за све који су путовали по тешко проходним балканским пределима, доносећи са собом делиће других култура и чинећи да Винча постане средишња тачка југоисточне Европе.

Иако слојеви у Винчи представљају богату ризницу за проучавања разних периода праисторије, као и средњовековне епохе, захваљујући налазима из неолитског доба, а пре свега због богатства антропоморфне пластике, Винча је заувек уцртана на мапу светске културне баштине. Од када су 1908. године прве фигурине из Винче освануле на странама најпрестижнијих светских илустрованих листова, није престало интересовање за открића са овог локалитета. Век археолошких истраживања само је један трен у вишемиленијумском животу Винче, али је испуњен читавим професионалним каријерама неколико генерација археолога.
Изложба "Винча: праисторијска метропола" усредсређена је управо на неолитско раздобље у Винчи, које је постало синоним за најзрелије етапе ове епохе, током којих је човек постао произвођач хране и започео своје осамостаљивање од ћудљиве природе. Она је покушај да се расветли време у коме су Винчанци постављали темеље за развој будућих европских цивилизација.

Изложба нуди сву раскош једног давно минулог доба, приказује труд и развој српске археологије, али и данашње генерације, које баштине простор на коме су Винчанци живели, опомиње да чувају, даље проучавају и презентују овај незамењиви драгуљ европске цивилизације..