10. децембар 2011. - 15. јануар 2012.
Андрићев венац
На дан уручења Нобелове награде Иви Андрићу, које је било пре 50 година у Стокхолму, ове године 10. децембра, у 18 часова, на платоу код споменика на Андрићевом венцу, Музеј града Београда отварањем три изложбе обележава ову значајну годишњицу.
Присутнима су се обратили:
Предраг Марковић, министар културе информисања и информационог друштва, Даница Јововић Продановић, директор Музеја града Београда и Весна Марјановић, члан Градског већа града Београда
Овом приликом у галеријским просторима на Андрићевом венцу отворене су три изложбе:
МОЈ ПРОЗОР У КЊИГУ
Музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8, I спрат
10. децембар 2011 – 15. јануар 2012.
радно време 12 – 20 часова
Аутор изложбе
Жељка Мићановић Миљковић, самостални уметник
Прозор је дању невидљив, и тек га ноћ обасја нежним снопом светлости. Тај читач, који је у међувремену постао Уметник, у књигу ступа као у старинску библиотеку, и лако познаје њене лавиринте, удубљења са полицима, преграде и завоје који воде још у дубину и висину.
ИВО АНДРИЋ, ПИСАЦ И / ИЛИ ДИПЛОМАТА
Галерија нова, Андрићев венац 6.
10 - 17. децембар 2011.
радно време 12 – 20 часова
Аутор изложбе
Татјанa Корићанац, музејски саветник Музеја града Београда
Изложба представља нашег истакнутог нобеловца у светлу писца и дипломате, који је захваљујући интензивној дипломатској каријери боравио у многим европским градовима као представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом и Краљевине Југославије. Од Ватикана, Букурешта, Трста, Граца, Марсеја, Париза, Мадрида, Брисела, Женеве до Берлина, Андрић је у сваком од градова проналазио инспирацију за своја дела. На 20 паноа представљен је Андрићев стваралачки рад, панораме градова у којима је био, употпуњене сликама из приватног живота, документима и личним предметима.
ЗАДРЖАНИ ПОГЛЕДИ – АНДРИЋ, СВЕТ СЛИКЕ И ПРИЈАТЕЉИ
Галерија О3ONE, Андрићев венац 12
10 – 23. децембар 2011.
радно време 12 – 20 часова
Ауторка изложбе
мр Нада Сеферовић, кустоскиња Музеја града Београда
Кроз ликовна дела уметника која је Андрић током живота чувао у свом дому а која ми данас чувамо у његовом Спомен-музеју, дела како уметника који су оставили дубок траг у развоју уметности двадесетог века на простору некадашње Југославије - као што су Стојан Аралица, Сретен Стојановић, Игњат Јоб, Миленко Шербан, Мило Милуновић, Петар Лубарда, Лиза Крижанић, Коста Хакман, Никола Граовац, Недељко Гвозденовић, Зуко Џумхур, или Пеђа Милосављевић, да набројимо само неке – тако и оних мање познатих али Андрићу драгоцених сапутника, оних које је веома ценио, пружа се поглед на приватни свет његовог пријатељствовања са уметницима који су стварали свет слике. У том интимном кругу савременика постепено се развијало његово осећање и поимање визуелне уметности које можемо пратити, било јасно исказано или вешто преодевено, било као заокружене целине или само у фрагментима, кроз целокупан ток његовог писаног стваралаштва.
