1970.
- Формира се Одељење за пропаганду, издавачку делатност и педагошки рад; дефинисано је графичко решење лога Музеја
- Музеј Паје Јовановића се отвара за јавност
- Легат Паве и Милана Секулића се отвара за јавност
Формирано је Одељење за пропаганду, издавачку делатност и педагошки рад. Историчар уметности, Мирјана Филиповић, која је водила ово одељење, урадила је идејни нацрт решења симбола (лого) Музеја града Београда, у оквиру програма прославе Музеја, 1973. године. Графичко решење лога Музеја дефинисао је Војислав Перовић, академски сликар.
Сликар Паја Јовановић у прву посету Београду долази на позив краља Петра Карађорђевића 1910, и мада у њему због велике ангажованости и посла на свим странама света није никада дуго боравио, Београд је био град коме се увек враћао. Како је почетак Другог светског рата спречио планове за изградњу уметничког атељеа у Београду, за који су већ били урађени нацрти, Паја Јовановић је 1950. започео преписку са управом Музеја града Београда око отварања Легата. Своме граду желео је да остави, како је говорио "оно што би вредело чувати" од његовог рада и алата, како би се направио један атеље, соба мајстора, занимљива за гледаоце који би желели више да сазнају о њему и његовом делу. Целокупан Легат са више од 800 предмета предат је 1952. на чување Музеју града коме је по уметниковој жељи после његове смрти, 30. новембра 1957. у Бечу, предата и посмртна урна. Као што је желео, урна са посмртним остацима пренета је и положена да вечно почива у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, истога дана када је Музеј града Београда испунио, и другу жељу легатора и 11 јуна 1970 године отворио Музеј сликара Паје Јовановића.
Велика збирка Пајиних радова изложена је у посебно адаптираном стану у данашњој улици Краља Милана 21. Сталну поставку музеја је 11. јуна свечано отворио градоначелник Београда Бранко Пешић. Изложено је око 800 предмета, скица, цртежа, фотографија и слика из Пајине заоставштине. Две године касније Легат је допуњен поклоном уметникове супруге Хермине-Муни Даубер која је Музеју града Београда оставила 11 уметникових слика из приватне колекције и више комада стилског намештаја, као и своју урну која је после смрти пренета у Београд у Алеју великана на Новом гробљу.
