Почетна > Историјат музеја
Историјат

Кликом на годину погледајте шта се у главном граду дешавало и како је то утицало на развој његовог Музеја.


1894.
  • Прва понуда збирке Самуила Стефановића за откуп Београдској општини
1902.
  • Први откупи збирки за Општински музеј
1903.
  • Оснивање Музеја
1911.
  • Писмо предсeдника општине Љубе Давидовића (Чика Љубе) за смештај Општинског музеја
  • Решење Министарског савета Краљевине Србије о уступању Конака кнегиње Љубице за Општински музеј                 
  • Излази публикација о Београду где је Конак кнегиње Љубице потписан као Музеј вароши Београда
1929.
  • Музеј и Библиотека делују као јединствена институција
  • Управљање Музејем је поверено Марији Илић Агаповој
  • Рад Музеја у просторијама зграде Општине у Узун Мирковој 1
1930-1931.
  • Пресељење музеја у нове просторије у улици Краља Петра 26
  • Председник Београдске општине, Милан Нешић, поклања Музеју колекцију оригиналних фотографија И. В. Громана
1932.
  • Организовање првих тематских изложби
  • Поклон Ђорђа Вајферта
1935.
  • Нови(привремени) смештај Музеја
  • Нова стална поставка
1937.
  • Први пут се у просторијама Музеја приређују изложбе других уметника
1940.
  • Самостални рад Музеја
  • Оснивање Дома културе
  • Посета кнегиње Олге
1941.
  • Др Миодраг Грбић, први в.д. директора Градског музеја Страдање Музеја у рату
1942.
  • Градском музеју је прикључен Уметнички павиљон на Калемегдану
1944.
  • Савезничко бомбардовање
1945.
  • Формирана је комисија која је радила на утврђивању штете настале у току Другог светског рата
  • Ново име Музеја
  • Послератна поставка
1948.
  • Музеј града Београда организује прва систематска археолошка ископавања
1941-1949.
  • Отуђивање предмета из Музеја у послератном периоду
1950.
  • Стручна библиотека Mузеја је формирана као засебна служба
  • Музеј илегалних партијских штампарија у саставу Музеја града
  • Музеј 4. јула у саставу Музеја града Београда
1952.
  • Легат Паје Јовановића налази се у Музеју града Београда
1954.
  • Излази из штампе Годишњак Музеја града Београда (касније Годишњак града Београда)
  • Расписан први конкурс за подизање нове зграде Музеја
  • Музеј 4. јула у саставу Музеја града Београда
1961-1964.
  • Последње три изложбе у згради Музеја у Змај Јовиној 1
1963.
  • Музеј Томе Росандића је отворен за јавност
1965.
  • У Трговинском суду у Београду уписано је да је Музеј града Београда основан 15. октобра 1903.
  • Основан Музеј Јована Цвијића
1966.
  • Основан је Клуб љубитеља историје Београда
1967.
  • У Старом двору отворена изложба Београд у XIX веку
1968.
  • Народни музеј Земуна интегрише се у састав Музеја града Београда
  • Закључено да се Музеј града трајно смести у Старом двору
  • Формирање Центра за документацију
  • Музеј Јована Цвијића отворен за јавност
1968-1980.
  • Активности Музеја у Манаковој кући
1969.
  • Основан Музеј Бањичког логора
  • Легат Петрa Поповићa je ушао у састав Музеја
1970.
  • Формира се Одељење за пропаганду, издавачку делатност и педагошки рад
  • Дефинисано је графичко решење лога Музеја
  • Музеј Паје Јовановића се отвара за јавност
1970-1979.
  • Међународна гостовања Музеја са изложбом Београд јуче, данас, сутра
1973.
  • Прослава 70 година постојања Музеја
  • Јосип Броз Тито одликовао Музеј Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима
  • Југоекспорт поклања своју збирку уметничких слика - настаје Легат Југоескпорт
1975-1989.
  • Међудржавна сарадња са Историјским музејом града Варшаве
1976.
  • Поново је расписан конкурс за зграду Музеја
  • Спомен-музеј Иве Андрић а отворен је за јавност
1980.
  • Конак кнегиње Љубице је у саставу Музеја
1981.
  • Легат Паве и Милана Секулића улази у састав Музеја града Београда
1985.
  • Музеј Младеновца је у саставу Музеја града Београда
1999.
  • "Милосрдни анђео"
2001.
  • Легат Паве и Милана Секулића отворен је за јавност
2003.
  • Обележавање стогодишњице Музеја
  • Штампана Монографија Музеја града Београда
2006.
  • Зграда Нове војне академије у Ресавској 40б додељује се Музеју
2007.
  • Скупштина града изузима из састава Музеја града Београда легате Вељка Петровића, Недељка Гвозденовића и Ристе Стијовића
 


     пратите нас  Twitter-256x256