Да ли знате ко је Јован Цвијић? Како је дефинисао научника, којим научним областима се бавио и на који начин је вршио своја истраживања? Зашто је Јован Цвијић један од најбољих примера за објашњење појма интелектуалац? Како разумете Цвијићеву реченицу „Победиће онај ко је културнији”?
Полазиште за радионицу су научно дело Јована Цвијића и стална музејска поставка у његовом некадашњем дому, грађеном почетком 20. века и вешто ушушканом у ужем градском језгру. Циљ радионице је да се деца, кроз упознавање са занимљивим Цвијићевим истраживањима, заинтересују за науку.
Ток радионице:
Радионица почиње разговором о некадашњем дому Јована Цвијића разгледањем дворишта, као и унутрашњости куће и уочавањем украса у њој. Открива се време њеног настанка и стил којим је украшена. Разговара се о стилским карактеристикама сецесије, као и о значењу појма дом за учеснике програма.
Затим се прати научни рад Јована Цвијића, упознавањем са његовом дефиницијом научника, откривањем чиме се бави географија и каква је разлика у раду географа некад (далека путовања и истраживања на терену) и сад (књиге и интернет). Учесници сазнају како се Цвијић облачио, које инструменте је користио и да ли се бавио још неким проучавањима на својим бројним живописним путовањима.
Следи сегмент у којем се говори о Цвијићевим важним научним и другим улогама: чињеници да је основао Српско географско друштво, у више наврата био ректор Универзитета и председник СКА, бројним научним признањима, вези са династијом Карађорђевић и улози у Версајској конференцији, као и о занимљивостима из његовог живота: школовању код чувеног професора Косте Вујића и великом пријатељству са Браниславом Нушићем, али и о Цвијићевим савременицима, који су, као и он, оставили неизбрисив научни траг у светским оквирима: Михајлу Петровићу Аласу, Милутину Миланковићу, Михајлу Пупину... На тај начин, откривши непрегледни свет интересовања Јована Цвијића и сврставши га у ред врхунских интелектуалаца, на његовом примеру се објашњава тај појам.
Након тога се анализира Цвијићева реченица Победиће онај ко је културнији. Учесници објашњавају шта је за њих култура, шта значи бити културан, како се то постаје и због чега је важно то бити.
Практичан део радионица одвија се на два начина:
Учесници радионице узраста 10 - 12 година (IV - VI разред) имају задатак да прецртају једноставније сецесијске украсе са београдских кућа, а радове могу да задрже за успомену и код куће или у школи нацртане украсе обоје по својој жељи.
Деца узраста 6 - 9 година (предшколци - III разред) играју игру Занимљива географија.