61. Октобарски салон, под називом „Случајност Универзума“, одржава се од 7. новембра до 13. децембра 2026. године. У селекцији француског кустоса Нуме Хамбурcина нашло се 27 домаћих и међународних уметника, чији ће радови бити представљени у пет београдских изложбених простора, међу којима су Салон Музеја града Београда и Галерија Музеја града Београда.

Већ неколико деценија, концепти историјски неодвојиви од уметности – као што су лепота, узвишеност и ремек-дело – искључивани су из речника савремене креативности. Ипак, они и даље задржавају сву своју оштрину када је реч о осмишљавању уметничких дела и онога што уметници у њих улажу. Размишљање о форми је, у ствари, предуслов за савремену уметност која је истовремено приступачна и захтевна, способна да комбинује интелектуалну дубину са визуелном интензивношћу.

Лепота је много више од пуке чињенице која се споља опажа, она је израз пројекције, воље која се опире нашој визуелној самозадовољности и пролазности тренутка. Узвишеност се појављује када речи постају беспомоћне, на самој ивици онога што машта још увек може да обухвати.

Ремек-дело се открива током времена, када се дело покаже незаменљивим и када ниједна појединачна интерпретација не може исцрпети његову дубину.

Нико неће наћи дефинитивни одговор у овим речима. Напротив, оне повлаче линије снаге које треба доживети. Неизвесност њихових обриса чува њихову плодност и наводи свакога од нас да формира сопствену процену. На тај начин, оне одзвањају дефиницијом Хане Арент о уметности као „бесмртном делу које смртне руке могу створити и извести“, приморавајући нас да разликујемо, међу уметничким делима, она која трају од оних која бледе.

Потичући из различитих генерација и средина и радећи кроз широк спектар пракси, уметници чине уметничко дело местом где мисао постаје присуство. Поглед на свет постоји у потпуности тек кроз форму која га преноси. У тој тензији уметничко дело стиче своју нужност, превазилазећи и коментар и пуки визуелни ефекат. Усред непрекидног тока слика које се тренутно замењују, оно успоставља другачију врсту трајања. Припада садашњости, а да притом није исцрпљено њом, свесно је историје која јој претходи и онога што још увек може да пренесе.

Андре Малро је овај захтев формулисао речима: „Уметност је оно што човека чини нечим више од случајности универзума“.

Ако је човек случајност, уметност је оно што се супротставља тој случајности.

Из кустоског текста о концепцији изложбе.

Салон Музеја града Београда

Булевар краља Александра 30

Чудесно се овде сусреће са зебњом, док се лепота суочава с немирима и противречностима света.

Ода Жон (Oda Jaune) истражује тело као простор метаморфоза, у којем се сензуалност облика преплиће с крхкошћу и необичношћу. Код Чихару Шиоте (Chiharu Shiota) нити материјализују невидљиве везе које обједињују људска бића и њихова сећања. Њена велика инсталација in situ, сачињена од испреплетаних црних нити, даје тело нематеријалном и претвара простор у ментални пејзаж.

Скулптура Кларе Кристалове (Klara Kristalova) уноси необично у само срце познатог, црпећи из бајки и детињства имагинацију која је истовремено чудесна и узнемирујућа. Recycle Group преиспитује кодове традиционалне скулптуре како би истражио нове митологије нашег света.

Ова узнемиреност добија мрачнију димензију на првом подземном нивоу, где слике уметника Вељка Вучковића преузимају атмосферу претње и двосмислености карактеристичну за film noir.

Кадер Атија (Kader Attia) преиспитује ране историје, наслеђе колонијализма и противречности модерности. Његова инсталација Untitled (Skyline) (Без наслова – Панорама града) претвара седам фрижидера у блиставу метрополу, чија привидна лепота прикрива критику капитализма и архитектуре као инструмента контроле становништва. У свом видео-раду Reflecting Memory (Одраз сећања), уметник истражује трајност траума и неопходност препознавања невидљивих рана како би се отворила могућност њиховог зацељивања.

У дубини зграде, Матилд Дениз (Mathilde Denize) истражује трагове и фрагменте постојања, успостављајући дијалог између сликарства и скулптуре у универзуму настањеном одсутним присуствима.

Жонатас де Андраде (Jonathas de Andrade) у потресном видео-раду, у којем рибари прате рибе које су управо уловили све до њиховог последњег даха, открива необичну блискост нежности и насиља. Радови фотографа Владимира Миливојевића Бугија суочавају нас с маргинама друштва, његовом бруталношћу, али и његовом крхкошћу.

На крају овог силаска појављује се пет великих цртежа изведених техником лавирања тушем, као и видео-рад Франсоаз Петрович (Françoise Pétrovitch). Витка стабла, тамне воде, чамци и рибари чине пејзаже задивљујуће лепоте. Њихова тиха поезија у контрасту је с оронулошћу простора и открива да је управо рањивост лепоте оно што јој даје снагу.

Лепота не захтева ни умирен свет ни идеалне услове да би постојала. Она може настати из насиља и рушевина. Управо у срцу хаоса она најинтензивније показује колико је неопходна.

Галерија Музеја града Београда

Вука Караџића 2

Овај сегмент изложбе резултат је блиске сарадње петоро младих дипломаца Високе школе ликовних уметности у Монпељеу (Beaux-Arts de Montpellier) и Бартелемија Тогуа (Barthélémy Toguo), међународно признатог уметника који се, између осталог, залаже за афирмацију афричког уметничког стваралаштва. Њихов сусрет замишљен је као омаж младима, дијалогу између различитих средина и уметничкој слободи.

Пол Русо (Paul Rousseau) испод силиконске опне открива необичност свакодневних предмета који постају непрепознатљиви.

Јуе Лингђун (Yue Lingjun) преплиће причу о сопственом мигрантском искуству са причом о биљци чији раст не познаје границе.

Никола Фоа (Nicolas Foix) суочава архитектуру Монпељеа и Београда кроз фрагменте грађевина и слике рушевина.

Јанг Јуе (Yang Yue) преиспитује навике становника Новог Београда реконструишући у свом раду њихове свакодневне путање.

Флавијен Дере (Flavien Desray) мења намену инструмената насиља, претварајући ратну машину у звучну скулптуру, а жиг за обележавање у призор узвишеног.

Бартелеми Тогу (Barthélémy Toguo) представио је фриз на папиру дужине од десет метара, као промишљање о човековом месту у свету и начину на који човек проналази своје место унутар целине која га надилази.

У овом простору, обележеном историјом некадашњег првог кинеског ресторана, чији је ентеријер готово нетакнут остао до данас, сусрет уметника различитих генерација и порекла слави слободу и инвентивност младости.

Њихова дела сведоче о особеним начинима на које се уметници баве лепотом и узвишеним како би преиспитивали свет. Ова целина представља омаж тој енергији, радости стварања и уверењу да је лепота снага која подстиче на ангажованост.

61. Октобарски салон „Случајност Универзума“ траје од 7. новембра до 13. децембра 2026. године.

Октобарски салон реализује се под покровитељством Секретаријата за културу Града Београда.