Докторска изложба Маре Ђуровић, под називом „Иконографија и симбологија Богородичиног покрова“, представљена је јавности од 5. фебруара до 15. марта 2026. године у Галерији Музеја града Београда, а затим у проширеном и просторном облику и у Завичајном музеју Жаркова, где је отворена од 20. марта до 10. маја 2026. године.

Изложба обухвата радове настале током трогодишњег периода докторских студија на Факултету примењених уметности у Београду и представља заокружено уметничко истраживање посвећено поштовању Богородичиног култа, са посебним нагласком на мотиву Покрова.

Поставка отвара сложено и слојевито поље дијалога између традиције и савременог визуелног језика, у којем посматрач има активну улогу у формирању значења. Централни део изложбе организован је као крстолика композиција, у којој се успоставља напетост између теолошког и историјског, између страдања и заштите као есхатолошког обећања.

У супротности са наративним слојем централног зида, изложба уводи и апстрактне форме — круг и квадрат — као симболе божанског и створеног света, између којих је позициониран лик анђела као носиоца присуства. Овај однос помера простор из наративног у контемплативни регистар, отварајући могућност личног доживљаја и унутрашњег преиспитивања.

Посебно значајан сегмент изложбе чини просторна инсталација „У потенцијалу“, у којој посматрач постаје део уметничког процеса, укључен у дијалог између личног, историјског и трансцендентног. На тај начин, Покров се не појављује само као иконографски мотив, већ као активни принцип заштите, сабирања и духовног сусрета.

Изложба се може тумачити и у оквиру савремених теоријских приступа, попут концепта релационе естетике Николе Буриоа, који уметничко дело посматра као простор односа и сусрета. У том контексту, поставка функционише као релациони амбијент који повезује литургијско искуство, канонску икону и савремене уметничке медије.

У другој поставци, у Завичајном музеју Жаркова, изложба добија нову просторну динамику. Централно место заузима макета олтарског простора, која је у релацији са инсталацијом „У потенцијалу“, као и етеричном инсталацијом сачињеном од пера са ликовима светитеља. Ови елементи успостављају однос између материјалног и нематеријалног, минијатурног и монументалног, градећи јединствено визуелно и духовно искуство.

Кроз овај слојевит уметнички приступ, изложба „Иконографија и симбологија Богородичиног покрова“ обликује простор сусрета — место прелаза од унутрашњег ка спољашњем, од личног ка саборном, у којем се традиционални теолошки концепти преводе у савремени визуелни језик.