У оквиру пратећег програма изложбе „Нешто о бити света“ Радоша Антонијевића, која је до 14. децембра постављена у Салону Музеја града Београда, организовани су разговори са аутором у следећим терминима:
Изложба „Нешто о бити света” представља најновија промишљања уметника Радоша Антонијевића о просторном односу између класичних, руком обликованих скулптура и овом уметнику својствених инсталација у виду шатора. Поставка је својеобразан уметнички дијалог, метафизички спој два вида скулптуралног освајања простора: оног класичног, вајања у чврстом материјалу, у овом случају у гипсу, и простора који заузима објекат у који може да се уђе. Овом дијалогу посебан акценат даје сам амбијент Салона Музеја града Београда, који као четврта димензија нуди широке могућности преобликовања доживљаја које имамо приликом посматрања скулптуралног дела. Сваки од шест представљених концепата: Шатор Видовдански храм М 25 (метална конструкција, шаторско платно, канап, 2020), На своме месту стајати (метална конструкција, шаторско платно, канап, 2017), Шатор Дечани М3 (метална конструкција, шаторско платно, канап, 2022), Ствари су једноставне (гипс, комбинована техника, 2019), Са болом и љубављу (гипс, комбинована техника, 2025), Југославијо, борба те родила (гипс, комбинована техника, 2019–2025) има свој ликовни и историјски наратив.
Радош Антонијевић: Биографски оквир
Радош Антонијевић је рођен 1969. године у Панчеву. Дипломирао је и магистрирао на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, где је 2014. године одбранио докторску дисертацију под називом „Корективи облика. Водич кроз скулпторске феномене“. На Факултету ликовних уметности у Београду ради од од 2001. до 2007 године као асистент, а затим од 2007. до 20016. као доцент, а у звање ванредног професора на свим нивоима студија изабран је 2016. године. На Академији умјетности у Бањалуци предаје од 2000. године на предмету Вајање.
Антонијевић своје радове јавно излаже од 1998. и има преко 20 самосталних и преко 50 групних изложби. Најрепрезентативније самосталне изложбе одржао је у МСУРС у Бањалуци (2017) и у Салону Музеја савремене уметности у Београду (2015), док од групних излагања треба издвојити појављивање у Националном музеју савремене умјетности у Букурешту (2014), у Музеју савремене уметности у Београду (2012), као и на Штајерској јесени у Грацу (2009) и на Октобарском салону у Београду (2003, 2004, 2006). Његова дела налазе се у значајним колекцијама, укључујући Музеј савремене уметности у Београду, Музеј града Београда, Коч фондацију у Истанбулу и Институт за уметност у јавном простору у Грацу.
Живи и ради у Београду.
