Музеј фолклора и етнологије Македоније - Тракије, у сарадњи са Музејом града Бeoграда, отвара у петак, 21. новембра у 13 часова, у Конаку кнегиње Љубице изложбу:
„Грчки Власи (Цинцари) у српским крајевима током 18. и 19. века. Радећи за добробит завичаја и нове домовине“
Од 18. века, грчки Власи из северне Грчке (Македоније и Епира) из својих метропола Мосхополиса, Власти, Нимфеја, а посебно Клеисуре, насељавали су се у Србију и тадашњу Аустроугарску империју (Београд, Земун, Нови Сад, итд.) као превозници (кираји), трговци и учитељи. Заједно са осталим Грцима, основали су заједнице, школе и цркве, а касније су се истакли као трговци и научници. Посебно у српским крајевима оснивали су заједнице, грчке школе и православне цркве, од којих су најважније биле оне у Новом Саду (En Neophyto Philogenis Adelphotita Grekon и Grekovlachon) и у Земуну-Семлину (En Zemuni Romaion и Macedonovlachon Adelphotita). У Београду, њихово присуство није прошло незапажено, посебно у српској књижевности и историографији, као што је присуство Стевана Сремца и Душана Поповића, који детаљно скицирају трговачки геније Цинцара, истичући њихову улогу као суштинских носилаца и амбасадора грчке културе и грчке православне традиције на османском Балкану и тадашњем Аустроугарском царству.
Филантропи и научници су имали материјалне и нематеријалне користи и од своје матице Грчке и од своје нове домовине Србије. Међу њима су биле истакнуте личности, попут грчког научника Хипократа Георгија (Владан Ђорђевић) који се истакао као премијер Србије и оснивач Београдског медицинског факултета и Српског Црвеног крста. Породице Спирта, Антула, Шонда и Леко играле су водећу улогу у економском, научном и образовном напретку своје земље, оснивању школа, банака, индустрија, па чак и прве фабрике чоколаде. Алкибијад Нуша (Бранислав Нушић) био је највећи српски комичар, Николаос Кикис је допринео изградњи школа и болница, док је Димитриос Вијалу обезбедио континуитет грчког образовања у Земуну до тада; Димитриос Дарварис је превео важна хришћанска дела попут „Христоматије“ и „Кристијаникос Катрептис“ са грчког на словенски језик. Данас, потомци ових личности настављају да поштују своје корене, чувајући историјско сећање на просперитетно грчко-влашко присуство које је играло важну улогу у историји модерне Србије, суштински јачајући грчко-српске везе до данас.
Трајање изложбе: од 21. новембра до 21. децембра 2025. године.
Конак кнегиње Љубице: Кнеза Симе Мрковића 8, Београд Радно време: Уторак – субота од 10 до 17ч, петак од 10 до 18ч, недеља од 10 до 14ч, понедељак је нерадни дан.
