Изложба „Светлост италијанског сликарства XVII века у Галерији Боргезе“, у организацији Галерије Боргезе у Риму и Италијанског института за културу у Београду у сарадњи са Амбасадом Италије у Београду и Музејом града Београда, биће одржана од 20. септембра до 5. децембра 2025. у Спиртиној кући, Завичајном музеју Земуна. Ова изложба, коју је приредила Емануела Сетими, реализује се под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Града Београда, а подршку су пружили UniCredit Bank, Banca Intesa и Generali Osiguranje Srbija.

Посетиоци ће имати прилику да уживају у платнима великих димензија тројице славних италијанских сликара из прве половине XVII века из колекције Галерије Боргезе у Риму. Поред тога, биће ово прилика за поновно отварање Спиртине куће, здања које је некада било дом истоимене породице банкара с половине XIX века, у срцу чувене београдске општине.

Овај престижни римски музеј, смештен у прелепом парку изван древних Аурелијанових зидина, чува изузетно богату колекцију слика, скулптура и декора која је настала почетком XVII века заслугом кардинала Шипионеа Боргезеа, нећака папе Павла V (1605-1621), а потом се током наредних векова постепено обогаћивала, упркос бројним и тешким губицима.

У области сликарства, интересовања овог моћног кардинала ишла су од венецијанског и ферарског сликарства XVI века, па све до Рафаела и Леонардових следбеника. Међутим, његово оштро око жељно новина навело га је да велику пажњу посвети и сликарству свог доба, односно сликарству покрајине Емилије, а нарочито Каравађу и уметницима кадрим да усвоје његов иновативни израз, исказан кроз снажне контрасте светлости и сенке.

Тројица сликара чија су дела одабрана за ову изложбу верно одражавају интересовања ученог Шипионеа у области уметности. Ђовани Франческо Гверијери, Маркиђанац који је током друге деценије XVII века радио као декоратор у палати породице Боргезе у Риму, јасну припадност Каравађовој култури изражава на великом платну Јосиф тумачи снове затвореницима, где евоцира славно Позивање Светог Матеје које је Микеланђело Меризи, звани Каравађо, насликао за капелу Контарели у цркви Светог Луја Француског у Риму. Одлучан контраст светлих и тамних тонова гради фигуре на слици Светог Себастијана негују побожне жене Франческа Рустичија, званог Рустикино, из Сијене, који је у Риму имао прилику да усвоји и разради стил овог великог уметника из Ломбардије, укључивши га у своје ликовно образовање везано за касноманиристичку традицију у Сијени. Платно Самсон пружа родитељима саће меда Ђован Франческа Барбијерија, званог Гверчино, део је колекције Боргезе од око 1630. године када је у једном попису приписано овом емилијанском уметнику који је неколико година раније боравио у Риму, те је имао прилику да упозна Каравађово стваралаштво и спозна његову вредност. Очаравајући детаљ руку које пружају, примају, деле, открива дубок натурализам и изражајну снагу покрета, што се може објаснити личном асимилацијом Каравађове поетике.

Изложба ће бити отворена у Завичајном музеју Земуна (Главна 9) од 20. септембра до 5. децембра 2025. године (уторак-субота од 12 до 20 часова, недеља од 12 до 18 часова).

Регуларна цена улазнице је 400 динара, док је за повлашћене категорије улаз 200 динара.