Поводом обележавања 100 година од рођења Лазара Возаревића (1925–1968), у Салону Музеја града Београда, у петак, 13. јуна у 19 часова, биће отворена изложба "Лазар Возаревић. 100 година од рођења", посвећена овом истакнутом уметнику, који је током педесетих и шездесетих година ХХ века оставио препознатљив траг на тадашњој српској и југословенској ликовној сцени.

На изложби, која представља резултат сарадње Галерије "Лазар Возаревић" из Сремске Митровице и Музеја града Београда, биће презентовано укупно педесет радова Лазара Возаревића који се чувају у збиркама ове две установе. Кустоски тим изложбе чине Марија Вуруна и Марија Вукајловић из Галерије "Лазар Возаревић", и Марија Стошић и Предраг Ђидић из Музеја града Београда.  

Истакнути уметник, не тако дугог животног века (43 године), а плодне каријере, Возаревић се, осим сликарства, израдом цртежа, мозаика, илустраиција, бавио и педагошким радом на Ликовној академији у Београду и био је истакнути актер културног и јавног живота престонице у годинама након Другог светског рата. Био је члан групе Једанаесторица и Децембарске групе, са којима је, у почетним фазама свог стваралаштва, заједно излагао. Уводио је тада нове погледе на доживљај уметничке слике, али и на сам чин сликања, коме је придавао све већи значај експериментишући бојама, лаковима, прскањем, гребањем платна. Методом коришћења такозваних "пулија", металних тапетарских нитни различитих величина, које је постављао у правилном линеарном или кружном распореду, улазећи у поље геометријске апстракције, те изласком слике у простор и заузимањем треће димензије, Возаревић је остварио врхунска дела у српској уметности током друге половине ХХ века. (Марија Стошић, виши кустос Музеја града Београда, из текста каталога изложбе)

Лазар Возаревић, особена личност српског модернизма, по изразитом таленту "набијеном до експлозивности", смелом освајању сликарског простора у духу нових схватања и манифестацији снажне воље у изградњи личног стила, храбро се наметнуо домаћој средини новом концепцијом слике, прожетом неприкосновеним ауторитетом Пикасовог стваралаштва. Према биографима, навику да неуморно ствара стиче још у студентским данима, увек покушавајући да за корак испред других "надокнади време", али и да визионарски створи нове синтезе. Током једног дисонантног, политичким ставовима у уметности обремењеног доба, супротставља се наметнутој доктрини социјалистичког реализма, којој није био наклоњен у времену које се једним делом поклапало с његовим уметничким формирањем на Академији ликовних уметности у Београду (1943–1948). Као припадник прве послератне генерације, преузео је једну од кључних улога у осавремењивању ликовног језика у уметничком деловању засниваном на идеји да за модерно дело није довољно само срушити мимезис, већ уместо њега треба понудити и нови свет форми. (Марија Вукајловић, кустос Галерије "Лазар Возаевић", из текста каталога изложбе)

Сликарство Лазара Возаревића, како је то раније истакао Лазар Трифуновић, "било је у самом језгру наше авангарде, у матици модерног експеримента, способно да стару вредност препороди, оживи и уведе у савремени сензибилитет". Његова прва самостална изложба, одржана јуна 1952. године у Галерији УЛУС-а, према мишљењу Миодрага Б. Протића је била, након Лубардине изложбе 1951. године, "најодважнији покушај да се властити израз нађе мимо принципа који су код нас били већ признати". Стално истраживање актуелних токова савремених уметничких израза обележило је целокупни опус Лазара Возаревића, од самих почетака његовог уметничког стваралаштва до наглог прекида због преране смрти. Управо та савремена уметничка трагања, у једној сведеној мери, могу да се сагледају у његовим радовима који се чувају у колекцијама Галерије "Лазар Возаревић" и Музеја града Београда. (Предраг Ђидић, виши кустос Музеја града Београд, из текста каталога изложбе)

Изложба ће трајати до 20. јула 2025. године. Слободан улаз.

Лазар Возаревић (1925–1968) био је један од водећих представника модерног сликарства у Србији и Југославији средином ХХ века. Рођен је 15. јуна 1925. године у Сремској Митровици. Основно уметничко образовање стекао је у Школи за примењене уметности у Београду, након чега је дипломирао 1948. године на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Мила Милуновића. Године 1960. постао је доцент на истој Академији.

У току свог стваралачког пута прошао је кроз различите уметничке фазе — од кубизма, преко енформела, до постенформела. Значајан утицај на његов развој имали су боравци у Паризу (1951–1952, 1954–1956, 1958. и 1962), где се усавршавао и упознавао са савременим уметничким токовима.

Био је члан истакнутих уметничких група Једанаесторица и Децембарска група, које су одиграле значајну улогу у унапређивању модерне уметности у Југославији. Прву самосталну изложбу имао је у Галерији УЛУС-а у Београду 1952. године. Након тога, излагао је самостално у бројним градовима у земљи и иностранству: Београду, Новом Саду, Нишу, Загребу, Паризу, Њујорку, Венецији, Барију и Бриселу.

Лазар Возаревић редовно је учествовао и на најзначајнијим групним и репрезентативним изложбама у земљи (Октобарски салон, Ријечки салон, Југословенски тријенале) и иностранству (Праг, Рим, Париз, Лондон, Стокхолм, Монтевидео, Њу Делхи).

Поред сликарства, бавио се и другим видовима уметничког израза — илустрацијом, сценографијом и мозаиком. Његови мозаички радови налазе се у хотелу „Метропол“ (Београд, 1956-1957), Војнотехничком институту (Београд, 1958) и Дому омладине (Београд, 1964).

Дела Лазара Возаревића налазе се у бројним јавним институцијама: Галерији „Лазар Возаревић“ у Сремској Митровици, Музеју савремене уметности у Београду, Галерији Матице српске у Новом Саду, уметничким галеријама у Цетињу и Сарајеву, Галерији поклон збирке Рајка Мамузића, Савременој галерији у Зрењанину, Музеју наивне и маргиналне уметности, Музеју Zepter, Музеју града Београда, Модерној галерији у Љубљани, Народном музеју Србије и другим. Његове слике налазе се и у бројним приватним колекцијама, како у бившој Југославији, тако и у иностранству — у САД (David Rockefeller, Gene Sklar, Paul Flockerman), Италији (Guido Trevisan) и Француској (Philippe Baudet).

Преминуо је 29. марта 1968. године у Београду, у 43. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.