Након успешно реализованог обележавања јубиларних 160 година од рођења Бранислава Нушића и 100 година од објављивања његове Аутобиографије, као и великог интересовања публике за изложбе приређене у Народном позоришту и у Завичајном музеју Жаркова, Музеј града Београда отвара изложбу „Бранислав Нушић: случај једне собе, Легат Бранислава Нушића Музеја града Београда“ у Завичајном музеју Младеновца. Свечано отварање изложбе је у среду, 30. априла, у 18.00 часова.
Легат Бранислава Нушића чува се у Музеју града Београда, као поклон његове ћерке Гите Предић – Нушић од 1958. године. Садржи 490 предмета, односно предмете који су били затечени у Нушићевој радној соби приликом примопредаје – предмети примењене и ликовне уметности, фотографије, рукописи, документа, преписка, ордење и лични предмети писца. Легат пружа јединствен увид у интимни простор у коме jе Нушић боравио и стварао, а на основу сачуваних фотографија радне собе могуће је реконструисати њен изглед.
Бранислав Нушић (1864 – 1938) је један од најплоднијих српских књижевника који је деловао крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Остварио се у готово свим књижевним родовима. Обележио је српско драмско стваралаштво тога периода изградивши важан и често приказиван театарски програм, актуелан до данас. Био је драматург и заступник управника, а онда управник Народног позоришта у Београду и Српског народног позоришта у Новом Саду, управник и оснивач Народног позоришта у Скопљу, управник Народног позоришта у Сарајеву. Бавио се новинарством, уређивао је Позоришни лист, писао је за рубрику Из београдског живота у Политици и био сарадник у многим другим новинама. На његову иницијативу у Београду је основано Удружење пријатеља лепе уметности Цвијета Зузорић, а био је и оснивач Удружења југословенских драмских аутора. Радио је у Министарству спољних послова, у српском Конзулату у Скопљу и Битољу, био је вицeконзул у Приштини и српски конзул у Солуну и Серезу. Године 1933. изабран је за редовнoг члана Српске краљевске академије.
Најпознатији је по својим многобројним комедијама. Пре Госпође министарке (1929), Нушић је написао више историјских драма и драма из грађанског живота, док је на подручју комедије, коју је даље неговао, показао интересовање за жанрове који до тад нису били заступљени у његовом стваралаштву. Госпођа министарка је једно од најкарактеристичнијих дела за његов комедиографски поступак, па и за читаво његово стваралаштво. Ово дело је било и остало симбол његовог хумора и вештине грађења ликова који дефинишу један менталитет и ту је оставио печат своје друштвене критике. Након ове, уследио је низ комедија које и данас представљају знамење позоришних сцена: Мистер Долар (1932), Београд некад и сад (1933), Ожалошћена породица (1934), Ујеж (1936), Др (1936). Нушићево последње довршено сценско дело, комедија Покојник (1937), добило је неподељена признања и позитивне оцене критике. Годину дана после Нушићеве смрти, Народно позориште у Београду је у знак сећања на писца приказало јeдан чин његове недовршене комедије Власт.
Завичајни музеј Младеновца:
Краља Александра Обреновића 69, Младеновац
Радно време:
