У нападу Сила Осовине на Краљевине Југославију током Априлског рата 1941. године Београд је био изложен интензивним ваздушним нападима немачке авијације у којима је страдао велики број грађана и направљена огромна материјална штета.

Прве бомбе на град пале су 6. априла у раним јутарњим часовима, а напад је поновљен још три пута у току истог дана. Бомбардовање је поновљено сутрадан, а потом 11. и 12. априла, пред долазак немачке војске у град.

Разорене зграде на Дорћолу, између улица Високог Стевана, Солунске, Драчке и Панчићеве.

Према  прорачунима, у нападу је учествовало укупно 880 авиона, а избачено је око 440 тона разорних и запаљивих бомби. Коришћене су, такође, и специјалне падобранске мине од 1.000 кг чија је експлозивна моћ изазивала страховита разарања.

Поред здања државних и војних институција руинирани су и многи објекти административних, комуналних, верских, здравствених, културних и просветних установа, привредних предузећа, као и знатан део стамбеног фонда. У нападу је порушено 714 зграда, 1.888 је претрпело већу штету, а 6.615 мању. Укупан број оштећених зграда износио је 9.365 или скоро 50% стамбеног фонда. Водоводна мрежа је оштећена на 360 места, а уништено је и 59.528 метара трамвајске мреже, 76 трамвајских возила (од 104) и 48 аутобуса (од 87). Погођена је зграда и термоелектране на Дунаву и руинирано је 15 „трафо-кабина“.

Тачан број жртава бомбардовања никада није утврђен јер је одређен број страдалих трајно остао затрпан под рушевинама. Према званичним подацима погинуло је 2.271 лице, док се у једном немачком извештају наводи број око 4.000 особа, рачунајући и погинуле који нису ископани испод урушних објеката. Више стотина грађана настарадало је у јавним склоништима која су такође била мета ваздушних напада — у порти Вазнесењске цркве, Карађорђевом парку и др.

Оштећени објекти државних институција дуж Улице Милоша Великог (Кнеза Милоша) — зграде Министарства финансија, Државног савета и Главне контроле, Главног ђенералштаба и Министарства војске и морнарице. У позадини се виде руинирани објекти у околини Балканске улице.

Један од симбола страдања Београда у априлском бомбардовању 1941. године је и уништење зграде Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, са око 350.000 књига и збиркама старих рукописа, докумената и карата.

У Музеју града Београда чува се немачки војни фото-албум „Снимци ефеката дејства на Београд“ са више дисетина фотографија које сведоче о изгледу разореног Београда након априлског бомбардовања 1941. године.