Дани европске баштине од 15. до 25. септембра

Манифестација „Дани европске баштине” у Београду део је велике европске манифестације Савета Европе и Европске комисије, којом се сваког септембра представља разноликост наслеђа и богатство култура, традиције и обичаја, као заједничка баштина европских народа. У Београду се ова манифестација одржава више од две деценије, сваке године са другом темом и богатијим програмом. Ове године највећи број програма биће реализован од 15. до 25. септембра.

По одлуци Министарства културе које координира програме у Србији, овогодишња тема у Србији иста је као и у Европи – „Живо наслеђе”. Тема обухвата праксе, знања и вештине које су се преносиле са генерације на генерацију, а које се и данас користе.

„Дани европске баштине” у Београду обележавају се у организацији Секретаријата за привреду, надлежног за послове туризма, осталих градских секретаријата Београда, градских општина, Туристичке организације Београда, Завода за заштиту споменика града Београда, Привредне коморе Србије, институција културе, као и непосредних организатора програма.

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У МУЗЕЈИМА У САСТАВУ МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА

Током манифестације „Дани европске баштине“ омогућен је бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда  у петак, 22. и у суботу, 23. септембра 2023. године.

 

КOНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

Кнеза Симе Марковића 8

Стална поставка: „Ентеријер  београдских  кућа  XIX века“ - Конак кнегиње Љубице убраја се у ред најзначајнијих и најрепрезентативнијих споменичких објеката у Београду. Грађен је од 1829. до 1831. Године и један је од малобројних данас сачуваних  меморијала српске владајуће династије Обреновић. У конаку кнегиње Љубице налази се стална музејска поставка која представља  начин живота и становање у деветнаестовековном Београду. Место: Конак  Кнегиње  Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

Радно време: уторак, среда, четвртак и субота од 10.00 до 17.00 часова, петак од 10.00 до 18.00 часова и недеља од 10.00 до 14.00 часова.

Контакт: 011/2638 264

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ БЕЛО БРДО У ВИНЧИ

Бело брдо 17, Винча

Винча је дала име једној од најпрепознатиљивијих праисторијских култура у свету. Између 5300. И 4300. година пре нове ере, простор данашње Србије и Централног Балкана постаје културно средиште Европе, а на месту данашње Винче формирало се велико насеље које је било средиште, односно метропола једне од најблиставијих, праисторијскиих култура у свету. Винча је споменик културе од изузетног значаја, за разумевање настанка и развој европске цивилизације, а налази из Винче на драматичан су начин променили наш поглед на праисторијског човека. Винчанска култура настала је на традицији предходних култура централног Балкана, несумњиво има велики значај у дефинисању европског индетитета.

Радно време: уторак, среда, петак од 10.00 до 16.00 часова, четвртак од 12.00 до 18.00, субота и недеља од  10.00 до 18.00 часова.

Контакт: 060/500 5187

МУЗЕЈ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА

Краља Милана 21, IV спрат на спрату палате “Devanha“

У Музеју је реконструисан бечки атеље сликара Паје Јовановића са деловима стилског намештаја. Изложене су уметникове слике, сликарски прибор, лична документа, дипломе и медаље. Изложбена поставка је сведочанство о амбијенту у коме се непосредно одвијао уметнички чин, о сусретима са важним историјским личностима, о времену, епохи и уметности која је у њему настајала.

Радно време: петак  од 10.00 до 18.00 часова, субота од 10.00 до 17.00 часова, недеља од 10.00 до 14.00 часова.

Контакт: 011/3340 176

МУЗЕЈ БАЊИЧКОГ ЛОГОРА

Павла Јуришића Штурме 33

Музеј Бањичког логора посвећен је успомени на затворенике и жртве нацистичког концетрационог логора, део поставке чине реконструисан амбијент аутентичне логорашке собе.

Радно време: четвртак, петак и субота од 10.00 до 17.00 часова,

У четвртак, 5. октобра обележава се знак сећања на дан распуштања бањичког логора.

Контакт: 011/2630 825

СПОМЕН МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА

Андрићев венац 8

Спомен - музеј Иве Андрића отворен је 1976. у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац, са супругом Милицом Бабић живео од 1958. године. Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве собе. У преосталом адаптираном простору отворена је стална поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво лаурета Нобелове награде. Заступљен је и оригинални музејски материјал из Легата Иве Андрића, фотографије, документа, уметнички и лични предмети, књиге и часописи, одликовања.

Радно време: уторак, среда, четвртак и  субота од 10.00 до 17.00 часова, петак од 10.00 до 18.00 часова и недеља од 10.00  до 14.00 часова.

Контакт: 011/3238 397

МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА

Јелене Ћетковић 5

Меморијални музеј Јована Цвијића налази се у кући у којој је велики географ и научник живео и радио, саграђеној 1905. Године на Копитаревој градини, по нацртима и жељама самог Цвијића. У сталној поставци аутентичан изглед су задржали салон и соба Цвијићеве супруге Љубице. У преосталом делу Цвијићеве куће постављена је изложба о животу, бројним путовањима и истраживачком раду нашег великог научника. 

Радно време: уторак, среда, четвртак и субота: од 10.00 до 17.00 часова, петак од 10.00 до 18.00 и недеља од  10.00 до 14.00 часова.

 Контакт: 011/3223 126

ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ

Узун Миркова 5, I спрат

У дому колекционара и легатора Милана и Паве Секулић, у аутентичном ентеријеру из међуратног периода, налази се драгоцена збирка икона, слика и предмета примењене уметности. Збирку чини колекција од 165 икона које су настајале од XV до XX века, на простору Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Грчке и Русије. Ово је уједно и једна од највећих колекција икона коју је у Србији могуће видети на једном месту.

Радно време: петак: 10-18 часова, субота: 10-17 часова и недеља: 10-14 часова.

Контакт: 011 263 08 25

МУЗЕЈ МЛАДЕНОВЦА

Краља Александра Обреновића 69, Младеновац

Музеј Младеновца је основан 22. септембра 1982. године, одлуком Скупштине општине Младеновац, а на иницијативу Савеза бораца. Као институција у оснивању радио је до 5. марта 1985. године, када је интегрисан са Музејом града Београда, у чијем саставу је и данас. Захваљујући улагањима Секретаријата за културу Града Београда и Министарства привреде Републике Србије, 2018. године реконструкцијом зграде је добијен савремен и технички опремљен објекат за обављање музеолошких делатности.

Музеј је комплексног типа са разноврсним културно-историјским и уметничким предметима везаним за живот човека од далеке прошлости до данас са територије општине Младеновац. Збирке садрже материјал значајан за општину, а поједини садржаји припадају културном богатству Београда и Србије.

Осим основне музеолошке делатности, односно чувања покретних културних добара, обухвата истраживачки рад и  публиковање. Уз сталну поставку музеја повремено се излажу тематске и гостујуће изложбе. У изложбеном простору се организују стручна и научна предавања из области археологије, историје, етнологије и ликовне уметности.

 

Изложбе у музејима у саставу Музеја града Београда:

  • „Вечна вода“  Љиља Павловић Деар  30.8.2023.-24.9.2023.

Кнеза Симе Марковића 8

На изложби „Вечна вода“ Љиља Павловић Деар представља радове који тематски прате универзалну идеју једног од четири основна животна елемента – воде. Кроз различите уметничке форме приказује нам магичан свет водених површина, светлосних рефлексија и белину таласа. Њени објекти – инсталације израђени од слојева лаганог платна одају нам утисак да ходамо по морском дну са кога узбуђено посматрамо таласасту површину мора. У тој игри светлости и сенки значајну улогу имају отвори кроз које пролазе светлосни ефекти. Градећи ове објекте Љиља Павловић се одриче традиционалног грађења слике, плоха се удубила и испучила доносећи визуру треће димензије.

  • Ауторска изложба уметника Милије Чпајка 13.9.2023.-26.9.2023.

Булевар краља Александра 32

Милија Чпајак је одрастао у Београду у уметничкој породици. Завршио је основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Беогрду. Освојио је стипендију француске владе која му је омногућила да проведе један семестар мастер студија на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу (2017). Активан је учесник на уметничкој сцени од завршетка студија, излажући своје радове и учествујући у различитим уметничким пројектима. Године 2017. осваја друго место на такмичењу Нишке фондације и исте године путује у Кореју, где добија признање за своју скулптуру учествовањем у групној изложби. Ушао је у ужи избор финалиста на такмичењу Младих Дизајнера Балкана, шо га је навело да свој рад изложи на Сајму намештаја у Милану. Ствара скулптуру за јавни простор као гостујући уметник догађаја Мермер и звуци у Аранђеловцу(2020).

Радно време: понедељак: затворен, уторак, среда, четвртак и субота: 12-20 часова, петак: 12-20 часова, недеља: 12-18 часова. Контакт: 011/2635 886

  • ,,Мати Ана Аџић: духовно чедо владике Николаја Велимировића“   5.9.2023.-29.9.2023.; аутори:Мирјана Мокровчак Глишовић и Весна Ћурчић, Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац.

Аце Јоксимовића 2, Жарково

Изложбом је представљен живот и дело игуманије Манастира Враћевшнице Ане Аџић, ћерке чувеног српског педагога Сретена Аџића и једне од најобразованијих српских игуманија. О величини њеног дела говори  и чињеница да је владика Николај Велимировић управо мати Ану одабрао да буде управница дечијег хранилишта у Битољу (1935-1939), а колико је поверење имао у њу говори и податак да је била делегат свих хранилишта које је владика  оснивао. Њен животни пут је испреплетан са многим духовним и световним личностима  XX века, са Јустином Поповићем, руском избегличком  породицом Зернов и њиховим руско-српским кружоком, Десанком Максимовић, богомољачким покретом и другима. Као игуманија манастира Враћевшнице (1952-1975) обележила је духовни живот ове светиње, а сестринство манастира Враћевшнице и данас живи по њеним принципима.

Радно време: понедељак: затворен, уторак, среда, четвртак и петак: 12 -18 часова, субота и недеља: 12 -19 часова

Новости из Музеја града Београда
у вашем сандучету.
ПОТВРДИ