Menu

1945.

  • Mузејска комисија за утврђивање штете настале у току Другог светског рата
  • Ново име Музеја и послератна поставка

Почетком 1945. године формирана је музејска комисија која је радила на утврђивању штете настале у току Другог светског рата. У њој су били Олга Шафарик, в.д. управника Музеја (од 1945. до априла 1947), кустос Миодраг Коларић и сликар Гордана Јовановић. Према инвентарским књигама је утврђено да недостаје 450 музејских предмета (271 слика и скулптура и 179 других музејских предмета). Од Извршног народног одбора (ИНО) за град Београд, од његовог Просветног одељења, тражена је дозвола да се нестали предмети испишу из инвентара. Олга Шафарик подсећа да су «музејске ствари предате од стране управника библиотеке без списка и примане без списка од стране надлежних руководилаца после ослобођења. Особље Музеја је ... направило рекапитулацију објеката несталих 1941. године до тренутка када су узели инвентаре у своје руке. Направљени су нови инвентари са објектима који су били на месту, а стари се чувају као доказни материјал... по старим инвентарима утврђено је да је да је одређени број слика и планова старог Београда дат на реверс разним надлештвима и пре рата и за време окупације. Један део тих реверса је пронађен у архиви Библиотеке... Доцније смо сазнали да су ти реверси изгубљени, али Музеј поседује копију акта и број у деловодном протоколу». Процена стручњака је била да је то највећа штета нанета југословенској ликовној уметности, поред губитка једног дела богате збирке Јоце Вујића на Техничком факултету. Поред тога, 50 слика је озбиљно оштећено, а уништен је и алат столарске радионице и фотолабораторије. Музејски радници су и наредних година мукотрпно радили на утврђивању штете, јер су неки уметнички предмети, нарочито слике, пронађени у кућама у којима су боравили Немци. Посао је окончан 1948, када је одобрено расходовање предмета који се више не налазе у Музеју.

Средином 1945. године Градски музеј добија назив Музеј града Београда. Име је остало до данас, као и просторије у којима је смештен. Упоредо са утврђивањем ратне штете радило се на обнављању сталне музејске поставке која је хронолошки презентована по збиркама, и отворена 4. августа исте године. У извештају Просветном одељењу ИНО града Београда Олга Шафарик пише да посета није задовољавајућа и наводи разлоге томе: недовољна обавештеност публике, рђав положај музеја у граду и смештај у неодговаралућој згради. Због тога би било неопходно да Музеј добије нови простор, у којем би експонати били изложени на много бољи начин и обогаћени материјалом који због недостатка простора стоји по магацинима. Поново, после још једног разарања земље, институције културе губе предност у финансирању над егзистенцијалним, социјалним и другим многобројним комуналним захтевима. У тој ситуацији музејски радници се окрећу унутрашњој реорганизацији.

Пријави се