Menu

1935.

  • Нови (привремени) смештај Музеја
  • Нова стална поставка

Честе селидбе у зграде закупљене на одређено време и адаптиране за потребе градске Библиотеке и Музеја нису биле решење за њихово трајније функционисање, нити су одговарале њиховом значају и циљу. Намера Општине је била да ове институције културе буду смештене у сопствене просторе, како би им се омогућили што бољи услови за даљи развој. Захваљујући људима који су имали слуха за културне потребе Београда, пре свега председнику града Влади Илићу, а затим већницима Душану Николајевићу, Милану Нешићу (некадашњем председнику Општине) и Јаши Протићу, откупљена је троспратна стамбена зграда са мецанином и подрумским просторијама у Улици кнегиње Љубице 1 (сада Змај Јовина 1). Кућа је била власништво Александра Вуча, правника и књижевника. Од њега је Општина откупила зграду и преуредила је за потребе Библиотеке и Музеја.

Локација новог простора је била од велике важности, јер се налазила у срцу града, близу главне артерије – Кнез Михаилове улице, недалеко од Калемегдана. Распоред просторија је омогућавао да се минималном реконструкцијом добије одговарајући простор за обе институције. Усељење је уследило априла месеца, а освећење и свечано отварање у недељу, 26. маја 1935. године. У Сталној музејској поставци, која је представљена на савремен начин, за оновремене услове, и много шире него икада раније, већ на почетку су се осетили просторни и функционални недостаци зграде у којој је смештена. Зато је и даље настављено приређивање тематских изложби и повремено излагање вредног музејског материјала, који се већим делом налазио у импровизованим депоима, без одговарајућих услова за складиштење и чување. Малобројна екипа од шест службеника и два помоћна радника, под руководством управника Марије Илић Агапове, улаже велики труд да на што бољи начин организује рад у Библиотеци и Музеју. Уз свесрдну подршку књижевника Душана Николајевића, председника тек основаног Културног одбора Градског већа, који упознаје председника града Владу Илића са основним потребама општинских установа културе, појачавају се активности у овом домену. Тражи се повећање финансијских средстава за рад Музеја – за откуп музејског материјала, за археолошка ископавања и откуп археолошког материјала пронађеног на београдском земљишту (Музеј је остављен без икаквих средстава за откуп у 1933, 1934. и 1935. години). У 1937. и 1938. години предвиђена средства за откуп су већа у односу на Библиотеку. Раст активности се огледа у организовању правих академских предавања, музичких вечери, изложби књига и музејских предмета. На првом спрату је био смештен Градски музеј, са поставком која је пратила живот на тлу Београда – од праисторије, преко римског, средњовековног и турског периода. Поставка је представљена археолошким материјалом, који је током треће деценије XX века пристизао у Музеј највећим делом као поклон Данске групе и из личне збирке Рихарда Штаудингера. У холу су изложени разни налази из римског периода и средњег века. У две мање сале су се налазили најзначајнији примерци гравира из збирке Ђорђа Вајферта.

У засебном простору био је приказан развој београдског друштва у XIX веку документарном збирком портрета, скица и акварела Анастаса Јовановића, који су рађени према фотографијама и цртежима старог Београда. Ову збирку је Музеју поклонила његова кћерка, књижевница Катарина Јовановић. Примењена уметност је представљена богатом збирком керамике. Изложени су многобројни рукописи наших књижевника, песника и уметника, као сведочанство културног развоја града. Централну салу је заузело историјско одељење са портретима знаменитих личности, пре свих портретом вожда Карађорђа. Подсећање на доба борбе за ослобођење Београда 1806. године посебно је тематски представљено, а концепцијски је настављено важним догађајима из 1830, 1862. и 1867. године.

Суседна сала је била посвећена херојској одбрани Београда 1915. године. Могли су се видети лични предмети храбрих бораца, низ документарних фотографија и уметничких радова, што је одавало снажан утисак пожртвованости којом је брањена слобода Београда. Намера је била да овде буду изложена одличја Београда за испољену храброст, која се иначе налазе у кабинету Председника града (Карађорђева звезда, Легија части).
Одељење које је приказивало развој Земуна документовано је вредним предметима из фонда старе Земунске архиве, међу којима су остали запажени стари планови и слике, земунски печати, као и стари земунски грб.

На другом спрату зграде, у једном крилу су биле смештене канцеларије, а у другом Дечија и омладинска читаоница, у којој је пригодом отварања Дома приређена изложба књига за децу и омладину. На зидовима су могли да се виде портрети деце која су учествовала у животу и раду Библиотеке, портрет Чика Јове Змаја, неколико макета појединих делова Београдске тврђаве, као и уметничке слике Београда. У једној већој просторији радила је редакција Зидних новина. У њој су били изложени плакати на којима је приказан рад на издавању новина и поједини моменти из живота Београда, као и ликови уредника појединих рубрика и њихових сарадника. Чланови ове секције повремено су одржавали књижевне дебате.

Одвојена од историјског дела музејске поставке, на трећем спрату се налазила Галерија слика са преко 400 радова са мотивима Београда, страних и, углавном, савремених југословенских уметника. Како примећује Марија Илић Агапова, Градски музеј је упућен на прошлост града, а Галерија је одраз садашњости и показује живот у његовом уметничком уобличавању, савремени развој сликарства и скулптуре.

Пријави се