Menu

Легат Мариновић

Владимир Мариновић рођен је 10. октобра 1891. године у Дубровнику, где је стекао основно и гимназијско образовање. Правни факултет завршио је у Загребу 1913. године. Као један од оснивача Омладинског патриотског друштва „Цар Душан” у Дубровнику, чији су припадници били повезани са тадашњим напредним покретом у Краљевини Србији, био је изложен прогону аустријских власти. Стога је 1913. године илегално прешао у Србију и настанио се у Београду, истовремено примивши српско држављанство. Убрзо се запослио као дијуриста у Министарству народне привреде Краљевине Србије. По избијању Првог светског рата ступио је у српску војску као добровољац. Због промрзлина задобијених приликом повлачења преко Албаније 1916. године, пет месеци је провео на лечењу у француској бањи Виши, одакле је упућен у Африку. Године 1918. Министарство народне привреде Краљевине Србије поставило га је за дијуристу у генералном конзулату у Солуну, где је био демобилисан 25. маjа 1919. године. У дипломатској служби био је до 2. децембра 1919, када је на лични захтев пензионисан. У то време био је први секретар краљевског посланства у Буенос Ајресу. Године 1930. у Паризу је ступио у службу код француског друштва Societe Commerciale Franco–Sud Americaine, у којој је остао до 10. марта 1941, када је интерниран у Немачку. По повратку у земљу, 1. јуна 1941. године, непосредно после капитулације Краљевине Југославије, напустио је Београд и отишао у Херцег Нови, где је приступио илегалном народноослободилачком покрету. Током Другог светског рата, када је формиран Мјесни одбор за Херцег Нови и Боку Которску, постао је његов председник, а по ослобођењу Херцег Новог 28. октобра 1944. године председник Народноослободилачког одбора. За чиновника у Министарству иностраних послова у Београду постављен је 5. септембра 1945, а 5. маја 1955. године постао је заменик Павла Бељанског шефа Протокола ССИП–а

Пријави се