Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се данас налазе институције културе, Музеј града Београда је успео да пронађе начин да барем делимично санира део једног од својих објеката.

Готово сви објекти Музеја града Београда већ неколико година чекају у реду за делимичну или комплетну реконструкцију. Уз подршку Градске општине Стари град као и великодушне донације предузећа „Ратко Митровић – нискоградња" и LHR д.о.о., Музеј града Београда је прошле године започео и успешно завршио санацију крова амама у Конаку кнегиње Љубице.

Амам у Конаку кнегиње Љубице је један од неколико сачуваних амама у Београду. После ове санације Амам је поново заблистао и отворен је за посету.

Подсећамо да је уз подршку Града Београда урађена декоративна расвета Конака кнегиње Љубице. Захваљујући овој расвети Конак је ноћу добио бајковит изглед.

Делфа Иванић (1881-1972) je само још једна у низу неправедно заборављених српских хероина. Била је један од оснивача „Кола српских сестара" (1903), хуманиста, прва Српкињa која је добила медаљу „Флоранс Најтингејл" Међународног Црвеног крста, борац за бољи положај и статус жена, новинар и писац, неуморни друштвени радник...

Припадала је оној генерацији коју су њени савременици, а и каснији научници сматрали најидеалнијом, најнесебичнијом и најпожртвованијом коју је српски народ имао, поред устаничке генерације с почетка 19. века. Ова хероина јаког карактера, велике енергије и изузетних моралних особина сама је истицала да је у свом животу највише поносна на то што су Надежда Петровић и она створиле „Коло српских сестара", на спасавање српских рањеника у Љешу 1912-1913. и на акцију слања пакета српским заробљеницима у аустроугарским и немачким логорима.

Поводом обележавања 110 година од оснивања „Кола српских сестара" и 100 година од завршетка Балканских ратова објављене су, најзад, и успомене Делфе Иванић, драгоцено сведочанство једног трагичног доба.

Подаци о предмету

  • Предавач др Јасмина Милановић, историчар, Завод за уџбенике

Дечји клуб Музеја града Београда је ове године зимски распуст провео активно.

У оквиру изложбе Брег за размишљање организована је креативна радионица Београвирање на којој су се деца упознавала са историјом гравира Музеја града Београда и правиле своје гравире Београда у техници линореза.

Дечји клуб је током зимског распуста, када деца имају много више слободног времена, организовао низ радионица. Одржане су 3 радионице по слободном позиву, а ван распуста су организоване 3 радионице за школе. По одзиву и реакцијама деце, родитеља и наставника закључујемо да је ова радионица добро замишљена и успешно реализована.

Ускоро ћемо на нашем сајту направити и виртуелну изложбу радова са ових радионица.

Слава Музеја града Београда, Свети Ермил и Стратоник, 26. јануара, ове године пада у суботу. Музеј ће Славу обележити у кругу запослених у Конаку кнегиње Љубице.
Из тог разлога музеји у саству Музеј града Београда, Музеј Иве Андрића и Конак кнегиње Љубице, ће у суботу 26. јануара бити отворени за посету од 14 часова, а редовни програм На кафи код кнегиње Љубице се за ту суботу отказује.

Поводом информације о лошем стању саркофага у Земунском парку коју су медији објавили, Музеј града Београда даје обавештење за јавност. У петак, 18. јануара, кустос античке збирке и службеник из Одељења за односе са јавношћу Музеја града Београда изашли су на терен. У присуству телевизијске екипе Студија Б том приликом је установљено да саркофаг није затрпан ђубретом, тачније и саркофаг и тај део парка били су чисти.

Римско насеље Таурунум које се налазило на територији данашењег Земуна имало је две некрополе. Једна некропола се налазила уз Западну капију, што је данас потез од Синђелићеве и Његошеве улице и настављао се Бежанијском улицом, а друга уз Јужну капију која је излазила на данашњи Земунски парк. До сада нису рађена систематска археолошка истраживања овог насеља. До свих налаза се долазило случајним ископавањима. Грађевинским радовима 1959. године на углу Синђелићеве и Његошеве улице откривени су гробови. Народни музеј у Земуну је тада приступио заштитном археолошком ископавању и утврђено је су да су у питању три гроба, два женска и један мушки. Један од скелета био је похрањен у саркофагу. Том приликом сви предмети пронађени у ова три гроба су инвентарисани и унети у Народни музеј у Земуну, а саркофаг је пребачен у Земунски парк. Народни музеј у Земуну је 1968. године ушао у састав Музеја града Београда као Завичајни музеј Земуна и том приликом је цео фонд реинвентарисан.

Као покретно културно добро саркофаг се налази у надлежности Музеја града Београда. Због добро познатог проблема Музеја града Београда, а то је недостатак простора, како за сталну поставку тако и за депое за чување културних добара, саркофаг није могуће пренети у просторије у којим би се чувао или излагао. У циљу исправљања наслеђеног пропуста, нерегистровању овог налаза, Музеј града Београда, односно кустос - стручни сарадник за покретна културна добра изван Музеја ће у сарадњи са кустосом античке збирке обавити неопходне послове заштите, а затим у сарадњи са ЈКП „Зеленило – Београд" културно добро заштитити и обележити. Овом приликом позивамо Општину Земун и Град Београд да нам помогне да ово културно добро буде на достојанствен начин обележено и представљено јавности. Земунски парк може остати место на ком би оно било изложено.

Изложба Музеја града Београда Иво Авдић, писац и/или дипломата ауторке Татјане Корићанац отворена је у Националној библиотеци Грчке. Изложба је отворена у оквору догађаја под називом Иво Андрић – Јоргос Сеферис: двојица дипломата, два Нобеловца.

У велелепном здању Националне библиотеке Грчке, пред око 140 присутних, о Иви Андрићу као дипломати говорио је амбасадор Жупањевац, док је о српском нобеловцу као писцу, али о поставци говорила Татјана Корићанац. О уметности Јоргоса Сефериса говорио је веома утицајни грчки библиограф и велики познавалац Сеферисових дела, Димитрис Даскалопулос.

Амбасадор Теодорос Даскаролис поделио је са публиком своје знање и импресије о дипломатској вештини грчког нобеловца.

Популарни грчки глумац Константинос Константопулос дирнуо је присутне читајући одломке из „Травничке хронике" Иве Андића и рецитујући песму Јоргоса Сефериса „На последњој станици".

Посетиоци су поред изложбе о Иви Андићу били у прилици да погледају кратак документарни филм о Јоргосу Сеферису, који је Национална библиотека Грчке припремила у сарадњи са државном телевизијом Грчке ЕРТ.

Међу многобројним присутнима били су амбасадори Тајланда, Швајцарске, Бугарске, Хрватске, Литваније, позната имена из грчких литерарних кругова и представници медија.

Поставка изложбе о Иви Андићу биће отворена за заинтересоване до 31. јануара 2013. године.

Иако смо свечано обележили крај Године јубилеја Иве Андрића, изложба о Иви Андрићу наставља своје путовање по Европи. Прошле године на сајму књига у Солуну гостовала је изложба „Иво Андрић: писац и/или дипломата". Ове године изложба поново путује у Грчку, овог пута у Атину, али у проширеном издању.

У организацији Националне библиотеке Грчке и Амбасаде Републике Србије у Атини, а под покровитељством Министарства за културу и информисања Републике Србије у среду 16. јануара у 19 ч биће отворена изложба Ivo Andrić and Giorgios Seferis: Two Nobel Laureates – Two Diplomats. Овом изложбом биће представљени ликови и дела ова два писца – нобеловца чије животе је обележила и дипломатска каријера. Иво Андрић биће предстваљен изложбом кустоскиње Музеја града Београда, Татјане Корићанац, Иво Андрић: писац и/или дипломата, а Јоргос Сеферис документарним филмом националне телевизије Грчке.

Посетиоцима ће се на отварању поред управнице Националне библиотеке Грчке, Антоније Арахове, амбасадора Републике Србије, Драгана Жупањевца, и ауторке изложбе, Татјане Корићанац, обратити и истакнути аутори, преводиоци и дипломте, познаваоци живота и дела Јоргоса Сефериса, Димитрис Даскалопулос и Теодорос Даскаролис. Одломке дела ова два писца читаће познати грчки глумац Константинос Константопулос. Модератор отварања бићепсиац и академик, Танасис Валтиснос.

Изложба ће у Националној библиотеци Грчке у Атини бити изложена 7 дана.

Израда мини гравира Београда или неког од његових карактеристичних симбола, кроз упознавање са техником линореза - цртање, гравирање и прављење отиска.  

Подаци о предмету

  • Место онак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Време 2012 - 17. децембар 10h, 21. децембар, 14h и 23. децембар; 12h, 2013 - 9. и 14. јануар, 11h и 19. јануар, 14h
  • Трајање 150 - 180 минута
  • Радионицу воде

    Снежана Пантелић, дипломирани сликар и кустоси Музеја града Београда. 

петак, 16 новембар 2012

"Заобилазне стратегије" у Нишу

Written by


е pozivnicaУ сарадњи са Галеријом савремене умоетности Ниш Музеј града Београда отвара изложбу Заобилазне стратегије: један поглед на београдску уметничку сцену деведесетих година прошлог века  ауторке мр Наде Сеферовић, више кустоскиње Музеја града Београда.

Галерија Србија
Трг Краља Милана 13, Ниш
Петак, 23. новембар 2012, у 19 часова

Изложба ће бити отворена до 16. децембра 2012.

Више о изложби можете погледати овде.
Саопштење за јавност поводом отварања можете преузети овде.



Предавање је посвећено гравирама из Музеја града Београда од којих се велики број налази у књизи и на изложби Брег за размишљање. Број и значај ових гравира превазилази све збирке из других институција у Србији. На Трибини ће о историјату збирке гравира Музеја града Београда, о њиховим дародавцима и начину на који су оне стизале у Музеј говорити аутор књиге и изложбе кустос Владимир Томић. Зоран Пекић, конзерватор саветник, говориће о вишегодишњој конзервацији и рестаурацији поменуте збирке и њеном значају.

Специјални гост Трибине, Младен Вујовић, из Музеја Николе Тесле, говориће о заштити и чувању папирног материјала у специјалним орманима који имају контролисане услове температуре и влажности. Један од ових ормана ускоро ће бити у Музеју града Београда и тако ће Музеј бити четврта институција у Србији која поседује овакву најмодернију врсту заштите папирног материјала.

Подаци о предмету

  • Предавач Владимир Томић, историчар, Зоран Пекић, конзерватор и Младен Вујовић, специјални гост