Изложба открива врло богат и занимљив живот Земунаца у бурном периоду пуном сећања на ужасе Првог светског рата, пропраћеном економском кризом и нестабилним политичким приликама у држави. Док се свет приближавао новом рату, Земунци су настојали да живот испуне културним дешавањима, спортско-рекреативним активностима и забавом.
Љиљана Аћимовић, аутор изложбе и каталога; Авангарда, дизајн изложбе и каталога; Продукција 64, продукција изложбе
Изложба Светлост од Светлости пружа целовит увид у стваралаштво Јоргоса Кордиса и представља ретроспективу радова насталих од 2007. до 2017. Највећи део од 76 изложених радова, рађених у различитим техникама: од јајчане темпере на дрвету, преко туша на папиру па до дигиталних слика, чине иконе подељене у неколико тематских целина: Старе иконе, Светогорски Светитељи, Богослови Светитељи. Сликама из циклуса На хомеровским обалама и Личности Византије Кордис испитује ефекте примене византијских принципа у световном савременом сликарству.
Хеленска фондација за културу у сарадњи са Светогорским домом и Музејом града Београда
Изложба Поглед изблиза. Атеље Паје Јовановића посвећена је оживљавању ентеријера и евоцирању атмосфере Јовановићевог бечког атељеа, чији је инвентар, по жељи уметника, предат на чување Музеју града Београда 1952. године. Уметникове слике, цртежи, скице, лични предмети и сликарски реквизити, који су били саставни део некадашњег луксузног атељеа у Бечу, биће изложени у Музеју Паје Јовановића.
Исидора Савић, аутор изложбе и каталога; Милутин Марковић, дизајн каталога
Музеј града Београда позива све кандидате заинтересоване за волонтирање у Музеју Иве Андрића на пословима везаним за рад са публиком и вођење посетилаца кроз музејску поставку, а који испуњавају следеће услове:
да пошаљу своју биографију и мотивационо писмо на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Кандидати који уђу у најужи избор биће позвани на разговор.
Кандидати који потпишу и испуне услове уговора у трајању од годину дана стичу право полагања кустоског испита.
Додатне информације можете добити на телефон Музеја Иве Андрића 011/3238-397 или на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Обично се за почетак историје фрањевачког реда у Београду узима 1280. година према једном запису фра Фортуната Хибера из 1686, где се у попису са годинама оснивања фрањевачких пребивалишта и манастира у Угарској Провинцији Пресвете Девице Марије налази и Београд. Уз име Griechisch Weissenburg записана је 1280. година. Од тада до данас фрањевци су са мањим прекидима присутни у Београду.
Података о томе где се могао налазити први фрањевачки самостан у Београду нема. Самостан о коме је сачувано нешто више података настао је између 1419. и 1432. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) или коју годину касније. Фрањевачки самостан у Београду се по свему судећи налазио у Доњем граду. Захваљујући старим плановима Београда и подацима из историјских извора данас је могуће са великом сигурношћу одредити место тог фрањевачког комплека, у оквиру којег је била и црква, за коју постоје индиције да је била посвећена Богородици и да је у неком тренутку била катедрала Београдске бискупије.
Изложба представља колекцију од 24 уметничке слике које је канадски уметник српског порекла, Браца Бонифације, поклонио Музеју града Београда и које ће овом приликом први пут бити пред београдском публиком. Изложбом су обухваћени радови из свих фаза Бонифацијевог стваралаштва, настали у периоду од 1979. до 2015. године, представљајући својеврстан пресек његовог ставаралачког опуса.
Сликана углавном у духу апстрактног експресионизма, Бонифацијева платна великог формата имају специфичнан спој европске апстрактне уметности и северноамеричког поп – арта. У својим радовима користи елементе симболизма и фигуративног сликарства како би изразио различите мисли и емоције, а још од најранијих дана фасциниран је језиком, игром речи и употребом слова на платнима. Бонифације је интернационално познат по текстовима инкорпорираним у уметничка дела. За већину људи ови текстови су збуњујући, али за Брацу су они начин да изрази свој поглед на свет. Ако кренемо да читамо исписане поруке, некада ћемо се добро забавити, негде добро замислити над исказима, али врло често нећемо моћи да нађемо смисао речи или ћемо наћи „скривене поруке“.
Браца Бонифације је уметничко име сликара Благоја Срдића који је рођен у Београду 1937. године. Завршио је Факултет примењених уметности, Одсек цртање и сликање, а похађао је и Архитектонски факултет у Београду. По завршетку студија се усавршавао у Атељеу Кругер у Франкфурту. Једно време након студија живео је у Француској, а затим 1973. одлази у Канаду. Постао је канадски држављанин 1976. и од тада живи и ради у Ванкуверу. Члан је Канадског удружења ликовних уметника и као познат и признат уметник до сада је имао више од 50 самосталних и преко 70 групних изложби.
Музеј града Београда уз подршку Амбасаде Канаде у Београду
Марија Стошић, кустос изложбе