Почетна - Музеј града Београда

Кристална ноћ

Клавирски квинтет Quintessenza, у саставу Даница Дујаковић (клавир), Ања Петковић и Дуња Петковска (виолине), Милена Брзаковић (виола) и Ангелина Живковић (виолончело), делује као студентски ансамбл две године. Основан у склопу наставе камерне музике на основним студијама извођачких одсека ФМУ, квинтет је врло брзо превазишао уобичајени ниво студентског извођења камерне музике, издвајајући се као један од најквалитетнијих и најупечатљивијих ансамбала у својој генерацији.

Културни и забавни живот Земуна између два светска рата

Изложба открива врло богат и занимљив живот Земунаца у бурном периоду пуном сећања на ужасе Првог светског рата, пропраћеном економском кризом и нестабилним политичким приликама у држави. Док се свет приближавао новом рату, Земунци су настојали да живот испуне културним дешавањима, спортско-рекреативним активностима и забавом.

Подаци о предмету

Локација Завичајни музеј Земуна, Главна улица 9
Датум 5. новембар 2018 - 5. фебруар 2019.
Импресум
Љиљана Аћимовић, аутор изложбе и каталога; Авангарда, дизајн изложбе и каталога; Продукција 64, продукција изложбе

Светлост од светлости: Атос-Византија-Васељена

Изложба Светлост од Светлости пружа целовит увид у стваралаштво Јоргоса Кордиса и представља ретроспективу радова насталих од 2007. до 2017. Највећи део од 76 изложених радова, рађених у различитим техникама: од јајчане темпере на дрвету, преко туша на папиру па до дигиталних слика, чине иконе подељене у неколико тематских целина: Старе иконе, Светогорски Светитељи, Богослови Светитељи. Сликама из циклуса На хомеровским обалама и Личности Византије Кордис испитује ефекте примене византијских принципа у световном савременом сликарству.

Подаци о предмету

Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Датум 30. октобра - 30. новембра 2018.
Организација
Хеленска фондација за културу у сарадњи са Светогорским домом и Музејом града Београда

Поглед изблиза. Атеље Паје Јовановића

Изложба Поглед изблиза. Атеље Паје Јовановића посвећена је оживљавању ентеријера и евоцирању атмосфере Јовановићевог бечког атељеа, чији је инвентар, по жељи уметника, предат на чување Музеју града Београда 1952. године. Уметникове слике, цртежи, скице, лични предмети и сликарски реквизити, који су били саставни део некадашњег луксузног атељеа у Бечу, биће изложени у Музеју Паје Јовановића.

Подаци о предмету

Локација Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/IV
Датум 15. октобар - 10. фебруар 2019.
Импресум
Исидора Савић, аутор изложбе и каталога; Милутин Марковић, дизајн каталога

Волонтирање у Музеју Иве Андрића

Музеј града Београда позива све кандидате заинтересоване за волонтирање у Музеју Иве Андрића на пословима везаним за рад са публиком и вођење посетилаца кроз музејску поставку, а који испуњавају следеће услове:

Студенти друштвених наука (предност ће имати апсолвенти)
Познавање енглеског језика
Могућност ангажовања 20 сати недељно (прописано уговором)
Одговорност и посвећеност послу

да пошаљу своју биографију и мотивационо писмо на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Кандидати који уђу у најужи избор биће позвани на разговор.

Кандидати који потпишу и испуне услове уговора у трајању од годину дана стичу право полагања кустоског испита.

Додатне информације можете добити на телефон Музеја Иве Андрића 011/3238-397 или на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Прочитај све

Фрањевци у средњовековном Београду: Богородичин самостан у Доњем граду

Обично се за почетак историје фрањевачког реда у Београду узима 1280. година према једном запису фра Фортуната Хибера из 1686, где се у попису са годинама оснивања фрањевачких пребивалишта и манастира у Угарској Провинцији Пресвете Девице Марије налази и Београд. Уз име Griechisch Weissenburg записана је 1280. година. Од тада до данас фрањевци су са мањим прекидима присутни у Београду.

Података о томе где се могао налазити први фрањевачки самостан у Београду нема. Самостан о коме је сачувано нешто више података настао је између 1419. и 1432. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) или коју годину касније. Фрањевачки самостан у Београду се по свему судећи налазио у Доњем граду. Захваљујући старим плановима Београда и подацима из историјских извора данас је могуће са великом сигурношћу одредити место тог фрањевачког комплека, у оквиру којег је била и црква, за коју постоје индиције да је била посвећена Богородици и да је у неком тренутку била катедрала Београдске бискупије.