У опсежном ликовном опусу знаменитог сликара Павла Паје Јовановића (1859–1957), који је обиловао историјским, оријенталним, митолошким, религиозним и портретним композицијама, значајну целину чине представе са ликом уметникове супруге Хермине (Даубер) Јовановић Муни (1892–1972).
На више од тридесет слика, пастела и цртежа обухваћених изложбом, на којима фигурира Муни, а који се чувају у оквиру Легата Паје Јовановића у Музеју града Београда, Јовановић је своје обожавање супруге преточио у ликовни миље, стварајући од свог модела својеврстан објекат уметности, достојан дивљења. Представе Муни, као отелотворења идеалне лепоте, јављају се у Јовановићевим делима у различитим тематским оквирима, од њених представа као отмене даме из високог друштва, преко митолошких и алегоријских композиција, до акта.
Поникао на изворима европске уметности позног 19. века, Паја Јовановић је, као реномирани уметник светске репутације, неговао дух идеалистичког реализма, који се темељио на поукама стеченим током школовања на угледној Ликовној академији у Бечу. Стварајући у складу са Кантовим поимањем природне и уметничке лепоте, Јовановић је тежио високо естетизованој и улепшаној представи стварности. Лепота, која као главна тема провејава Јовановићевим портретима, врхунац достиже у визуализацији уметниковог најдражег модела, супруге Муни.
Хермина (Даубер) Јовановић, рођена у Будимпешти 1892, упознала се са времешним сликарем 1905, када је и постала његов модел. Иако најинтимнија особа у уметниковом животу, о себи је оставила оскудне податке. Познато је да се за свог 33 године старијег супруга удала у Бечу 1917. године. У складном браку, дугом четири деценије, између уметника и његове супруге развио се посебан психоестетски однос, који се може тумачити кроз визуру Пигмалионовог ефекта. Овидијева прича о Пигмалиону, уметнику који се заљубио у своје дело, аналогна је Пајиној апологији Муни, која је, са својим заносним изгледом, била уметников модел, муза и инспирација.
Подаци о предмету
- Локација Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/IV
- Датум 16. јун - 7. октобар 2018.
-
Импресум
Исидора Савић, аутор изложбе; Милутин Марковић, дизајн изложбе
На изложби су представљени биографски подаци и занимљивости из живота супруга српских владара из династија Обреновић и Карађорђевић.
Одабране су супруге владара Србије, а затим и Југославије, из времена после Другог српског устанка и ослобођења од Турака. Била су то четири владара из династије Обреновић и три из породице Карађорђевић. Супруге Обреновића биле су: кнегиња Љубица Обреновић, удата за кнеза Милоша, кнегиња Јулија Обреновић, супруга кнеза Михаила, кнегиња, а потом и краљица Наталија Обреновић, жена краља Милана и последња из династије Обреновића, краљица Драга, удата за краља Александра.
Владарке из дома Карађорђевића биле су Персида Карађорђевић, жена кнеза Александра и Марија, једина југословенска краљица, супруга краља Александра Карађорђевића. Кнегиња Зорка, жена Петра I Карађорђевића и ћерка црногорског краља Николе Петровића, преминула је 1890. године, четрнаест година пре него што је њен супург постао краљ Србије, због чега и није представљена на овој изложби.
Кроз богат фотографски материјал и изабране предмете из свакодневног живота ових жена, посетиоци могу да се упознају са њиховим личним причама. Желели смо да их представимо као обичне жене, што и јесу биле, са свакодневним радостима, потребама и проблемима. Због тога приче о њима говоре о животу који су водиле пре удаје, о њиховим, понекад срећним, а понекад несрећним браковима, о деци и учешћу у политичком животу Србије. Укратко, о свему ономе што чини живот једне жене и мајке, која је уз то и супруга владара.
Подаци о предмету
- Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
- Датум 14. јун - 2. септембар 2018.
-
Организација
Музеј града Београда и УПГ Ноћ Музеја
-
Импресум
Ангелина Банковић MA и Милена Андрејић MA, ауторке изложби; УПГ Ноћ Музеја и Бодин Јовановић, дизајн изложбе; Ана Дрњевић, превод на енглески, УПГ Ноћ Музеја и Продукција 64, реализација изложбе
Изложба „Сецесија – слобода стварања“ биће свечано затворена 10. јуна 2018. на Светски дан сецесије, чиме ће Клуб Лепота живота и Музеј града Београда први пут званично у Београду обележити овај дан и 50 година од отварања Музеја Јована Цвијића.
Кроз реч и слику путоваћемо кроз сецесију, време у којем је настајала, њеним специфичностима и крактеристикама у Београду и његовој архитектури. Дружићемо се уз документарни филм о Драгутину Инкиострију Медењаку, оцу дизајна и примењене уметности у Србији и аутору унутрашњег уређења дома Јована Цвијића.
Званично обележавање Светског дана сецесије у Београду започело је отварањем изложбе фотографија „Сецесија – слобода стварања“ током Ноћи музеја. У оквиру изложбе организоване су и три градске шетње, а за сам Светски дан сецесије припремљен је програм у Музеју Јована Цвијића.
Придружите нам се и у очаравајућем амбијенту Музеја уживајте у сецесији кроз причу и слику.
ЗВАНИЧНИ ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКОГ ДАНА СЕЦЕСИЈЕ
10. јун 2018, Музеј Јована Цвијића
11,30 – 11,55 Време сецесије, Мајда Сикошек
12,00 – 12,30 Стручно вођење кроз Музеј Јована Цвијића
12,45 – 13,10 Архитектура сецесије у Београду, Ангелина Банковић
13,15 – 13,45 Стручно вођење кроз Музеј Јована Цвијића
14,00 – 14,30 Документарни филм о Драгутину Инкиострију Медењаку, РТС
14,30 Додела награда за најбоље фотографије и затварање изложбе
У оквиру изложбе Сецесија – слобода стварања, Музеј града Београда и Клуб Лепота живота организују три градске шетње посвећене архитектури сецесије у Београду.
Шетајући уз причу две историчарке уметности, Мајде Сикошек и Ангелине Банковић, сазнајте како је Београд постајао модеран европски град, који је архитекта први у Београду применио елементе сецесије у свом раду, шта се шушкало по чаршији када је Јован Илкић одабран да пројектује хотел Москву, ко је човек који је наручио први модерни Робни магазин, да ли је у Београду постојао однос инвеститор – архитекта, које су све зграде у стилу сецесије и колико су специфичне, као и многе друге занимљиве детаље.
Процењено време трајања шетње је 2 сата.
Програм је бесплатан, а број учесника ограничен је на 30.
Малобројни су и слабо проучени комади дворског намештаја наменски израђивани за двор Обреновића у Београду. У манастиру Раковица чувају се столице тапациране пресованом кожом из времена кнеза Михаила и салон из париске радионице Виктора Емона поручен за краља Александра Обреновића. Поменути намештај непознат широј и научној јавности пружа конкретан увид у изглед и квалитет београдског дворског ентеријера. Компарацијом сачуваних комада мобилијара са намештајем у другим збиркама попут оних из манастира Враћевшнице и Крушедола, те поређењем са пописима и пажљивим сагледавањем рецентних фотографских представа унутрашњости двора добија се обиље нових података о процесу визуелне артикулације ентеријера београдског старог двора. Увидом у свет предмета и материјалних објеката којима је артикулисана унутрашњост владарског простора стичу се услови за прецизније и боље разумевање новије српске дворске културе.
Подаци о предмету
- Предавач Вук Даутовић, истраживач сарадник Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду
- Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
- Датум Понедељак, 04. јун 2018, у 18 часова
Млади пар који тек што је започео своју везу, ишао је ка Барселони где их је чекао брод за Мајорку. Била је то 1838. година, а Фредерик Шопен и Жорж Санд одлучили су да зиму проведу на Мајорци, на топлом медитеранском ваздуху, далеко од очију јавности, мужа Жорж Санд и љубопитљивих познаника. У периоду од 9 година колико је трајала њихова веза, настајала су нека од најзначајнијих Шопенових дела и развила се веза која и данас привлачи велику пажњу.
Идеја изложбе је да нашим суграђанима, али и свима другима који воле Београд, приближимо, иако не као у неким другим европским градовима, ипак богато сецесијско наслеђе нашег главног града.
Повод за организовање ове изложбе био је Светски дан сецесије, који се, почевши од 2013, обележава 10. јуна у великом броју европских земаља, а сада ове године први пут званично и у Београду. Одлучили смо се за архитектуру као јавну и најуочљивију форму уметности. Тим поводом је расписан фото-конкурс са темом архитектонских детаља сецесијске декорације на одабраним београдским зградама. Ове грађевине смо ми одабрали и понудили учесницима на конкурсу, водећи рачуна да то буду оне чија је декорација сачувана, као и оне које су, због сопственог положаја или околине, доступне за фотографисање. На конкурс се пријавило 36 учесника, од чега је жири одабрао фотогафије 23 аутора. Њихове радове можете видети на изложби, као и у овом каталогу.
Поред тога, а са жељом да публици што више приближимо сецесијску епоху и њен утицај на београдску архитектуру, приредили смо и два текста. Први текст, Доба Сецесије у Србији – модерно и традиционално руку под руку, је покушај да се осветли време у којем је сецесија настала, трајала и угасила се у Београду и Србији; са жељом да се повеже појава једног уметничког стила и околности које су до тога довеле и илуструје време на прелазу из XИX у XX век. У другом тексту, Сецесија у београдској архитектури, представљене су неке од основних одлика сецесијске архитектуре уопште, а затим и њене манифестације у српској и београдској средини, уз имена најзначајнијих протагониста и најрепрезентативније примере подигнуте у Београду.
Овом приликом желимо да изразимо и захвалност свима који су нам помогли при организацији изложбе и публиковању каталога, а то су: Завод за заштиту споменика културе града Београда, Ресторан здраве хране ФитБар, МyЦасе д.о.о, Драгана Латинчић, Бодин Јовановић, Исидора Савић, Татјана Корићанац, Предраг Ђидић, Драгана Стојић, Милош Јуришић, Злата Вуксановић-Мацура, Марија Стоисављевић, Маја Медић и Немања Ђорђевић.
Sponzori: FitBar, MyCase d.o.o.
Подаци о предмету
- Локација Музеј Јована Цвијића, Јелена Ћетковић 5
- Датум 19. мај - 10. јун 2018.
-
Организација
Музеј града Београда и Клуб Лепота живота, уз подршку УПГ Ноћ музеја
-
Импресум
Мајда Сикошек и МА Ангелина Банковић, ауторке изложбе и каталога; дизајн Браћа Буразери и Бодин Јовановић
Продукција: УПГ Ноћ музеја и Продукција 64
Лектура и коректура: Марија Стоисављевић и Драгана Латинчић
Превод на енглески: Мајда Сикошек
Аутори изложених фотографија: Данко Страхинић, Лана Милановић, Сандра Севић, Милица Јовић, Милинко Радосављевић, Драган Церовић, Ирина Брајовић, Дуња Марић, Милош Јуришић, Бранко Шекеровић, Софија Бјеговић, Милош Стојановић, Душко Вукић, Лидија Франовић, Јована Кузмановић, Софија Ивановић, Соња Јанков, Милица Мацановић, Ангелина Бартула, Милорад Стокин, Сања Ратковић, Марија Спасојевић, Роберто Конте, Италија.
Прочитај све...
У Ресавској 40б у оквиру изложбе „Форма, примена, уметност“ поводом 70 година постојања Факултета примењених уметности биће организовано низ радионица, вођења, разговора са уметницима и предавања. Улаз на све порограме је бесплатан.
14. мај
Одсек Костим, модул Сценски костим
На модулу Сценски костим студенти стичу потребно теоријско, ликовно и практично знање као основу за аутентично, самостално пројектовање и успешну реализацију сценског костима за све медије и различите жанрове (позориште, филм, телевизија, видео, мултимедија, перформанс). Настава је индивидуална и обавља се у учионицама и радионицама.
ОТВОРЕНА ВРАТА
Време одржавања презентације и представљање програма модула Сценски Костим и разговор са посетиоцима подељено је у два идентична блока са почетком у 12-13:30 ч. и 14-15:30 ч.
Програм на основним, мастер и докторским студијама презентују:
- проф. мр Љиљана Петровић
- проф. мр Маја Студен
- доцент Светлана Цвијановић
- доцент др Иван Грубанов
Представљање модула састоји се од кратког уводног предавања на коме ће професори говорити о главним предметима: Цртању и Сликању; Костимографији 1, 2 и 3; Сценском костиму 1 и 2 (основне академске студије); Сценском костиму 1 и 2 (мастер академске студије) и Сценском костиму у експериметалном аудио визуелном делу (докторске уметничке студије).
Након уводног предавања , посетиоцима се пружа могућност да постављају питања и погледају презентацију радова студената сценског костима:
* Избор најбољих студената сценског костима и костимографа који су дипломирали у периоду од 1997-2018., на модулу СК на ФПУ у Београду (студентски и садашњи професионални радови, радионице и студентски тематски уметнички пројекти по позиву)
* Избор најуспешнијих радова студената сценског костима: фотографије и идејне скице сценског костима; фотографије реконструкције костима и скице из предмета костимографија; фотографије настале у току радног процеса и реализације сценског костима у простору модула Сценски костим
* Видео радови са приказима сценских костима реализованих за дипломске, мастер и тематске изложбе
костимографија; фотографије настале у току радног процеса и реализације сценског костима у простору модула Сценски костим
* Видео радови са приказима сценских костима реализованих за дипломске, мастер и тематске изложбе
15. мај
Одсек Костим, модул Савремено одевање
Програм модула Савремено одевање пружа могућност будућим дизајнерима да се кроз ликовне и техничко- технолошке садржаје оспособе за пројектовење и обликовање савремене серијске и уникатне одеће, обуће и модних детаља. Да би реализација пројекта била на највишем професионалном и естетском нивоу, студенти поред метода индустријске производње изучавају и стручне предмете који својим садржајем обезбедјују највиши ниво знања, како у занатско- технолошком, тако и у стваралачком смислу. Настава је индивидуална, обавља се у факултетским радионицама, уз сталне консултације свих учесника у настави. Наставни процес обухвата идејна решења, студије и реализацију у материјалу. Финални производи се презентују на изложбама и модним ревијама.
Представљање модула чини визуелна презентација рада на предметима: Одевање I и II, Савремено одевање I и II, Цртање и сликање I и II, као и презентација радова студената мастер студија. После тога се отвара простор за евентуалну дискусију у оквиру које присутни професори одговарају на питања посетилаца.
Презентацију организују професори :
- проф. Гордана Комад Арсенијевић
- проф. Ингрид Хуљев
- проф. Зора Поповић
- доцент Иван Грубанов
Почетак презентације: 12ч.
16. мај
Сценографија
Програм модула Сценографија даје највиши ниво стручно-уметничког образовања у области сценографије. Дипломирани примењени уметник из области сценографије је у стању да стручно и компетентно обавља свој креативни посао који се састоји из: пројектовања сценографије за позориште (сцена-кутија) као и за алтернативне сценске просторе; сценографије за филм (избор, адаптација и градња објеката) и све врсте телевизијских пројеката.
У овом дану наставници са Одсека разговараће са посетиоцима изложбе, упознати их са изложеним експонатима, самом струком као и активностима одсека Сценографије. Разговор ће обухватити и теме улоге и значаја сценографије у позоришту односно филму и телевизији, а наставници – аутори ће одговарати и на сва питања заинтересованих како везаних за саму уметничку област тако и за студије сценографије на Факултету примењених уметности.
17. мај
Примењена графика
У оквиру одсека Примењена графика предаје професорка Маријана Пауновић, која студентима са свих модула Факултета држи предавања из уже уметничке области Пројектовање облика. За овај дан изабрана су два инспиративна програма, у виду предавања и радионице.
Предавање: „АНАМОРФОЗЕ У ПРИМЕЊЕНИМ УМЕТНОСТИМА И ДИЗАЈНУ“, предавач: доцент др Маријана Пауновић; потребно време: 2 сата: предавање и дискусија.
Јавно предавање на тему анаморфоза одговориће на питања шта су то анаморфозе, које све врсте анаморфоза постоје и у којим областима визуелних уметности имају примену. За истраживање и разумевање овог феномена неопходан је интердисциплинаран приступ о коме ће на предавању бити речи. Подела анаморфоза, на основу њихове геометрије, систематично је постављена и разјасниће комплексност самог појма. Приказаће се различити конструктивни системи анаморфоза и начини остваривања различитих ефеката илузије.
РАДИОНИЦА ОПТИЧКИХ ИЛУЗИЈА – Израда оптичких анаморфоза у равни; предавач и координатор: доцент др Маријана Пауновић; потребно време: 3 до 4 сата, до 15 учесника.
Радионица је намењена свима који су заинтересовани, да сазнају како се пројектују одређене оптичке илузије, као и да се упусте у реализацију своје оптичке анаморфозе. Незаобилазан ефекат изненађења и чињеница да су га сами створили, разбиће све недоумице у вези илузионистичких 3Д цртежа. Идеја је да се у јавности популарише примењена геометрија и њена примена у визуелним уметностима, па самим тим и ужа уметничка област по којој је Факултет примењених уметности препознатљив и јединствен у Србији.
18. мај
Одсек Примењена графика – модул Анимација
У оквиру модула Анимације, након увода и презентације ред. проф. Растка Ћирића који ће говорити о Студију Анимације на ФПУ, биће приказан програм Награђени : Двадесет пет одабраних анимираних филмова и минијатура велике разноврсности тема, техника, ликовних стилова и приступа, који представљају све периоде у развитку Студија за анимацију ФПУ, од првих покушаја и експеримената рађених на предмету Илустрација, до зрелих ауторских подухвата и успеха на међународним фестивалима. Од 20 награђених филмова из овог избора, чак четири су освојила гран-при на престижним фестивалима. У укупан одабир је ушло и пет анимираних филмова посвећених професорима ФПУ.
Трајање пројекције: 80 + 11 мин
19. мај одсек
Примењена графика – модул Фотографија
Светла страна фотографије
Владимир Перић, доцент фотографије, представиће један сегмент свог пројекта Мала историја фото нагона, који се заснива на обимној колекцији старих фотографија, прикупљаних више од две деценије. Издвојена тема ће приказати најразноврсније духовите ситуације забележене аналогним фотоапаратима, од дечјих несташлука до неочекиваних досетки одраслих.
19. мај
Примењена графика
У оквиру одсека Примењена Графика у радионицама Факултета стичу се знања из различитих графичких техника. Пратећи програм у виду предавања и радионице биће посвећен причи о ручној штампи, а учесници ће имати прилику да се, кроз израду печата и његовог отискивања, упознају са високом штампом. Програм је отворен за најширу публику.
Предавање: Непролазност ручне штампе
Предавање је засновано на дугом историјату графике – ручне штампе од праисторије до данашњих дана. Уз причу о коренима, развоју графике и графичких техника кроз историју, истакли би се уметници графичари, као и уметници који су бавили графиком уз другу уметничку дисциплину попут сликарства, вајарства... У оквиру предавања био би демонстриран и алат којим се изворе различите графичке технике. Истакла би се и улога ручне штампе у новом добу, њена „непролазност“ и уметничка свеприсутност. Биле биле би одређене и разлике између ње и дигиталне штампе.
Предавач: Гордана Петровић, професор графике на Факултету примењених уметности и демонстратор Ивана Флегар, уметнички сарадник на истом факултету.
Радионица: Утисак о отиску
На радионици учесници ће моћи да се упознају са најранијим видом штампе, високом штампом, начином израде печата и његовим отискивањем. Сваки учесник ће моћи по сопственом избору мотива да изради печат и након тога направи отисак. Поред стеченог и примењеног знања, учесници ће печат и отисак понети са собом.
Радионица ће бити реализована у сарадњи са студентима прве године одсека Примењена графика.
Радионицу ће водити проф. Гордана Петровић, доцент Габријела Булатовић и уметнички сарадник Ивана Флегар
У Музеју Иве Андрића представљамо гостујућу изложбу "Пројекат Кабинет Југославија" у продукцији Музеја Југославије.
У оквиру мини поставке биће изложена књига Травничка хроника на арапском језику, штампана 1964, из фонда Библиотеке целина Јосипа Броза Тита. Књигу је превео др Сами Дуруби, сиријски политичар, дипломата, писац, преводилац и бивши сиријски амбасадор у Југославији, Бразилу и Мароку.
На изложби ће моћи да се види и фотографија сусрета Јосипа Броза Тита и Самија Дурубија док је био амбасадор у Југославији, као и фотографије Иве Андрића из легата Стевана Крагујевића.
Улаз је бесплатан
Изложба приказује појединачне праксе 99 аутора као представника уметничких и научних дисциплина којима се баве, а кроз које нам се пружа увид у њихове индивидуалне стваралачке способности, ученост, преокупације, начине размишљања и сагледавања стварности.
Контекст Факултета, као средиште уметничког, научног живота и образовања, смешта ове разноврсне праксе у једну целовиту схему, и саму подељену на сегменте, одговарајуће дисциплинама које се проучавају на Факултету: Дизајн ентеријера и намештаја, Примењено вајарство, Примењено сликарство, Примењена графика, Керамика, Текстил, Костим, Сценографија, Индустријски дизајн, Графички дизајн и Конзервација и рестаурација.
Педагошки и менторски утицај наставника, на изложби је илустрован у форми видео и фотодокументације на екранима, а кроз одабране индивидуалне и тимске пројекте и остварења алумнија ФПУ.
Изложбу прати богат пратећи програм, где је сваки дан у току трајања изложбе посвећен једној области која се проучава на Факултету.
Програм се реализује у форми презентација и разговора са наставницима, тематских предавања и радионица отворених за најширу публику.
Подаци о предмету
- Локација Музеј града Београда, Ресавска 40б
- Датум 8-26. мај 2018.
-
Организација
Факултет примењених уметности у Београду и Музеј града Београда
У петак, 20. априла 2018. године, на Европском колеџу у Брижу, отворена је изложба „Иво Андрић-између писца и дипломате“.
Аутор изложбе: госпођа Татјана Корићанац, директор Музеја града Београда и кустос Музеја Иве Андрића.
Ова изложба, која је обишла многа ДКП Р. Србије у свету, а у новембру 2017. године, у сарадњи Мисије Р. Србије при ЕУ и регионалне канцеларије Аутономне покрајине Friuli Venezia Giulia, приказана и представницима ЕУ институција у Бриселу, на иницијативу Амбасаде Р. Србије и уз сагласност италијанске стране, започела је своје представљање у другачијем окружењу. Након тога, изложба је гостовала на Универзитету у Генту, а планирано је да у наредним месецима, изложба гостује у Антверпену, у сарадњи са тамошњим Универзитетом. Циљ Амбасаде је да изложбу види и шири круг него што је дипломатски, те је фокус овога пута на студентима факултета у Белгији.
Изложбу у Брижу, која је уприличена у склопу панел дискусије о Стратегији проширења ЕУ – изазовима и перспективама, отворила је Марина Јовићевић, амбасадор Р. Србије у Белгији, која је присутнима представила И. Андрића и на други начин од литерарног, као дипломату. Амбасадор је указала да Иво Андрић најбољи представник онога што Европа јесте – јер је живео и радио широм Европе, у изазовном периоду између два светска рата, а на најбољи начин је у својим делима представио мулти-конфесионални и мултиетнички контекст нашег региона.
Након отварања изложбе, одржана је панел дискусија о изазовима на путу ка ЕУ, на којој је учествовала и Тања Мишчевић, шеф Преговарачког тима за приступање Србије ЕУ. Дебати и отварању изложбе присуствовали су професори и студенти овог престижног колеџа. Изложба и панел дискусија организовани су у сарадњи ранијих и садашњих студената Републике Србије на Европском колеџу у Брижу. Након отварања изложбе и дебате, присутни су се послужили српским винима и ракијом, као и питама, у организацији ДКП Републике Србије.