Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18 5
29. август - 25. септембар 2019.

Стари конак

Заборављени београдски двор

Стари конак је око 1840. године, као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. За ондашње прилике то је био авангардни локацијски искорак из београдског шанца. Здање је временом прерасло оквире „обичног“ топонима, упијајући у себе сложене слојеве историјске и визуелне иконографије Белог града.

Европски стил градње и отварање нових урбанистичких визура српске престонице, нису остали незапажени ни кнезу Александру Карађорђевићу. Кнез је Симићево здање 1845. године учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену оно ће задржати и под владарима из династије Обреновић. Након династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године.

Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, на изложби је представљен фотографијама дворских ентеријера и употребно-декоративних предмета који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја града Београда, Музеја примењене уметности и Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Будући да је Стари конак порушен, а највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, фотографије с краја XIX и почетка XX века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и, уједно, највалидније сведочанство његове историјске присутности.

Поред 64 фотографије, изложени су и оригинални предмети из Старог конака којима је до данас сачуван траг – делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.

Приредили: Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

Аутори изложбе: Јелена Пераћ, музејски саветник, Владимир Томић, виши кустос и Дејан Вукелић

Дизајн публикације: Душан Ткаченко

Стручно вођење: аутори изложбе провешће посетиоце кроз поставку уз стручно тумачење, петак, 6. септембар у 18 часова

Подаци о предмету

  • Локација Музеју примењене уметности
  • Датум 29. август - 25. септембар 2019.
  • Организација

    Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

  • Импресум

    Аутори изложбе: Јелена Пераћ, Владимир Томић и Дејан Вукелић

Четвртак, 27. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 27. јуна у 18 часова, Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита, одржаће предавање на тему Креативност и симболика накита у доба сецесије.

Зашто је прича о накиту ар нувоа прича о врхунској декаденцији, али и изванредној суптилности, о умећу тумачења тананих симбола и знакова једног времена кроз сједињавање храбрих форми и још храбријих тема и употреби иновативних материјала? Како је тако кратак период у стилу израде накита оставио тако дубоке трагове, који се протежу и до данашњих дана? Луксузни накит ар нувоа је заправо био реакција на оно што се дешавало у француском друштву, пре него пуко истраживање уметничке визије и форме. У самом његовом центру се налазе жена, увек етерична, вилинска, али јака, као и флора и фауна какве до тада нису приказане. Сексуализована, путена и заводничка.

Ових бурних 15 година  је унело толико свежине, иновативности и одважности, не само у изради накита, већ и на схватање функције декоративних предмета уопште. Сваки брош, свака огрлица, наруквица или минђуша једне даме је причала своју причу – само је требало знати читати тајне знакове боја, облика, приказа.

Четвртак, 20. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: Доцент др Викторија Алаџић, Грађевински факултет Суботица, Универзитет у Новом Саду

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 20. јуна у 18 часова, доцент др Викторија Алаџић са Грађевинског факултета Суботица, Универзитет у Новом Саду, одржаће предавање на тему Архитектура сецесије у Суботици.

Суботица је на крају 19. и почетком 20. века, у оквирима Аустроугарске царевине, прошла кроз најинтензивнији развој у својој досадашњој историји, захваљујући увођењу железнице 1869. године. Иако пољопривредног залеђа, развијала је урбану матрицу и грађанску свест, усвајајући новине из удаљених делова Европе. Осим робе која се извозила и увозила железницом, стизало је у град и знање захваљујући једноставнијем начину путовања него што је то раније био случај, и школовању Суботичана у градовима Европе. Почела је у архитектури примена нових грађевинских материјала: гвожђа, челика, бетона али и архитектонских стилова који су красили палате што су се градиле у центру града. На самом крају 19. века, изграђени су први објекти у стилу сецесије настале под утицајима из разних крајева Европе: Париза, Брисела, Минхена, Дармштата, Беча, али су најрепрезентативнији објекти изграђени у стилу мађарске сецесије, ослањајући се на богато мађарско фолклорно наслеђе.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:

  • Серија предавања на тему сецесије, четвртком, у 18 часова
  • Шетња кроз Београд посвећена архитектури сецесије, у суботу 29. јуна, 11 часова

Четвртак, 13. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 13. јуна у 18 часова, мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности, одржаће предавање на тему Мода: од сецесије до ар декоа.

Светске изложбе одржане у Паризу 1900. и 1925. године представљају и врхунце стилова сецесије и ар декоа. За тих двадесет и пет година, колико дели ове две изложбе, животне навике, потребе и идеали у многоме су се променили. Променила се и мода одевања, која је својеврсно огледало епохе којој припада. На примерима из наше средине пратићемо тај преображај, један од најбржих и најузбудљивијих у историји моде.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:

  • Серија предавања на тему сецесије, четвртком, у 18 часова
  • Шетње кроз Београд посвећене архитектури сецесије, у суботу 15. и 29. јуна, 11 часова

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5
  • Датум 10 - 30. јун 2019.

Уторак, 28. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 28. маја у 18 часова, Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката, одржаће предавање на тему Нови Београд и нова територијалност Београда: пут од мочваре до новог града.

Након периода лутања, кризе финансирања, истраживања нових концепција и промене планова, након конкурса за урбанистичко решење централног дела Новог Београда, 1962. године се усваја „Регулациони план за подручје општине Нови Београд“. Тим чином започет је период од 20 година континуираног планирања и изградње Новог Београда као лабораторије урбанизма и највећег планираног и праћеног градилишта (Главички) у  бившој Југославији. Наизглед је напуштена идеја новог главног града нове Југославије, предност се даје стамбеним блоковима, а урбанисти имају проблем да убеде радне организације да отворе своје пословнице и представништва на Новом Београду, доводећи у питање материјалну базу новог града. Касни изградња пратећих садржаја и сервиса, град се зонира и ослобађају се нови терени измештањем индустрије и железнице, уређују рекреативне површине. Град се припрема и као инфраструктурни резервоар старог Београда, чија се реконструкција увелико припрема, али већ крајем 1970-тих и почетком 1980-тих Нови Београд почиње да се посматра као локација за најјефтинију - условно речено - стамбену изградњу. О континуитетима и дисконтинуитетима у планирању у односу на претходне и следеће планове, техничким иновацијама, проблемима и изазовима у изградњи, те административним изазовима, постмодернистичкој критици и структурама које су са њом дошле – разговараћемо анализирајући фотографије (Новог) Београда из колекције Музеја града Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

  • Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
  • Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5
  • Датум 18. мај - 2. јун 2019.

Уторак, 21. мај у 18 часова

Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 21. маја у 18 часова, биће одржана два предавања посвећена Емилијану Јосимовићу, академику, професору и ректору Лицеја и Велике школе и аутору првог плана регулације Београда унутар Шанца, из 1867. године.

Предавања која ће моћи да се чују су била излагана на скупу „О Емилијану Јосимовићу“, који је организаовало Удружења Изградња, 2018. године.

Др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, са Високе грађевинско‐геодетске школе у Београду говориће на тему Емилијанoва рукописна баштина, а затим ће др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх, доцент, са Шумарског факултета Универзитета у Београду, одржати предавање План Емилијана Јосимовића у контексту трансформације урбаног пејзажа Београда у 19. веку.


Предавање: ЕМИЛИЈАНOВА РУКОПИСНА БАШТИНА

Предавачи: др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, студент докторских студија, Висока грађевинско‐геодетска школа, Београд

Емилијан Јосимовић је аутор дела од којих многа представљају прве високошколске уџбенике у Србији. О квалитету и значају његове рукописне, уџбеничке баштине говори и то што се користилa и у 20. веку, а по прегледности цртежа и јасноћи мисли и данас може бити узор многим факултетским уџбеницима. Кроз овo предавање биће дат њен хронолошки преглед и посебно испраћени предговори у којима сâм аутор наводи разлоге писања и своје недоумице, и у којима отворено позива на критику, ради унапређења и исправки које би уследиле. Посебна пажња биће посвећена језичким недоумицама и проблемима са којима се сусретао уводећи нову терминологију.


Предавање: ПЛАН ЕМИЛИЈАНА ЈОСИМОВИЋА У КОНТЕКСТУ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ УРБАНОГ ПЕЈЗАЖА БЕОГРАДА У 19. ВЕКУ

Предавач: др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх., доцент, Шумарски факултет Универзитета у Београду

Дело инжењера Емилијана Јосимовића (1823–1897), односно његов урбанистички план за Београд (1867), у овом предавању се истражује са гледишта трансформације урбаног пејзажа у току 19. века, односно стварања модерног града. Теоријске основе самог појма урбаног пејзажа су полазиште за свеобухватно проучавање трансформација физичког простора, а такође и средство за боље разумевање идеја које је Емилијан Јосимовић комуницирао својим делом. Јосимовићев рад испитује се кроз критику савременика, aли исто тако, кроз поређење са рецентним теоријским принципима регенерације пејзажа с краја 20. века.

Уторак, 14. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 14. маја у 18 часова, др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему Заборављени градитељи међуратног Београда.

Поставши престоница новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је током међуратног периода прошао кроз урбану трансформацију и модернизацију која је у великој мери дефинисала његов идентитет. Свој допринос изградњи Београда дали су многи архитекти запослени како у државним институцијама тако и у приватном сектору. О многима је у досадашњој историографији написан низ радова и монографија. Међутим, о извесном броју градитеља који су на различите начине допринели изградњи Београда зна се веома мало. Њихови животи и архитектонско стваралаштво нису до сада били предмет опсежнијих истраживања. Многи од њих су до скоро били у потпуности непознати. Ово предавање је зато посвећено управо неким од неправедно заборављених протагониста међуратне архитектонске сцене, попут Фрање Урбана, Катарине Марковић-Шајиновић и Алфреда Меламеда, али и других који су на само њима својствен начин утицали на архитектонски развој Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

  • Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
  • Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Уторак, 7. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

ПредавачМилена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch, Женско архитектонско друштво ЖАД

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 7. маја у 18 часова, Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch из Женског архитектонско гдруштва ЖАД, одржаће предавање на тему Жене у архитектури Београда између 1900. и 1960.

Жене архитекте активне су у Србији од почетка века и својим делима обележиле су нашу изграђену средину. Београд су у раздобљу од 1900. до 1960. обележиле жене архитекте различитих генерација, почев од разноврсног опуса Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. Након ње, број жена у архитектури полако али постојано се увећава из генерације у генерацију, и оне остварују подједнако значајне каријере као и њихове мушке колеге, чија су имена данас познатија и много чешће помињана. Жене су ауторке неких од најзнаменитијих објеката Београда. Kроз примере каријера и опус неколико жена, попут Јованке Бончић Kатеринић, Милице Kрстић, Данице Kојић, Милице Штерић, Атељеа ЛИK, можемо пратити и развој српске и београдске архитектуре у првој половини 20. века.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

  • Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часовa
  • Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Добродошли!