Отварање изложбе је у уторак 29. октобра од 18 до 21 часова. 
Музеј града Београда, Ресавска 40б
Изложба ће трајати од 30. октобра до 1. децембра 2019.

29. октобра 2019. навршиће се двадесетхиљадити дан Вука Видора на Земљи.

Овај високи број могао би да означи кораке на путу до врха једне сопствене планине.
Могао би да обележи половину нечега, или крај.
Можда и почетак.

Сви ти прохујали дани природно и неумитно воде ка том једном дану када се осврћемо око себе, када сабирамо шта је урађено, из тога нешто одабирамо и полажемо свима на увид.

За уметника креативни процес почиње док га он још није ни свестан, док се све још таложи и пробира изнутра и само чека свој тренутак да изађе, преиначено, изобличено и преправљено.

Ова изложба није ретроспективна, она је пре компилација разних видова Видоровог стваралаштва.

Свој рад уметник дефинише првенствено као суочавање са светом. Унустрашњим и спољним.

Видорови радови одраз су те двојности која се креће од интимног до свеопштег, од приватног до политичког, од личних до историјских митологија и њихових процеса распадања при чему користи сва средства на располагању као лепезу могућности у којој се цртеж и сликарство сударају са скулптурама и инсталацијама што на крају обликује кохезивну и уједно комплексну мрежу слика и радова.

На првом спрату Музеја града Београда у петнаест сала биће представљено више од стотинак радова који обухватају више од двадестпет година стваралаштва.

На Годишњој изложби Сликарско - графичке секције УЛУПУДС-а 2019., посетиоци ће имати прилике да се упознају са најновијим радовима 78 одабраних аутора, који истовремено чине пресек савремене уметничке продукције Србије.
Изложени радови представљају различите уметничке сензибилитете, ликовне језике и приступе кроз широк спектар садржаја и медијума изражавања: од слике - објекта, концептуалних радова, мозаик - објекта, преко инсталација, дигиталне графике и илустрације, до графика, акварела, уља на платну, колажа, икона, пастела и цртежа.

Осим што ће одабрани уметници имати прилике да својим радовима ступе у дијалог са публиком, њихова дела ће бити интегрисана у један значајан историјски амбијент - Конак књегиње Љубице, који ће понудити и нове перспективе за читање наше савремености и наше слике у њој.

У оквиру пете концертне сезоне “Музички сводови Београда” Културни елемент и Музеј града Београда организују посебан програм у Музеју Иве Андрића. 

Народна банка Србије, Немањина 17
9 - 30. октобар 2019.

Папирне новчанице из Легата Ђорђа Новаковића

Ђорђе Новаковић

Новаковић Бранислава Ђорђе рођен је у Београду где је завршио основну школу и гимназију, а даље школовање је наставио у Бечу. Економиста по струци, до Другог светског рата је радио у осигуравајућим друштвима, у Савезу трговинског удружења Југославије, издавачким кућама и Министарству саобраћаја.

Ратне године, од 1941. до 1944. је провео у заробљеништву у логору Ознабрик (Немачка).

Након завршетка рата запослен је у Савезничкој комисији за утврђивање ратних злочина у Немачкој. По повратку у земљу 1949. у служби је у Привредном савету Федеративне Народне Републике Југославије, Министарству спољне трговине, трговинском изасланству у Хагу, Секретаријату за иностране послове и Југословенској инвестиционој банци.

Сакупљањем папирног новца почео је да се бави релативно касно. Пасија сакупљања и пословна путовања водила су га до већине европских земаља. Контакти с бројним колекционарима и активно учешће у раду Српског нумизматичког друштва омогућили су му да формира веома богату збирку.


Приредили: Музеј града Београда и Народна банка Србије

Ауторка изложбеЈелена Васић Деримановић

Дизајн: Зорица Нетај, ликовно-графичко решење каталога; др Емилија Николић, дизајн изложбеног ентеријера; Добрила Ствановић, дизајн изложбених паноа


Сазнајте више о  Легату Ђорђа Новаковића

Подаци о предмету

  • Локација Народна банка Србије, Немањина 17
  • Датум 9 - 30. октобар 2019.
  • Организација

    Музеј града Београда и Народна банка Србије

  • Импресум

    Јелена Васић Деримановић, ауторка изложбе; Зорица Нетај, ликовно-графичко решење каталога; др Емилија Николић, дизајн изложбеног ентеријера; Добрила Ствановић, дизајн изложбених паноа