Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Археолошко налазиште у Винчи


Бело брдо 17, Винча, Београд

Посетите

Музеј Паје Јовановића


Краља Милана 21/IV

Посетите

Музеј Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Музеј Бањичког логора


Павла Јуришића Штурма 33

Посетите

Збирку икона Секулић


Узун Миркова 5/I

Посетите

НОВУ ЗГРАДУ МУЗЕЈА

Архитектонско решење


Ресавска 40б

Посетите

Музеј Младеновца


Краља Александра Обреновића 69

Изложбе

Скривене поруке - слике Браце Бонифација из колекције Музеја града Београда
Испричаћу ти причу
Ћилим
  • 2. август – 15. октобар 2018.
  • Музеј Младеновца, Краља Александра Обреновића 69
  • Ћилим

Муни - уметничка инспирација сликара Паје Јовановића

Обично се за почетак историје фрањевачког реда у Београду узима 1280. година према једном запису фра Фортуната Хибера из 1686, где се у попису са годинама оснивања фрањевачких пребивалишта и манастира у Угарској Провинцији Пресвете Девице Марије налази и Београд. Уз име Griechisch Weissenburg записана је 1280. година. Од тада  до данас фрањевци  су са мањим прекидима присутни у Београду.

Података о томе где се могао налазити први фрањевачки самостан у Београду нема. Самостан о коме је сачувано нешто више података настао је између 1419. и 1432. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) или коју годину касније. Фрањевачки самостан у Београду се по свему судећи налазио у Доњем граду. Захваљујући старим плановима Београда и подацима из историјских извора данас је могуће са великом сигурношћу одредити место тог фрањевачког комплека, у оквиру којег је била и црква, за коју постоје индиције да је била посвећена Богородици и да је у неком тренутку била катедрала Београдске бискупије.

Подаци о предмету

  • Предавач Никола Пиперски, историчар уметности, Филозофски факултет у Београду
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 01. октобар 2018, у 18 часова

Изложба представља колекцију од 24 уметничке слике које је канадски уметник српског порекла, Браца Бонифације, поклонио Музеју града Београда и које ће овом приликом први пут бити пред београдском публиком. Изложбом су обухваћени радови из свих фаза Бонифацијевог стваралаштва, настали у периоду од 1979. до 2015. године, представљајући својеврстан пресек његовог ставаралачког опуса.

Сликана углавном у духу апстрактног експресионизма, Бонифацијева платна великог формата имају специфичнан спој европске апстрактне уметности и северноамеричког поп – арта. У својим радовима користи елементе симболизма и фигуративног сликарства како би изразио различите мисли и емоције, а још од најранијих дана фасциниран је језиком, игром речи и употребом слова на платнима. Бонифације је интернационално познат по текстовима инкорпорираним у уметничка дела. За већину људи ови текстови су збуњујући, али за Брацу су они начин да изрази свој поглед на свет. Ако кренемо да читамо исписане поруке, некада ћемо се добро забавити, негде добро замислити над исказима, али врло често нећемо моћи да нађемо смисао речи или ћемо наћи „скривене поруке“.


Браца Бонифације је уметничко име сликара Благоја Срдића који је рођен у Београду 1937. године. Завршио је Факултет примењених уметности, Одсек цртање и сликање, а похађао је и Архитектонски факултет у Београду. По завршетку студија се усавршавао у Атељеу Кругер у Франкфурту. Једно време након студија живео је у Француској, а затим 1973. одлази у Канаду. Постао је канадски држављанин 1976. и од тада живи и ради у Ванкуверу. Члан је Канадског удружења ликовних уметника и као познат и признат уметник до сада је имао више од 50 самосталних и преко 70 групних изложби.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 7. септембар - 15. октобар 2018.
  • Организација

    Музеј града Београда уз подршку Амбасаде Канаде у Београду

  • Импресум

    Марија Стошић, кустос изложбе

Билтен

Пријавите се за новости из Музеја града Београда