Menu

1961-1964.

  • Последње три изложбе у згради Музеја у Змај Јовиној 1

После скидања сталне музејске поставке, реализоване су изложбе Плакат 1941-1961, Београд 1807-1862-1867 (1962) и Старе културе и народи на тлу Београда (1963). У архиви су сачувани снимци са ове изложбе на којима је забележена посета групе ученика 22. фебруара 1964. године. После ове посете изложба је затворена, а изложбене просторије су претворене у радне депое. У наредном времену Музеј је имао великих потешкоћа да нађе одговарајући простор за своје повремене тематске изложбе. Излагао је у Дому омладине, Дому ЈНА, радничким универзитетима, или је гостовао у просторима других музеја.

Конкурс за израду идејног решења за нову зграду Музеја града Београда расписан је први пут 1954. године, док је Зора Симић Миловановић била управник Музеја. Предвиђена локација зграде је утврђена на плацу између улица Кнез Михаилове, 7. јула (Краља Петра), Узун Миркове и Цара Уроша. Учесницима конкурса остављена је потпуна слобода да на овом простору реше архитектонско-урбанистичко обликовање постављеног задатка, посматрајући ово земљиште као потпуно слободно градилиште, без обзира на објекате који се налазе на њему.

Урбанистички завод НО града Београда дао је следеће карактеристике улица које окружује овај простор: за Кнез Михаилову улицу је предвиђено да буде пешачка, у 7. јула улици је предвиђен саобраћај, али не и градски, у Узун Мирковој би текао градски и остали саобраћај, а део Улице цара Уроша би био затворен. Објављивању конкурса претходили су бројни састанци Саветодавне комисије при Савету за просвету и културу НО града Београда на којима су разматране програмске скице будућег Музеја. У разговорима о концепцији комплексног Музеја учествовали су др Милутин Гарашанин, проф. Иван Табаковић, проф. Дробњаковић, Верена Хан, арх. Братислав Стојановић, Ђорђе Мано Зиси, Милорад Панић Суреп и други посленици културе, као и представници управе града. Поред израженог задовољства што ће се у нашој земљи први пут градити музеј на основу искустава у свету, предлагало се да елаборат о концепцији садржи и истакне важне моменте историјског развитка града, уклопљене у просторну сразмеру осталог излагања. Депоима треба посветити исти значај као и изложбеним просторијама. Предлагало се да одређена одељења буду одвојена покретним параванима јер се размишљало да Музеј не би требло да остане статичан и да ће се мењати.

На конкурс је стигло 19 радова. Оцењивачки суд је наградио пет конкурсних предлога, а прву награду су равноправно поделили арх. Ратомир Богојевић из Београда и архитекте из Загреба (за заједнички рад), Здравко Бреговац и Вјенцеслав Рихтер. Ваља напоменути да је простор предвиђен за Музеј износио преко 10.000 м2. На основу одлуке Секретаријата за просвету и културу НО града Београда бр. 9311 од 28. децембра 1954. године, Комисија за оцену пројекта за зграду Музеја града Београда састала се још једном 26. фебруара 1955, како би од првонаграђених пројектаната јавног конкурса захтевала да учине исправке и допуне које су тражене од стране Oцењивачког суда.

После свега, препорука инвеститору је била да ниједан учесник конкурса није дао такво решење које би се могло препоручити за коначну разраду и да изузетна вредност објекта захтева максимално достигнуће у архитектонском, функционалном, конструктивном и економском погледу, те је стога неопходан даљи студијски рад до коначног пројекта.

Log In

Forgot your password? / Forgot your username?