There is no translation available.

Израда мини гравира Београда или неког од његових карактеристичних симбола, кроз упознавање са техником линореза - цртање, гравирање и прављење отиска.  

Additional Info

  • Место онак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Време 2012 - 17. децембар 10h, 21. децембар, 14h и 23. децембар; 12h, 2013 - 9. и 14. јануар, 11h и 19. јануар, 14h
  • Трајање 150 - 180 минута
  • Радионицу воде

    Снежана Пантелић, дипломирани сликар и кустоси Музеја града Београда. 

There is no translation available.


е pozivnicaУ сарадњи са Галеријом савремене умоетности Ниш Музеј града Београда отвара изложбу Заобилазне стратегије: један поглед на београдску уметничку сцену деведесетих година прошлог века  ауторке мр Наде Сеферовић, више кустоскиње Музеја града Београда.

Галерија Србија
Трг Краља Милана 13, Ниш
Петак, 23. новембар 2012, у 19 часова

Изложба ће бити отворена до 16. децембра 2012.

Више о изложби можете погледати овде.
Саопштење за јавност поводом отварања можете преузети овде.



There is no translation available.

Предавање је посвећено гравирама из Музеја града Београда од којих се велики број налази у књизи и на изложби Брег за размишљање. Број и значај ових гравира превазилази све збирке из других институција у Србији. На Трибини ће о историјату збирке гравира Музеја града Београда, о њиховим дародавцима и начину на који су оне стизале у Музеј говорити аутор књиге и изложбе кустос Владимир Томић. Зоран Пекић, конзерватор саветник, говориће о вишегодишњој конзервацији и рестаурацији поменуте збирке и њеном значају.

Специјални гост Трибине, Младен Вујовић, из Музеја Николе Тесле, говориће о заштити и чувању папирног материјала у специјалним орманима који имају контролисане услове температуре и влажности. Један од ових ормана ускоро ће бити у Музеју града Београда и тако ће Музеј бити четврта институција у Србији која поседује овакву најмодернију врсту заштите папирног материјала.

Additional Info

  • Предавач Владимир Томић, историчар, Зоран Пекић, конзерватор и Младен Вујовић, специјални гост
There is no translation available.

Мр Љубица Ћоровић посветиће своје предавање на Трибини љубитеља историје Београда збирци гравира Музеја града Београда, као најаву монографије и изложбе Владимира Томића Брег за размишљање: Београд на гравирама од XVI до XIX века.

На трибини биће приказан историјат прикупљања и публиковања гравира из збирки Музеја града Београда, од првих откупа 1902, до наших дана.

Additional Info

  • Предавач Мр Љубица М. Ћоровић, библиотекар
There is no translation available.

Упознавање са традиционалним вредностима веза и практичан рад у техници веза.

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице, Сала под сводовима
  • Време 2012 - 16. септембар, 10h
  • Трајање 180 минута
  • Радионицу воде

    Оливера Милуновић, примењена уметница.

There is no translation available.

Јелена-Илка Марковић ушла је у српску историју XIX века када је 11. октобра 1882. године пуцала на краља Милана у Саборној цркви у Београду. На суду је изјавила: „Овим актом хтела сам Србију спасти од опаког себичног убице". Била је припадница српске грађанске либерално-демократске опције усмерене на очување српског идентитета у Монархији и српске интелектуалнe грађанске класе. Јелена-Илка Марковић направила је искорак из приватне сфере у најрадикалнију политику и пуцала у дубоком уверењу да је атентат њена морална дужност и лични патриотски чин.

Additional Info

  • Предавач Ванда Перовић, политиколог
There is no translation available.

Упознавање са животом (облачење, обичаји, понашање, исхрана и начин становања) обичних људи који су насељавали Балкан за време Отоманске владавине и како су, упркос разликама, живели једни поред других тадашњи становници Београда (Турци, Срби, Грци, Јевреји, Цинцари...)

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Време 2012 - 8. и 22. јул, 12ч
  • Трајање 90 минута
  • Узраст 6 - 14 година
  • Радионицу воде

    М.А. Данијела Ванушић, историчарка уметности, кустос Музеја града Београда и 
    мр Катарина Митровић, историчарка уметности, кустос Историјског музеја Србије.

There is no translation available.

Осмишљавање кратких текстуалних и илустрованих порука из свакодневног савременог живота кроз употребу дечјег искуства познавања стрипа у новом контексту - примени на архаичну форму дозидница: стрип као директна илустрована порука о породичном, школском, уличном, свакодневном окружењу.

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Време 2012 - 8. јун, 16.30ч
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 12 година, 6. разред ОШ Змај Јова Јовановић
  • Радионицу воде

    Уметници и едукатори групе ШКАРТ, Ленка Зеленовић, ауторка Нових куварица и кустоси Музеја града Београда

There is no translation available.

У празничном времену хлеб је свети симбол и метафора социјалне интеграције. У профаном времену је „храна наша насушна“. Ломи се или сече. Симбол је и светости и задовољства. Богатства и сиромаштва. Симбол је трансформације, рађања, трајања, умирања и новог рађања. Његова циклучно трајање од давнина се везивало с космогонијом. Прати човека од рођења до смрти. У религијама је медијум комуникације с Богом, боговима и божанствима.

У свакодневном животу хлеб је храна којом се задовољавају овоземаљске потребе - од ситог стомака до социјалних и политичких „игара“. Као симбол одрживости живота налази се у паралелном чулном односу са човеком. Као медијум смештен је у двојне токове трајања: профане и сакралне.

Хлеб је спона традиционалне и саврмене културе. Сваки облик хлеба има своје име, намену, време и простор. На предавању Хлеб, обичаји и културна баштина представиће се материјални (физички) облик хлеба у његовом нематеријалном (духовном) контексту кроз обичаје и облике комуникације.

У структури духовне културе остају материјални знаци те културе а хлеб је један од битних знакова и симбола, истина с кратким трајањем, али с развијеним значењима који се спознају и у најсавременијем друштву. Збирке предмета уз обичаје и нарочито велики опус култних хлебова у музејима Србије (и Балкана), заустављених у времену и у свом физичком облику, осим онтолошког значења којег носе представљају драгоцена сведочанства из прошлости, у садашњости и за будућност. На основу материјалног (физичког) и духовног, у интегралном приступу схватања култура понудиће се одговори улози хлеба у свеобухватном културном наслеђу.

Уз фотографски материјал из фундуса Етнографског музеја у Београду, значењски облици обе стране хлеба приближиће се публици и помоћу видео инсерта из документарних етнографских филмова.

Additional Info

  • Предавач др Весна Марјановић, етнолог
There is no translation available.

Изложбу Хлеб и дом, чине две изложбе, Обредни хлебови у младеновачком крају и Дозиднице – избор из збирке текстилних предмета Музеја Младеновца.

На изложби ће бити представљени предмети који су се користили у процесу производње брашна и припреме и производње хлеба од XIX до средине XX века.

Хлеб је одувек чинио основну храну људи, али је у традиционалној култури српског народа имао много већи значај. Готово у свим обичајима његово значење је симболично и религиозно. Прича о хлебу говори о нама и упознаје нас са антрополошким, симболичним, култоролошким, социјалним и гастрономским аспектима људског живота.

Хлеб народним обредима обезбеђује здравље, срећу и благостање појединца, породице и заједнице. Обичај прављења обредних хлебова потиче из далеке словенске старине, и то од магијских радњи родовског друштва везаних за привреду. Временом добијају и значење у хришћанском обреду, али су и данас сачувана многа њихова претхришћанска обележја и функције. Многи обичаји су у периоду социјализма потиснути, и обредни хлебови, колачи и погаче припремани су у породичном кругу и углавном у сеоској средини, а мање у граду. Обредни хлебови се израђују само онолико колико се негује обичај у којем су заступљени. Промене у њиховој форми и постепено редуковање њиховог броја у најважнијим обичајима показују колико савремена економичност и потреба за уштедом времена доводе до поједностављивања ритуала. С друге стране, израђују се обредни хлебови нових облика који се ослањају на традицију, али чији изглед далеко превазилази изворну форму. Поједине погаче данас су веома често производ маште и креативности домаћице или пекара, више су мала хлебна уметничка дела, а мање традиционалне погаче.

У етнолошкој збирци Музеја Младеновца посебно место заузимају колекције текстилних предмета чији део чини и колекција од 60 дозидница, сакупљаних са простора младеновачког краја у периоду од 1985. до 2012. године. На изложби је представљено 38 везених дозидница које су подељене у 10 група: породичне, љубавне, хигијенске, патриотске, холандски мотиви, дечје, креветске, шаљиве и остале.

Дозиднице представљају правоугаона платна са украсно извезеним мотивима, орнаментима и занимљивим натписима који осликавају социјални, економски и друштвени живот породице.

Дозиднице су рађене на индустријском памучном платну у техници веза по писму, различитим бодовима, у почетку плавим и црвеним памучним концем, а касније и концем других боја. Одабиром мотива, везиља је одређивала место где ће дозидница бити окачена: у кухињи изнад штедњака, стола, кревета, нешто касније у предсобљу изнад умиваоника, и у гостинским собама поред славских и војничких слика. Занимљиве текстуалне поруке пружају многобројне информације о начину живота, жељама, навикама о стиловима одевања и моди уређивања кухињског простора. Оне су на неки начин говориле о домаћици, о њеној уредности, вештини, маштовитости и креативности.
године. Биле су изразито популарне средином XX века. Међутим модернизовањем кухиње, дозиднице се постепено повлаче најпре у варошкој средини, а нешто касније и у сеоској средини.