There is no translation available.

Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18 5
29. август - 25. септембар 2019.

Стари конак

Заборављени београдски двор

Стари конак је око 1840. године, као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. За ондашње прилике то је био авангардни локацијски искорак из београдског шанца. Здање је временом прерасло оквире „обичног“ топонима, упијајући у себе сложене слојеве историјске и визуелне иконографије Белог града.

Европски стил градње и отварање нових урбанистичких визура српске престонице, нису остали незапажени ни кнезу Александру Карађорђевићу. Кнез је Симићево здање 1845. године учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену оно ће задржати и под владарима из династије Обреновић. Након династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године.

Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, на изложби је представљен фотографијама дворских ентеријера и употребно-декоративних предмета који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја града Београда, Музеја примењене уметности и Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Будући да је Стари конак порушен, а највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, фотографије с краја XIX и почетка XX века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и, уједно, највалидније сведочанство његове историјске присутности.

Поред 64 фотографије, изложени су и оригинални предмети из Старог конака којима је до данас сачуван траг – делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.

Приредили: Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

Аутори изложбе: Јелена Пераћ, музејски саветник, Владимир Томић, виши кустос и Дејан Вукелић

Дизајн публикације: Душан Ткаченко

Стручно вођење: аутори изложбе провешће посетиоце кроз поставку уз стручно тумачење, петак, 6. септембар у 18 часова