1941.

There is no translation available.

  1. Др Миодраг Грбић, први в.д. директора Градског музеја
  2. Страдање Музеја у рату

Општина града Београда донела је, марта месеца 1941. године, одлуку да се Музеј одвоји од Библиотеке и да се за в.д. управника Музеја постави др Миодраг Грбић, археолог, кустос Музеја кнеза Павла. Од маја 1941. године, наилази се на документа са потписом др М. Грбића као в.д. шефа Градског музеја ОГБ.

Београд је, 6. априла 1941. године, разорен изненадним немачким бомбардовањем. Тада је зграда Дома културе директно погођена запаљивом бомбом. Изгорели су кров и последњи спрат, на коме се налазила Галерија слика, а остали спратови су оштећени. Том приликом је изгорела 251 слика. Велики део слика спашен је захваљујући домаћину зграде, Милораду Милосављевићу, који је слике скидао са зидова и кроз прозор бацао у двориште. Он је спречио и даље ширење пожара захваљујући чему је Дом културе избегао судбину Народне библиотеке у Београду.

Окупаторске власти су настојале да се одржи привид уобичајног живота у граду и на згради Дома културе убрзо су изведене неопходне поправке, завршене до октобра 1941. године. Након тога је Дом културе поново почео са радом, на годишњицу свог оснивања, 22. децембра 1941. Том приликом организоване су свечана академија, изложба старих документа и рукописа српских књижевника и уметника, као и изложба књига, која је трајала од 22. до 28. децембра.

Нешто раније, 27. новембра 1941, градско поглаварство је прописало Правилник Градског музеја у Београду, у коме стоји да је Градски музеј самостална установа. У њему су у том тренутку постојале следеће збирке:

  1. Археолошка, за предмете из праисторијског, римског и византијског доба, као и Сеобе народа
  2. Средњовековна, за предмете из српске епохе, као и доба завојевача
  3. Турска, за предмете из времена турске владавине
  4. Савремена, за предмете од Устанка до данас
  5. Галерија, за уметничке слике, скулптуре и предмете примењене уметности. Музеј није био отворен за јавност током ратних година, али је наставио са активностима. Од градског поглаварства тражена су средства за рестаурацију оштећених слика, наручене су копије предмета које Музеј не поседује , а које су биле важне за средњовековну историју града (копије фресака са ликовима краља Драгутина и деспота Стефана Лазаревића), откупљивани су предмети, углавном ликовни радови, а забележени су и поклони. На основу Уредбе о чувању Београдског града (С. Н. бр. 137 од 30. XII 1941), в. д. управника Грбић је од Градског поглаварства тражио да одобри формирање Градског завода за чување старина, који је уредбом предвиђен као засебан одељак при Градском музеју (27. марта 1942). Године 1942. Музеју је прикључен Уметнички павиљон на Калемегдану, и тај простор је послужио да у њему током рата буду организоване изложбе.