НОЋ МУЗЕЈА
СУБОТА, 18. МАЈ 2012.
ОД 18 ДО 02h
www.noc.muzeja.rsКОНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
изложба ХЛЕБ И ДОМ - Дозиднице и oбредни хлебови
Колико нас се сећа украса са зидова из кухиња наших бака и мириса тек испеченог хлеба? Да ли нам старе фотографије буде носталгију за полако заборављеним вредностима традиционалне културе? Музеј града Београда и ове године биће времеплов који ће посетиоце Ноћи музеја повести у не тако давну прошлост. Сви који желе да се подсете или можда први пут упознају дозиднице и куварице, извезена платна које су све до осамдесетих година прошлог века красиле наша домаћинства, позвани су да дођу у Конак кнегиње Љубице. Платна правоугаоног облика са извезеним идиличним орнаментима из свакодневног живота стајала су на зидовима изнад кревета, столова, умиваоника или шпорета. Они су носили поруке о начину живота, жељама, навикама И животним истинама. Данас су сведочанства језика, стихова, стилова одевања и начина уређивања кухињског простора.
А како је право домаћинство немогуће замислити без хлеба, на изложби је приказан и традиционални процес производње житарица, брашна, припрема, прављења и чувања хлебова. Посебна пажња посвећена прављењу и значењу култних хлебова који прате догађаје из човековог живота, попут рођења, крштења, свадбе и прослава календарских празника као што су Ускрс, Божић и славе као симбола изобиља и благостања. Управо кроз дозиднице И хлебове ауторка изложбе прича причу о људском животу са антрополошког, културолошког и гастрономског аспекта.
+ више о изложби Хлеб и дом
За Ноћ музеја смо припремили и додатне програме:
1. „Ленкине куварице“
2. „Засуцимо рукаве и руке у тесто!“ + пецива изненађења
Ленка Зеленовић је песникиња-везиља активна и као стeнд-aп комичарка. Ленка о савременом друштву говори кроз своје куварице, или “нове куварице”. Куварице су на платну везене поруке које су некада висиле по домаћинствима како би подсетиле жену да “мање збори да јој ручак не загори” и величале патријархалне вредности. Користећи се том техником, Ленка Зеленовић прича женску причу, из женског угла. Она потпуно у фолк-панк маниру растура систем једноставно бележећи на платну све светске и дневно политичке догађаје, али и личне, кроз хумор у стиху. Њене поруке су личне и често врло емотивне, али објективне. И управо у току Ноћи музеја, посетиоци ће имати прилику да чују и виде оно чиме се Ленка бави на себи својствен начин. У периоду од 18:30 до 21:30 ч, на сваких 15 минута до пола сата, Ленка ће изводити своје перформансе, презентовати своје куварице уз духовита, најчешће у стиху, објашњења истих.
У оквиру изложбе која се односи на обредне хлебове, пропратни програм за Ноћ музеја, ће подразумевати присуство домаћице Миле Јовановић, и уживо мешење традиционалних хлебова уз изговарање здравица током мешења. Посетиоци ће моћи да учествују и “засуку рукаве”, убаце руке у тесто и направе сами “свој традиционални хлеб “. Можда успеју да открију неку од тајни старих рецептура, уз помоћ којих ће им сваки умешени хлеб бити “као душа”. Посебно изненађење за госте Ноћи музеја припремили су врсни пекари из предузећа “Маковица” из Младеновца.
Кнеза Симе Марковића 8

Кућа вајара Томе Росандића на Сењаку, крије један сасвим посебан амбијент, аутентичан скулпторски атеље са радним алатом и моделима, у специјално пројектованом простору по уметниковом нацрту. Свратите до овог малог музеја и осетите скоро медитеранску атмосферу дома и баште овог Далматинца и Београђанина.
"Добар дан. И добро ми дошли. Ја сам Љубица Обреновић. Кнегиња. Владарка обновљене Србије. У овом конаку провела сам један значајан део свог живота, и сада у мојој 57-ој години, а Господњој 1842, морам да напустим и конак и Србију. Тако налажу политичке прилике. А даће драги Бог, јер наша је ствар одвећ праведна и Света Богородица је неће напустити, вратиће се Обреновићи у своју родну земљу, јер без ње и без нашег народа није нам за живети..."
Тријенале архитектуре Ниша најзначајнија је манифестација у југисточној Србији и једна од најзначајнијих архитектонских манифестација у Србији уопште, а десет година њеног трајања, представља значајан јубилеј. Ретроспективна изложба обухватиће око 50 радова који су награђивани на претходна четири тријенала (2000, 2003, 2006 и 2009.) и то у категоријама: публикације, студентски радови, ентеријери-реализације, идејна решења и реализације.
За све Земунце и оне који се тако осећају ноћас отварамо капије вољеног Музеја. У новом амбијенту преуређеног дворишта, на гарден партију код Спиртиних, уживаћемо уз звуке акустичних гитара мајстора џеза, џипси џеза, world music-а и латино ритмова. У дворишту је постављена и мала изложба о животу чувене земунске породице Спиртиних, њиховом дому и Земуну током друге половине XIX и почетком XX века. Један део изложбе посвећен је радовима на реконструкцији Музеја, шта је то до сада урађено и шта се очекује до коначног отварања нове сталне поставке Музеја Земуна.
Меморијални музеј Јована Цвијића отворен је у кући у којој је велики географ и научник живео и радио. Налази се на Копитаревој градини, у више од сто година старом културно-историјском језгру у центру града, а саграђена је 1905. године по нацртима и жељама самог Цвијића. Цвијићева кућа са баштом која се издваја лепотом и ретким биљним врстама још увек одражава дух времена с почетка XX века. Пратећи свој младалачки мото "Студирати ногама а не у кабинету", велики истраживач и путник резултате своје необичне научне експедиције осликао је и у амбијенту своје куће. Цвијић је, поседујући и осећај за уметност и модерно, од Драгутина Инкиострија Медењака, једног од највећег дизајнера свог времена, наручио израду целокупног ентеријера своје куће, чији је сваки детаљ дизајниран у маниру сецесије, тада врло популарном стилу у Европи, која је овде обогаћена елементима српске националне примењене уметности. Аутентичан изглед су задржале и салон и соба Цвијићеве супруге Љубице. У преосталом делу Цвијићеве куће постављена је изложба о животу, бројним путовањима и истраживачком раду овог великог научника и авантуристе.
Кућа вајара Томе Росандића у елитном делу града, на Сењаку, крије један сасвим посебан амбијент, аутентичан скулпторски атеље са радним алатом и моделима, у специјално пројектованом простору по уметниковом нацрту. Ако желите да будете сведок настајања уметничког дела, од безобличног комада до обликованог предмета, посетите у ноћи 16. маја Музеј Томе Росандића. Керамичар Снежана Драганић, инспирисана делима чувеног вајара, радовима у глини дочараће креативни процес уметничког стварања.
У миру и тишини Копитареве градине, смештене у срцу бучног Београда, налази се животна географија Јована Цвијића. Пратећи свој младалачки мото "Студирати ногама а не у кабинету", један од највећих географа свога времена резултате своје необичне научне експедиције осликао је и у амбијенту своје куће. Ако желите да видите које су то карактеристике у укусу и култури на основу којих је Јован Цвијић при погледу на човека увек видео и терен са кога потиче, посетите Музеј Јована Цвијића и уз концерт акустичних гитара трија Blue in Green уживајте у jazz стандардима, шлагерима и валцерима раног XX века.




