Menu

Visit

Museum
of Jovan Cvijić


5 Jelene Ćetković Street

Visit

Collection of Icons Sekulić


5 Uzun Mirkova Street, 1st floor

Visit

Museum of Ivo Andrić


8 Andrićev venac Street

Visit

The Residence of Princess Ljubica

The Interiors of the 19th-Century Homes in Belgrade


8 Kneza Sime Markovica Street

  1. Permanent Exhibitions
  2. Location
  3. Hours

Hours

Residence of Princess Ljubica
Tu, We and Fr 10-17, Th 10-18, Sа 12-20, Su 10-14, Mo - closed
Museum of Ivo Andrić and Museum of Jovan Cvijić
Tu, We, Fr and Sa 10-17, Th 12-20, Su 10-14, Mo - closed
Museum of Paja Jovanović and Collection of icons Sekulić:
Th 10-18, Sa 12-20, Su 10-14, Mo, Tu, We and Fr - closed
Museum of Banjica Concentration Camp
Th, Fr and Sa  10-17
Archaeological site of Vinča
April 1st - October 31st: Tu, We and Fr 10-16, Th 12-18, Sa and Su 10-18
During other months visits should be announce in advance: +381 11 806 53 34

Admission

Ticket: 200 din
Concessions: 100 din (schoolchildren, students, unemployed, retired)
Groups: On every 10 visitors, a group gets two free tickets. This does not refers to concessions.
Free of charge: every last Saturday in a month, children under 7 years, disabled visitors with escort, MDS, ICOM, ISIC, and Euro26 members.

Official Website - Belgrade City Museum

Упознавање са опусом Богдана Богдановића и продукција креативног елабората инспирисаног животом и делом архитекте.

  • Предавач: др Александар Животић, Институт за новију историју Србије

Београд као највећи и најзначајнији југословенски град има посебно место у историји Другог светског рата на простору Балкана. Посматрано у контекстима глобалног сукоба и грађанског рата у Југославији, Београд је имао улогу која је превазилазила оквире самог града и рефлектовала се на готово сва дешавања на простору Србије и Југославије. Сам географски и политички положај престонице диктирао је њену судбину како током рата, тако и у првим данима мира.

Београд је током Другог светског рата претрпео огромна разарања. Услед борбених дејстава на простору града и више таласа бомбардовања разорено је градско језгро и уништен најзначајнији део инфраструктуре. Рат је оставио на град и велике демографске последице. Хапшења, страдања, протеривања, масовне репресије и личне људске трауме су оставиле трајне последице на његово становништво и развој града. Рушења, разарања, промене власти, система и идеологија су оставили трајне последице. Крај рата град је дочекао у сасвим новом политичком и друштвеном окружењу што је суштински одредило токове његовог послератног развоја.

  • Предавач: мр Александар Р. Крстић, Историјски институт, Београд

Околина средњовековног Београда је заправо простор данашњег градског подручја српске метрополе, јер је средњовековни Београд био ограничен на тврђаву над ушћем Саве у Дунав и насеље у њеној непосредној близини. Београд је као претежно погранични град на важним саобраћајним правцима у средњем веку имао бурну и богату историју. Више пута предмет угарско–српских борби током 14. столећа, Београд је 1403. године постао престоница деспота Стефана Лазаревића.

Деспот је током непуних четврт столећа изградио Београд као војни, политички, управни, црквени, привредни и културни центар Србије. Град је 1427. године ипак морао бити враћен Угарској, под чијом влашћу је остао до 1521. године. Тада су Београд, шест деценија након освајања српске државе, заузели Турци, учинивши га средиштем Смедеревског санџака. Све промене кроз које је Београд прошао између 1403–1521. године одразиле су се и на његову околину, са којом је био повезан управним и економским везама. Успон града као српске престонице доприносио је насељавању и развоју подручја у његовом залеђу, а угарско–османски сукоби у Подунављу и Посавини у другој половини 15. и првим деценијама 16. века доводили су до разарања насеља и миграција становништва и на данашњој територији Београда. Бројна сеоска насеља у околини средњовековног Београда, од којих су се местимично сачували и археолошки трагови, забележена су тек у првим османским пописима из друге половине 15. и прве половине 16. века. Осим њих, у залеђу Београда су се током позног средњег века развијали рударски и трговачки центри Рудишта под планином Авалом, на којој се налазила тврђава Жрнов, и Железник на Космају.

Земун у Срему насупрот Београду био је тврђава и градско насеље са дугом историјом, током прве половине 15. столећа такође у поседу српских деспота. У околини Земуна у позном средњем веку било је више сеоских насеља која постоје и данас, док су друга временом ишчезла. Преко Дунава, у јужном Банату, поред вароши Панчево у 15. веку налазила се тврђава Торњиште. У тим тада мочварним крајевима већ су почетком 15. столећа постојала нека од насеља која данас улазе у састав Београда, као што је Борча.

Београд је представљао важан духовни центар у 15. и почетком 16. века. Београдски митрополит био је духовни поглавар Срба и других православних у Угарској краљевини, а у позном средњем веку се у околини Београда налазило више манастира (Раковица, Винча, Рајиновац код Бегаљице, Свети Ђорђе код Лештана, Кастељан, Павловац и Тресије на Космају, Свети Христифор у Мислођину, Фенек и Обед у Доњем Срему, Војловица код Панчева).

Изложба керамичких предмета које су направила и осликала деца, полазници два циклуса креативних радионица у оквиру изложбе Сликана керамика, ауторке Николине Адамовић, више конзерваторке Музеја града Београда, током јула и августа 2010. године у Конаку кнегиње Љубице.

Упознавање са појмом баденске културе и новинама које je она донeла, прављење неолитске гозбе и израда сојеница.

Упознавање са различитим техникама ткања: ручно ткање таписерије, макраме, уплетене нити и филцање.

Упознавање са винчанском културом на начине прилагођене различитим узрастима - бојењем и цртањем за млађе или симулацијом археолошких ископавања и обликовањем неолитских алатки за старије.

Упознавање са светом неолитске уметности и овладавање вештином израде предмета од глине.

Израда предмета од глине у аутентичном амбијенту вајарског атељеа Томе Росандића.

  • Предавач: Иван Р. Марковић, историчар уметности

Као константа у препознавању најпознатијег београдског брега, историја парадокса пратила је историјски, друштвени, уметнички али и географски развој урбаног ткива Дедиња кроз смену носиоца националних идеологија. Чинећи важан географски стратешки моменат у свакодневном животу престонице и епицентар утицаја и деловања на зонирање званичне државне политике, северна падина дедињског узвишења у новијој историји наметнула се и као географска фортификација неприступачна и забрањена погледу јавности.

Такав друштвени феномен је постао предмет изучавања новијих кретања у домаћој историографији али првенствено полазећи од већине аспеката који су непосредно утицали на опште регулисање система, од државних институција до појединца/грађанина. У том правцу делимично се изгубила веза са затеченим материјалним наслеђем који је најзапаженији у оквиру градитељског опуса здања која су грађена на подручју савременог резиденцијалног комплекса на Дедињу. Морфолошки неуједначена и базирана првенствено на личним естетским афинитетима корисника резиденцијалних здања, архитектура београдског „забрањеног града” данас чини једну од непознаница домаћој стручној али и широј културној јавности.

Предавање води кроз настанак идеје за урбанизовањем северне дедињске падине, изградње првих приватних кућа и вила па све до формирања и ширења државних здања на овом подручју.

Subscribe to this RSS feed

Log In

Forgot your password? / Forgot your username?