Error
  • JFolder: :files: Path is not a folder. Path: /home/mgborgrs/public_html/images/SIG/v_andricpodgorica
Notice
  • There was a problem rendering your image gallery. Please make sure that the folder you are using in the Simple Image Gallery Pro plugin tags exists and contains valid image files. The plugin could not locate the folder: images/SIG/v_andricpodgorica

Menu

Visit

Museum
of Jovan Cvijić


5 Jelene Ćetković Street

Visit

Collection of Icons Sekulić


5 Uzun Mirkova Street, 1st floor

Visit

Museum of Ivo Andrić


8 Andrićev venac Street

Visit

The Residence of Princess Ljubica

The Interiors of the 19th-Century Homes in Belgrade


8 Kneza Sime Markovica Street

  1. Permanent Exhibitions
  2. Location
  3. Hours

Hours

Residence of Princess Ljubica
Tu, We and Fr 10-17, Th 10-18, Sа 12-20, Su 10-14, Mo - closed
Museum of Ivo Andrić and Museum of Jovan Cvijić
Tu, We, Fr and Sa 10-17, Th 12-20, Su 10-14, Mo - closed
Museum of Paja Jovanović and Collection of icons Sekulić:
Th 10-18, Sa 12-20, Su 10-14, Mo, Tu, We and Fr - closed
Museum of Banjica Concentration Camp
Th, Fr and Sa  10-17
Archaeological site of Vinča
April 1st - October 31st: Tu, We and Fr 10-16, Th 12-18, Sa and Su 10-18
During other months visits should be announce in advance: +381 11 806 53 34

Admission

Ticket: 200 din
Concessions: 100 din (schoolchildren, students, unemployed, retired)
Groups: On every 10 visitors, a group gets two free tickets. This does not refers to concessions.
Free of charge: every last Saturday in a month, children under 7 years, disabled visitors with escort, MDS, ICOM, ISIC, and Euro26 members.

Official Website - Belgrade City Museum

  • Предавач: др Весна Марјановић, етнолог

У празничном времену хлеб је свети симбол и метафора социјалне интеграције. У профаном времену је „храна наша насушна“. Ломи се или сече. Симбол је и светости и задовољства. Богатства и сиромаштва. Симбол је трансформације, рађања, трајања, умирања и новог рађања. Његова циклучно трајање од давнина се везивало с космогонијом. Прати човека од рођења до смрти. У религијама је медијум комуникације с Богом, боговима и божанствима.

У свакодневном животу хлеб је храна којом се задовољавају овоземаљске потребе - од ситог стомака до социјалних и политичких „игара“. Као симбол одрживости живота налази се у паралелном чулном односу са човеком. Као медијум смештен је у двојне токове трајања: профане и сакралне.

Хлеб је спона традиционалне и саврмене културе. Сваки облик хлеба има своје име, намену, време и простор. На предавању Хлеб, обичаји и културна баштина представиће се материјални (физички) облик хлеба у његовом нематеријалном (духовном) контексту кроз обичаје и облике комуникације.

У структури духовне културе остају материјални знаци те културе а хлеб је један од битних знакова и симбола, истина с кратким трајањем, али с развијеним значењима који се спознају и у најсавременијем друштву. Збирке предмета уз обичаје и нарочито велики опус култних хлебова у музејима Србије (и Балкана), заустављених у времену и у свом физичком облику, осим онтолошког значења којег носе представљају драгоцена сведочанства из прошлости, у садашњости и за будућност. На основу материјалног (физичког) и духовног, у интегралном приступу схватања култура понудиће се одговори улози хлеба у свеобухватном културном наслеђу.

Уз фотографски материјал из фундуса Етнографског музеја у Београду, значењски облици обе стране хлеба приближиће се публици и помоћу видео инсерта из документарних етнографских филмова.

  • Предавач: Мирослава Симоновић

Марија Мага Магазиновић (1882-1968) живела је изузетно динамично, у непрекидном кретању, истраживању, учењу, у жудњи за већим достојанством жене и упорној борби за њену еманципацију. Ова уметница, жена европског образовања и ширине, енергичног и авангардног духа, феминисткиња и левичарка, била је сведок, посматрач, али и учесник друштвених збивања на прелому векова.

После усавршавања балета и глуме у Немачкој, код најпознатијих уметника и теоретичара тог времена, вратила се у Србију и основала уметничку школу за ритмику и пластику. У свом плесном изразу она је антиципирала народну традицију и савремени покрет и тако створила нов уметнички свет.

Била је прва жена новинар у тек основаној „Политици”, у којој је писала је текстове о ритмици и пластици као облицима телесног и духовног васпитања омладине, а посебно женске младежи.

Пуних четрдесет година Мага Магазиновић је била и професор филозофије, немачког и српског језика у Првој женског гимназији. Мага Магазиновић је почетком 20. века припадала интелектуалним и уметничким круговима Београда који су радили на развоју новог, европског, духовног и креативног пута Србије, чиме је многоструко задужила српску културу.

  • Предавач: Катарина Митровић, ист. уметности

Београд је током 19. века претрпео корените промене постајући од престонице београдског пашалука престоница нове српске државе. Његов развој и свеобухватна културна трансформација која је подразумевала промене у свим областима живота, урбанистичком развоју и архитектури, свакодневном животу, јавној и приватној сфери, условила је сложен однос према затеченој култури. Остаци тог „старог света“ су били на различите начине тематизовани и репрезентовани током 19. века, показујући да је однос према траговима „туђе“ културе био један од кључних одредница у изградњи заједничког идентитета.

andric003На позив и у организацији Матице српске у Подгорици, 17. марта 2012. отворена је изложба Музеја града Београда „Иво Андрић, писац и/или дипломата“. Гостовање изложбе о Андрићу представља само почетак сарадње Матице српске у Подгорици са институцијама културе у Србији.

На отварању су говорили председник Друштва чланова Матице у Црној Гори др Драго Перовић и амбасадор Републике Србије у Подгорици, господин Зоран Лутовац. Изложбу је отворила ауторка Татјана Корићанац, музејски саветник у Музеју града Београда.

Поставка ће бити отворена за посетиоце до 31. марта.

Књижара Матице српске
Римски трг 50/I, Подгорица
Радно време: сваког радног дана, од 10 до 19 часова

{tab=Галерија} {gallery}v_andricpodgorica{/gallery} {/tabs}

  • Предавач: Владимир Божиновић, историчар уметности

Средином 19. века Београд, као и много пута током своје дуге и славне историје, опет проживљава једну нову и неизвесну трансформацију. Овога пута дух престонице стремио је ка културним вредностима актуелним у блиским европским центрима. Град је ипак тешко могао да се ослободи своје прошлости и наједном замени вишевековни модел живота, са пажљиво гајеним вредностима европских градова. Зато је таква промена била спора и болна, али исто тако необично занимљива и сликовита.

Да би „ухватио корак“ са својим славним узорима, Београд више није могао да путнике из иностранства прима у старим турским коначиштима, од којих су нека пропала до те мере да су у њима ноћили само сељаци са стоком коју су продавали на пијаци.

Тако су некада славне, а тада ужасно запуштене и пропале ханове и каравансараје почели да замењују први хотели, који временом постају прави културни центри грађанског друштва.
На предавању ћете моћи да чујете ко је, када и зашто поручио изградњу првог београдског хотела. Такође, сазнаћете резултате најновијих истраживања на тему ко су биле архитекте тог здања, загонетке која је дуго времена представљала бреме истраживача историје архитектуре престонице.

Реконструисање мисли и разговора личности са фотографија Аце Симића, дугогодишњег новинара "Политике'' и првог аутентичног српског фоторепортера, који нам је оставио вредно фотографско наслеђе.

  • Предавач: Горан Малић, фотограф

У оквиру Месеца фотографије, који се обележава низом програма везаним за тему фотографије (фотографије као музејског предмета, као историјског докумета, уметничког дела...), Горан Малић ће нам представити интригантну личност Аце Симића, првог аутентичног српског фоторепортера и помног истраживача и бележника градских призора.

Александар Симић је деловао у новинарству готово пет деценија. Његов рад у фотографији се углавном кретао у оним границама које су наметали друштвени догађаји, свакодневни живот и пракса фоторепортерског посла. Сталним присуством на јавној сцени Симић је био живи сведок и бележник историјских догађаја у Србији, претежно у Београду, између два светска рата, и делимично, у току немачке окупације. Показао је високу способност да забележи и сачува аутентичан и животан поглед на политичке догађаје. Он је тиме положио темеље политичке фоторепортаже у српској фотографији, дајући још све атрибуте посебног жанра.

До Симића српско новинарство није имало преданијег посленика у фоторепортажи, па се с правом може тврдити да је он први српски фоторепортер који је цео свој радни и животни век провео у тој струци. Поштовао је изворне вредности призора и њему све подређивао. Није био заинтересован за ликовне бравуре, зато код њега нема накнадних интервенција, дотеривања, естетизација. Био је самоук, у ходу је и учио, откривао и стварао нове вредности, и оставио незаобилазан траг у историји српске фотографије.

Критички поглед на друштвену и урбану стварност, као и на прошлост, уз промишљање савремених вредности и поређење са некадашњим, које се могу уочити на фотографијама Аце Симића, дугогодишњег новинара "Политике'' и првог аутентичног српског фоторепортера, који нам је оставио вредно фотографско наслеђе.

  • Предавач: Дарко Ћирић, историчар

Далеке 1857. године, у чланку Фотографија леди Елизабет Истлејк је, бранећи статус нове уметности нагласила да је ''...задатак фотографије...да евидентира чињенице толико прецизно и непристрасно колико већ неразумни строј може'', а две године касније Оливер Вендел Холмс је фотографију назвао ''огледалом са меморијом''. Па ипак, било је потребно много времена да фотографија стекне статус признатог примарног историјског извора.

У фотографске збирке улазимо не само због естетских својстава фотографије, које нас увек изнова изненаде својим експресивним вредностима, већ и трагајући за траговима времена, реконструишући помоћу њих политичку, урбану и друштвену прошлост. Као и сви прворазредни историјски извори фотографија је предмет стручне критике и читања њених формалних и унутрашњих садржаја и информација које нам нуди. Визелно искуство које нас непосредно повезује са прошлошћу нуди јединствене информације преко којих постајемо и сведоци, саучесници историје.

Збирке Музеја града Београда чувају фотографско наслеђе ових простора у готово свим формама фотографских записа, од талботипија (калотипија), стереоскопија, дијапозитив плоча, негатива на стаклу (колодијске и желатинске сребро-бромид плоче), преко албуминских емулзија, нитратноацетатних филмова, leica рол филмова, црно/белих и колор позитива... до савремених дигиталних снимака. Фондови и колекције Анастаса Јовановића (868 оригиналних фотографија), Громана, Ристе Марјановића, Јеремије Станојевића, Светозара Грдијана (9500 негатива), радови Владимира Бенчића, Бранибора Дебељковића и многих других познатих и анонимних аутора, представљају репрезентативни пресек историје српске фотографије у претходних 170 година. а тиме Музеј града Београда постаје баштиник, можда највредније колекције фотографског наслеђа у Србији.

Мулти-уметничка радионица о значају природног светла, уштеди енергије, очувању животне средине кроз storytelling, дизајн и израду сунчаних лампиона од рециклираних материјала.

Subscribe to this RSS feed

Log In

Forgot your password? / Forgot your username?