Menu

Visit

Museum
of Jovan Cvijić


5 Jelene Ćetković Street

Visit

Collection of Icons Sekulić


5 Uzun Mirkova Street, 1st floor

Visit

Museum of Ivo Andrić


8 Andrićev venac Street

Visit

The Residence of Princess Ljubica

The Interiors of the 19th-Century Homes in Belgrade


8 Kneza Sime Markovica Street

  1. Permanent Exhibitions
  2. Location
  3. Hours

Hours

Residence of Princess Ljubica
Tu, We and Fr 10-17, Th 10-18, Sа 12-20, Su 10-14, Mo - closed
Museum of Ivo Andrić and Museum of Jovan Cvijić
Tu, We, Fr and Sa 10-17, Th 12-20, Su 10-14, Mo - closed
Museum of Paja Jovanović and Collection of icons Sekulić:
Th 10-18, Sa 12-20, Su 10-14, Mo, Tu, We and Fr - closed
Museum of Banjica Concentration Camp
Th, Fr and Sa  10-17
Archaeological site of Vinča
April 1st - October 31st: Tu, We and Fr 10-16, Th 12-18, Sa and Su 10-18
During other months visits should be announce in advance: +381 11 806 53 34

Admission

Ticket: 200 din
Concessions: 100 din (schoolchildren, students, unemployed, retired)
Groups: On every 10 visitors, a group gets two free tickets. This does not refers to concessions.
Free of charge: every last Saturday in a month, children under 7 years, disabled visitors with escort, MDS, ICOM, ISIC, and Euro26 members.

Official Website - Belgrade City Museum

Предавач: др Тијана Борић, Факултет уметности у Нишу
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
13. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан

Дворски комплекси српских владара као најрепрезентативније градитељске и уметничке целине забележени су и у плодној фотографској заоставштини Анастаса Јовановића. Анастасово интересовање и потреба за фотографским овековечавањем српских владарских седишта династије Обреновић рефлектује широко распрострањену европску праксу бележења националних и династичких топоса.

Поред првокласног документарног значаја, осврнућемо се на креативне елементе његовог фотографског поступка, примену крупних планова, атмосферичну изрежираност, уосећавање и уметнички конструисани доживљај којим је пионир српске фотографије на аутентичан начин бележио и меморисао династичка седишта Обреновића без којих би наша сазнања о њиховом утемељењу, изгледу и утицају, услед девастација и вела заборава, била стављена пред озбиљан изазов било какве реконструкције.

У суботу, 9. децембра са почетком у 18 часова, у Музеју Иве Андрића (Андрићев венац 8/I) биће одржан уметнички програм „Андрић - портрет и звук”. Повод за одржавање програма је обележавање годишњице од добијања Нобелове награде. Наступају клавирски квартет “Анимато” и наш познати глумац Тихомир Станић.

Програм организују Музеј града Београда и Културни елемент, у оквиру треће концертне сезоне „Музички сводови Београда”.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.
Обавезно пријављивање на: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

Предавач: Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
6. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан

Предавање је посвећено портретима црногорских владара Петра II и Данила I Петровића Његоша које је Анастас Јовановић створио од 1846. до 1860. године. Уметник је 1847. израдио литографски портрет Петра II Петровића Његоша, који је постао фронтиспис Горског вијенца 1847. и, ускоро, још једну литографију са владичиним ликом. Одавно упознат са изгледом и функцијом владарских портрета, до тада представљан у архијерејском орнату, Његош је желео да се представи и буде запамћен у црногорском народном оделу. Јовановић, у складу са Његошевим тежњама и националном идејом која је уобличила владарску презентацију у Европи током 19. века, креира портрет Његоша као националног владара. Истовремено, приказује га и у складу са кодовима традиционалне владарске презентације и идеализације. Сарадња Његоша и Јовановића прати се до јесени 1851, када настаје талботипски портрет и, према њему, литографија. И ови портрети приказују Његоша у црногорској ношњи и деловима европског грађанског одела, чиме се потврђују различити културни обрасци које је заступао у својој презентацији, као и у укупном деловању. Јовановић је заслужан и за концептуално креирање репрезентативног Његошевог портрета који је начинио бечки сликар Јохан Бес.

Сарадња књаза Данила I Петровића Његоша и Анастаса Јовановића почела је у Бечу 1851. и трајала до смрти књаза 1860. Књаз Данило је био потпуно свестан значаја владарске представе и њеног пласирања путем нових медија, а Анастас Јовановић је умео да препозна књажеве циљеве и пажљиво изгради његову визуелну презентацију. Уметник креира представе Данила као младог Његошевог наследника, затим као потврђеног књаза и, потом, као међународно признатог и угледног владара Црне Горе. Приказује га у црногорској одећи и у војној униформи, са одликовањима које је добио од руског и аустријског цара. Књаз се представља као ратник са истакнутом сабљом, али и са спуштеним оружјем, чиме исказује своју мирнодопску политику и реформе. Концептуални креатор изгледа Ордена за независност Црне Горе, који му је и додељен, Анастас Јовановић је са поштовањем и разумевањем створио јасну и заокружену визуелну презентацију црногорског владара. Комплементарност владара и уметника створила је нека од најбољих дела Анастаса Јовановића и најбоље портрете књаза Данила.

  • Предавач: мр Сања Степановић Тодоровић, Библиотека САНУ

Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања.

Улога Библиотеке била је најуже повезана са циљевима и делатностима Академије у свим етапама њеног развоја. О њој су у прошлости бринули њени знаменити чланови, међу којима су била и најзначајнија имена наше културне историје: Димитрије Тирол, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Стојановић.

Неки од преломних догађаја из богате историје ове библиотеке односе се на оснивање и прве поклонодавце (на челу са Димитријем Тиролом), на делатност Стојана Новаковића на уређењу књижнице Српског ученог друштва, страдање у ратовима, као и пресељење у Палату САНУ и отварање библиотеке за јавност.

По величини фонда Библиотека САНУ је четврта у Србији (после Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“), али је по саставу свог фонда јединствена.

На предавању ће бити речи о културном потенцијалу њених колекција и биће представљени неки ретки сегменати фонда који имају посебну вредност за нашу културу. Биће представљен једини у Србији сачувани део личне бибилотеке Вука Стефановића Караџића, лична библиотека и спомен соба Марка Ристића, као и легат Љубивоја Стефановића у оквиру којег су вредна и у региону уникатна факсимилна издања Леонардових цртежа и студија.

Wednesday, 29 November 2017 15:22

Концерти у атељеу

Драга публико, Културни елемент и Музеј града Београда позивају вас да овог викенда дођете у Музеј Паје Јовановића у коме ће се одржати ексклузивни концерти!

На првом концерту у суботу 2. децембра у 19 часова наступиће ученици Музичке школе "Мокрањац" са одсека за традиционално певање и свирање из класа професора Бранка Тадића и професора Милоша Николића.

Други концерт у оквиру програма "Концерти у атељеу" одржаће се у недељу, 3. децембра у 19 часова и посвећен је звуцима соло гитаре. Наступа млада и талентована Амалиа Милер.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно пријављивање на: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

Предавач: Мср Данијела Ванушић, Музеј града Београда
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
29.11.2017. у 17ч, улаз слободан

„Највећи национални литографски уметнички подухват настао током 19. века били су Споменици Србски Анастаса Јовановића. Најављени као едиција од дванаест свезака „одељанија”, требали су да излазe у Бечу у равномерном размаку од два месеца. Предвиђено је да свака свеска садржи четири литографије, односно три портрета и једну историјску композицију и одвојен, на два табака штампан пропратни текст с краћим биографијама и описима историјских догађаја. На овај начин аутор је планирао да у речи и слици прикаже историју српског народа од најстаријих времена до 1847. године. Због разних невоља којима је био изложен, на првом месту неповерењу бечке цензуре, од најављених дванаест, у периоду од 1850. до 1852. у Бечу су изашле само прве четири свеске Споменика.

Компаративном анализом расположивих историографских извора и сачуваних радова уметника, припремних студија, цртежа, акварела и литографија, извршена је могућа реконструкција основне идејне замисли целокупног литографског подухвата. На овај начин је указано на ауторову скривену симболичну поруку едиције Споменици Србски која се услед израженог пропагандног дејства литографског медија и историјске тематике едиције, залагала за нововековно буђење српске нације и повратaк династије Обреновић на кнежевски престо у Србији.“

Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се визуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.

У оквиру обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића (1817-1899) Музеј града Београда је приредио изложбу Анастас Јовановић – Уметност и нови медији на којој ће посетиоци моћи да виде близу две стотине оригиналних радова уметника: цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета из колекције Музеја града Београда.

Анастас Јовановић пионир европске фотографије, за српску визуелну културу је остварио немерљив значај. Не само да ју је обогатио својим небројеним фотографијама и литографијама, већ је и самостално створио неке од иконичних призора модерног српског националног идентитета као што су ликови кнеза Михаила, кнегиње Јулије, Вука Караџића, владике Његоша, кнеза Данила, кнегиње Персиде Карађорђевић, Клеопатре Карађорђевић, патријарха Рајачића, митрополита Петра Јовановића, Томе Вучић Перишића, Илије Гарашанина, капетан Мише Анастасијевића, Узун Мирка, Милице Стојадиновић Српкиње, Бранка Радичевића, Љубе Ненадовића, Ђуре Даничића, Димитрија Аврамовића, Јеремије Станојевића, Краљевића Марка, Хајдук Вељка и других.

Током 19. века Анастас Јовановић био је један од уметника и јавних радника Кнежевине Србије који су уз подршку политичке елите, у првом реду владарске породице Обреновић, употребом нових визуелних медија учествовали у изградњи и развоју њеног модерног имиџа. Његова свестрана и сложена уметничка делатност омогућила је трансфер савремених европских струјања и нових техничких знања у систем српске визуелне културе 19. века. Популаризација културе вршена литографским и фотографским медијем, утицала је на формирање укуса и осећаја за лепо у младој српској кнежевини и омогућила прелаз уметности из домена високе и затворене уметничке праксе, оличене у медију сликарства, у оквире масовне медијски распрострањене и доступне визуелне културе.

У четвртак, 9. новембра у 19 часова у оквиру треће концертне сезоне „Музички сводови Београда“ одржаће се концерт посвећен жртвама Другог светског рата. Концерт ће се одржати у Музеју бањичког логора, смештеног у аутентичном делу некадашњег злогласног нацистичког логора, а наступиће гудачки квартет "Аниме" и млади глумац Никола Штрбац. На програму је Шостаковичев Квартет бр. 8.

Погром који се десио у ноћи 9. новембра, која је данас позната као Кристална ноћ, била је прва назнака онога што данас називамо Холокаустом. Холокауст је иза себе оставио трајне последице и зато је дужност уметника да и данас опомињу, како се такав терор никада не би заборавио и поновио.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.
Обавезно пријављивање на: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

  • Предавач: Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда

„Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.

„Први типограф, први литограф, први фотограф“ – су епитети којима се означава суштина једне од најинтригантнијих уметничких личности српске модерне историје. Као академски образован уметник, врстан литограф и талентован фотограф Анастас Јовановић је оком свог објектива у бечком атељеу од 1846. до 1858. забележио све виђене личности доба: кнеза Михаила, кнегињу Јулију, Вука Караџића, владику Његоша, кнеза Данила, кнегињу Персиду Карађорђевић, Клеопатру Карађорђевић, патријарха Рајачића, митрополита Петра Јовановића, Тому Вучића Перишића, Илију Гарашанина, Капетан Мишу Анастасијевића, Узун Мирка, Милицу Стојадиновић Српкињу, Бранка Радичевића, Љубу Ненадовића, Ђуру Даничића, Димитрија Аврамовића, Јеремију Станојевића, Деметра Тирку, барона Сину и многе друге, након чега је њихове ликове овековечио у новом и веома цењеном медију литографије. Ова изузетна галерија портрета и аутопортрета реализованих кроз медијуме фотографије и литографије обезбедила је Анастасу Јовановићу истакнуто место у историји српске уметности 19. века и славу првог српског фотографа и литографа.

У складу с романтичарским схватањима епохе и растом и развојем националних идеја током 19. века Јовановић је извео низ литографисаних визуелних представа историјских догађаја и личности у функцији популаризације српске историје и нације међу којима су најпознатији Споменици Србски и Срби око гуслара.

Образован и васпитаван на европским изворима културе, својом уметничком делатношћу значајно је утицао на развој културе у Србији 19. века. Његова свестрана и сложена уметничка делатност омогућила је трансфер савремених европских струјања и нових техничких знања у систем српске визуелне културе 19. века без много закашњења. Анастас Јовановић је био један од уметника и јавних радника Кнежевине Србије који су током 19. века уз подршку политичке елите, у првом реду владарске породице Обреновић, употребом нових визуелних медија учествовали у изградњи и развоју њеног модерног имиџа.“ (Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда)

Subscribe to this RSS feed

Log In

Forgot your password? / Forgot your username?