Collection of Icons Sekulić

5 Uzun Mirkova Street, 1st floor


Museum of Ivo Andrić

8 Andrićev venac Street


The Residence of Princess Ljubica

The Interiors of the 19th-Century Homes in Belgrade

8 Kneza Sime Markovica Street

  1. Permanent Exhibitions
  2. Location
  3. Hours


Residence of Princess Ljubica
Tu, We and Fr 10-17, Th 10-18, Su 12-20, Sa 10-14, Mo - closed
Museum of Ivo Andrić
Tu, We, Fr and Sa 10-17, Th 12-20, Su 10-14, Mo - closed
Museum of Paja Jovanović and Collection of icons Sekulić:
Th 10-18, Sa 12-20, Su 10-14, Mo, Tu, We and Fr - closed
Museum of Banjica Concentration Camp
We, Th and Fr  10-17
Archaeological site of Vinča
April 1st - October 31st: Tu, We and Fr 10-16, Th 12-18, Sa and Su 10-18
During other months visits should be announce in advance: +381 11 806 53 34


Ticket: 200 din
Concessions: 100 din (schoolchildren, students, unemployed, retired)
Groups: On every 10 visitors, a group gets two free tickets. This does not refers to concessions.
Free of charge: every last Saturday in a month, children under 7 years, disabled visitors with escort, MDS, ICOM, ISIC, and Euro26 members.

Official Website - Belgrade City Museum

The painting Nude Woman in front of a Mirror (Naked Bertha), painted in Munich in 1895–1896, is exhibited at the Museum of Paja Jovanović for the first time. On the occasion of the celebration of the 150th anniversary of the artist's birth (in 2009), this exquisite work of art, which has been part of a private collection since 1903, was first exhibited in Serbia. The painting, which had been almost unknown until then, would soon come in the focus of expert interest. The identity of the woman in the painting has been discovered after more than one hundred years owing to the preserved manuscript of the artist's memoir, which was bequeathed to the City of Belgrade along with Paja Jovanović’s belongings. By discovering the relationship between a woman known to the artist’s experience and the depicted woman, i.e. a woman from the artist’s life and the woman on canvas, we have managed to grasp an intimate part of the artist’s personal biography that was not known to the public.

This superb nude, perhaps the best ever painted by Paja Jovanović, will be publicly displayed from June 23 to September 22, 2016, owing to the courtesy of the owner, for which we are sincerely grateful.


At the age of twenty-five, in 1884, Paja Jovanović settled in Munich, to stay there for eleven years, with fairly short or rather long interruptions. As a young and vigorous artist, who was a laureate of international and local awards and was financially rewarded for his work, Paja Jovanović lived an unrestrained and turbulent life. Although he refused to give an account of the Munich years in his memoir, considering them a waste of life in the most beautiful years of his youth, he still referred to them on several occasions, always associating them with the same woman, Bertha. This section of the memoir was, apparently, not intended to be published, at least not in the form in which it was written, but it still reveals to us the artist’s sensual and emotional side.

And then this Bertha: my athletic Valkyrie girl. I have exhausted all of my energy in these daily wrestling and gymnastic struggle with her...


And then this Bertha: my athletic Valkyrie girl. I have exhausted all of my energy in these daily wrestling and gymnastic struggle with her...

Paja Jovanović mentioned Bertha in several places, not trying to conceal the nature of their relationship and offering a verbal portrait of her personality.

Therefore I wipe from my memory (the things I am reluctant to remember) ... Bertha with a gun – shooting while jumping through the window (and the other desperate nonsense) – for my foolishness and all the inconvenience that embittered my life in Munich.

It will be difficult to say good bye to Bertha ... I cut with a sharp knife – and a great pain, all ties with Bertha [though] she has already become a part of me – the surgery was really risky but this had to be so...

The motive underlying the creation of the painting also determined its purpose. The artist brought the painting with him from Munich to Vienna but he neither exhibited it at official exhibitions, nor did he have it reproduced in illustrated magazines and advertised for gallery sales. Owing to a profoundly personal value that the painting had for him, Paja Jovanović kept it in his studio, away from the public eye. It was only after eight years, in 1903, that he agreed to sell it. The Nude Woman in front of a Mirror, as a visual souvenir, was an alternative for leaving the past behind without renouncing it. By leaving a conscious and deliberate visual record, Paja Jovanović saved Bertha’s figure from oblivion, while denying her absence and confirming her presence in his personal history and time.

D. Vanušić

  • Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду

Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. Њена несвакидашња екстраваганција, могућност метаморфозе и канонизовани тип лепоте (црна коврџава коса, крупне очи, бела пут) допринели су да постане инспирација фотографа Милана Јовановића и сликара Ђорђа Крстића. Тумачењем фотографија Веле Нигринове открива се вишеслојност глумичиног лика помоћу којег је изградила имиџ неприкосновене диве српског глумишта на крају 19. века.

Након успешно започете музичке сезоне, Музеј града Београда ће у среду, 1. јуна у Конаку кнегиње Љубице бити домаћин још једног јединственог музичког догађаја, концерта „Барокни сешн“ у извођењу ансамбала Београдски барок и Interrogatio.

Вишегодишње пријатељство и међусобни музички сусрети широм Европе били су повод за наставак сарадње ансамбaла Београдски барок и Interrogatio, овог пута у Београду. На програму се могу чути два атипична дуа, ретко сретана на овим просторима: дуо виола у Сонати Вилхелма Фридемена Баха и Соната за 4 руке, Јохана Кристофа Фридриха Баха, дуо чембалиста на једном инструменту. Такође, на програму се налазе Букстехудеов Трио за виолину, виола да гамбу и чембало, Пахебелов Канон за три виолине и континуо (4 гласа) и на крају, монументални петоглас у Муфатовој Сонати Armonico Tributo. Разноврсност инструменталних боја и комбинација инструмената чини овај програм интересантним и динамичним и даје му ноту спонтаности и слободе.

Ансамбл Interrogatio оријентисан је ка истраживању извођачке праксе у домену барокне музике, креирању аутентичног музичког израза и смелом комбиновању национално – фолклорних елемената унутар сложеног, организованог, али и импровисандо изграђеног музичког ткива. Чланови ансамбла долазе са различитих европских поднебља, а активним солистичким деловањем у Немачкој своје заједничко интересовање и страст ка барокној музици преточили су у активну, инспиративну делатност, већ потврђену од стране многих европских институција.

Више информација о ансамблу Interrogatio:

Београдски барок је музички ансамбл који се више од десет година бави извођењем музике 17. и 18. века свирајући на репликама аутентичних инструмената из тог периода, и један је од првих ансамбала ове врсте у Србији. Ансамбл је радио са многим реномираним музичарима из области ране музике и успешно је наступао на бројним концертима и фестивалима у земљи и иностранству. Концерти Београдског барока су више пута емитовани на радију, телевизији и интернету.

Више информација о активностима ансамбла Београдски барок:

Среда, 1. јун у 20 часова
Концерт „Барокни сешн" - Београдски барок и Interrogatio
Конак кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8)

Улаз је слободан.

Реализацију концерта омогућио је Секретаријат за културу Града Београда.

Музеј града Београда заједно са Галеријом Матице српске из Новог Сада понео је награду за пројекат године у 2015. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia за изложбу Албрехт Дирер и његови савременици - Тријумфална поворка цара Максимилијана I.

Захваљујемо се Источнословачком музеју из Кошица на гостовању, професионалном приступу и пријатељској сарадњи, као и свим осталим учесницима и колегама без чије помоћи не бисмо успели да реализујемо овај велики задатак.

У VI београдској гимназији отворена je изложба "Београд у Великом рату 1914–1915.", аутора Владимира Томића, вишег кустоса Музеја града Београда. Изложба се састоји од 12 паноа са фотографијама из збирки Музеја града Београда и филма аутора Саве Томашевића.

По много чему необичан след догађаја у 1914. и 1915. години у којима се затекла српска престоница, моменти неверице и стрепње Београђана пред стратешким потезима аустроугарског напада и српског маневрисања, али и херојска одбрана трећег позива, добровољаца, па чак и ученика средњих школа, консолидовање српских војних формација, разорене улице, али и пркосна свакодневница Београда на аустроугарском пушкомету, тема су ове изложбе.

На одабраним фотографијама се виде последице ратних дејстава, али и околности под којима се заоштравао однос Аустроугарске и Србије, прерастајући у првим годинама Великог рата све познате оквире дотадашњих европских сукоба. Поглед кроз фотографски објектив уводи нас у Београд са његових река и из птичије перспективе. Изглед Београдске тврђаве већ вековима је познат европским путницима и путописцима, али оштрина објектива све јасније уклања стереотипе о оријенталном граду. На прагу нове прерасподеле интересних сфера и територија почетком XX века, Краљевина Србија, тек изашла из Царинског рата, Анексионе кризе и балканских ратова, „заслужује“ прве фотографске снимке из аустроугарских војних ваздухоплова.

Изабране фотографије највећим делом су снимљене у времену од објаве рата до октобра 1915, када борбе у Београду потпуно мењају свој карактер достижући до тада непознату жестину. Овде видимо београдске улице и коте, са светом који се слика уз рушевине, из заклона, који промиче заобилазећи срчу и кратере од бомби, бори се једнако и у униформи и у грађанском оделу. Највећи део фотографија снимљен је у тренуцима када је српска администрација већ избегла, а са њом и маса чиновника, угледника и њихових породица. Ко је могао да се склони, склонио се. Испред објектива је обичан свет. Свет који и не слути у којој ће мери, само петнаестак година доцније, нестати сваки траг њиховог страдања. По много чему парадоксално, фотографије које су пред нама садрже најчешће једину аутентичну слику Београда 1914. и 1915. године.

Кроз најновија остварења у области графике, цртежа, анимације и експерименталне књиге, ауторка нам отвара нови “прозор”, надовезујући се на серију претходних изложби посвећених градовима, сећањима, импресијама и личним белешкама.

Овог пута, Жељка нам представља Истанбул, град у ком је провела неколико година и чији је пулс забележила у серији радова различитих фомата и техника. Жељкина промишљања о урбаном простору и његовим наизглед апсурдним, случајним моментима, реализована су у представама градских предела Истанбула, отварајући нам прозор ка неистраженом свету једног наизглед познатог, али ипак далеког, „другог“ амбијента. Представљени у интимном, складном и естетски прочишћеном простору амама у Конаку кнегиње Љубице који и сам крије читав низ значења, Жељка нам, кроз препознатљиву слојевитост и лакоћу свог израза, пружа истовремен увид у прошлост и садашњост, нудећи нам путеве да га доживимо и интерпретирамо на сопствени начин.

Жељка Мићановић рођена је у Тузли, а након завршетка гимназије у Београду, студије је наставила Маћерати, Италији, где је 2008. дипломирала на Академији лепих уметности, на катедри Уметничке графике. Наредне, 2009, у Риму је завршила Мастер студије на Европском институту за дизајн, на одсеку Show Stylist. Од 2010. води уметнички атеље Прозор. Редовни је члан УЛУПУДС-а од 2009. и учесница је више групних и самосталних изложби.

Расписан је конкурс за израду идејног решења за реконструкцију здања у Ресавској 40б. Деветочлани жири на челу са архитектом Владимиром Лојаницом изабраће најбоље решења за реконструкцију бивше Војне академије и пренамену простора за коначан смештај Музеја града Београда. Рок за предају радова је 19. јул 2016. Текст конкурса може се преузети овде.

Овогодишњи Међународни фестивал харфе представиће се публици у новом, редизајнираном светлу са још квалитетнијим и интересантнијим програмом. Поред уметника из Србије представиће се и гости из Италије, Русије и Словеније. Сваки концерт, као и сам фестивал, инспирисан је светски познатим филмовима.

Уторак, 17. мај
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

20.00 часова
ЕВА ТОМШИЋ (Словенија)
Ева Томшић рођена је 1995. године у Љубљани (Словенија). Као јако мала почела је да се бави музиком, са три године почиње да пева у дечијем хору, са четири године уписује балетску школу, а са шест година почиње да учи харфу у Музичкој школи у Коперу (Словенија). Тренутно студира на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу (Белгија).

Током протеклих дванаест година, освојила је неколико златних награда на домаћим и међународним такмичењима. Као финалиста словеначког конкурса за Европског младог музичара имала је солистички наступ са словеначким симфонијским оркестром (2012). Ева је проглашена за победника у категорији жичани инструменати на Међународном такмичењу Свирел у 2013. години. Наступала је и на XII Светском конгресу Харфи у Сиднеју (Аустралија) у 2014. години. У 2015. години, победила је на националном такмичењу младих музичара Темсиг и добитница је специјалне награде на фестивалу у Љубљани, а награда је солистички концерт са словеначком филхармонијом. У децембру 2015. године додељена јој је 3. награду на 19. Међународном такмичењу харфе у Израелу. Учествовала је на многим мајсторским радионицама. Ева је до сада имала више солистичких концерата. Наступала је у Словенији, Хрватској, Србији, Италији, Белгији, Велсу, Аустралији, Француској, Израелу. Често наступа са оркестрима. Она је често гост у радио и телевизијским емисијама у Словенији.


W. A. Mozart: Sonata in F major KV. 332
G. Faure: Impromptu op. 98
H. Renie: Contemplation
M. Tournier: Feerie, Prelude et Danse
P. Hindemith: Sonate für Harfe
W. Posse: Carnaval de Venise

Четвртак, 19. мај
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

20.00 часова

До краја света (Until the end of the world)


Ивана Павловић (1978), завршила је редовне (2001) и магистарске студије харфе (2007) на ФМУ у Београду, у класи Љиљане Несторовске, ред. проф. Тренутно је на докторским академским студијама на ФМУ у Београду, у класи истог професора. У току школовања радила је са професором Јон Иван Рончеом (2007/2008), била је активни учесник мајсторских курсева код: Елизабет Фонтан Бинош, Патриције Тасини, Сузане Милдониан. Запослена је као соло харфисткиња Оркестра Опере и Балета Српског народног позоришта у Новом Саду. Од 2007. године стални је срадник Војвођанског симфонијског оркестра, као и сарадник Оркестра Позоришта на Теразијама. Активна је као солиста и камерни музичар. Као члан Београдског квартета харфи ( од 2002) наступала је на бројним, значајним фестивалским и сличним догађајима у земљи и иностранству. У Организационом је тиму Међународног фестивала харфе, од његовог оснивања.

Теодора Николић музичко образовање стекла је у Београду. Због постигнутих изузетних резултата током школовања након завршеног другог разреда средње музичке школе уписана је на Академију Уметности у Бања Луци. Вративши се у Београд, наставља своје школовање на Факултету Музичке Уметности, где у класи проф. Срђана Сретеновића завршава специјалистичке, а затим уписује и докторске студије. Као веома талентована, освајала је бројне награде још од најранијих година свог школовања, међу којима су II награда на Републичком такмичењу, III награда на Савезном такмичењу музичких и балетских школа Југославије, као и Специјална награда на такмичењу „Петар Коњовић“. Своју концертну активност започела је солистичким концертом у сали матичне музичке школе „Јосип Славенски“, затим је наступала у музеју позоришне уметности као и у сали амбасаде Чешке републике. Уследили су концерти на Коларцу у виду ревије добитника Специјалних награда, као и отварање такмичења „Петар Коњовић“ концертом лауреата у галерији САНУ. Стални је сарадник оркестра опере „Мадленианум“ и оркестра Дома Војске „Станислав Бинички“. Многобројне наступе остварила је и са камерним оркестром „Гудачи Светог Ђорђа“. Тренутно је запослена као члан оркестра Српског Народног позоришта у Новом Саду.


Харфа/виолончело Ивана Павловић, Теодора Николић

Владимир Тошић Квинтал
Ђакомо Белучи Дијалози
Бернард Адре Песме прошлог доба
Владимир Тошић Медиал I
Ренато Гризони Sees Tock

Филм До краја света, редитеља Вима Вендерса својом вишеслојношћу покреће и имплицира различите нивое односа, међусобног преплитања догађаја, случајности, различитих вредности, у основи трајног и вечног. Програм концерта не кореспондира директно са садржајем филма, нити прави директне аналогије. Заједничка им је универзалност лепог и трајног у односима, као и у музици.

Позивамо Вас да у оквиру манифестације Музеји Србије десет дана од 10 до 10 од 12. до 21. маја бесплатно посетите сталну изложбену поставку у Музеју Паје Јовановића у улици Краља Милана 21/4. Радно време током трајања манифестације је сваког дана од 10 до 22, осим недељом када је радно време од 10-14 часова.

Изложба "Здраво били , младенци мили", ауторке Магдалене Ивковић отвара се 12. маја 2016. у 19 часова у Галерији Библиотеке Нови Кнежевац .

Изложба траје до 12. јуна.

Прочитај више

Subscribe to this RSS feed

Log In or Sign Up

Forgot your password? / Forgot your username?