Menu
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 понедељак, 4. децембар 2017, улаз бесплатан

176 година континуитета библиотеке САНУ

  • Предавач: мр Сања Степановић Тодоровић, Библиотека САНУ
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања.

Улога Библиотеке била је најуже повезана са циљевима и делатностима Академије у свим етапама њеног развоја. О њој су у прошлости бринули њени знаменити чланови, међу којима су била и најзначајнија имена наше културне историје: Димитрије Тирол, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Стојановић.

Неки од преломних догађаја из богате историје ове библиотеке односе се на оснивање и прве поклонодавце (на челу са Димитријем Тиролом), на делатност Стојана Новаковића на уређењу књижнице Српског ученог друштва, страдање у ратовима, као и пресељење у Палату САНУ и отварање библиотеке за јавност.

По величини фонда Библиотека САНУ је четврта у Србији (после Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“), али је по саставу свог фонда јединствена.

На предавању ће бити речи о културном потенцијалу њених колекција и биће представљени неки ретки сегменати фонда који имају посебну вредност за нашу културу. Биће представљен једини у Србији сачувани део личне бибилотеке Вука Стефановића Караџића, лична библиотека и спомен соба Марка Ристића, као и легат Љубивоја Стефановића у оквиру којег су вредна и у региону уникатна факсимилна издања Леонардових цртежа и студија.

Пријави се