Menu

Потписивање протокола о сарадњи између Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић у циљу формирања Легата архитекте Милана Злоковића

У суботу, 27. маја, са почетком у 18 часова, у породичној кући једног од најзначајнијих српских архитеката Милана Злоковића (1898-1965), споменику културе и првој згради модерне архитектуре у Србији, одржаће се свечаност потписивања Протокола о сарадњи између Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић у циљу формирања легата архитекте Милана Злоковића, професора Архитектонског факултета.

На свечаности, присутнима ће се обратити управник Фондације Милан Злоковић др Ђорђе Мојовић, затим ће излагање о значају личности и дела Милана Злоковића у српској архитектури имати проф. др Љиљана Благојевић, док ће о професору Злоковићу говорити проф. Спасоје Крунић, архитекта и Злоковићев студент. Сарадњу Музеја града Београда са Фондацијом Милан Злоковић у циљу формирања легата Милана Злоковића представиће директор Музеја града Београда Татјана Корићанац, након чега ће бити потписан Протокол о сарадњи између Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић. Завршно обраћање имаће председник У.О. Фондације и ћерка Милана Злоковића проф. др Милица Мојовић.

Фондација Милан Злоковић и Музеј града Београда заједнички ће се ангажовати на обради заоставштине и велике архивске грађе архитекте и професора Архитектонског факултета у Београду Милана Злоковића, коју чине цртежи изведених објеката и конкурсних радова, рукописи и друга документа научно-истраживачког рада, велике колекције фотографија везаних за Злоковићева архитектонска дела, приватни живот и дружење са културном елитом његовог доба, стручна библиотека која садржи ретке и старе књиге из области ликовних уметности, архитектуре, теорије пропорција и математике. Ова документа биће пописана и дигитализована, а потом пренета Музеју града Београда као Легат Милана Злоковића.

Архитекта Милан Злоковић (1898, Трст – 1965, Београд)
Милан Злоковић рођен је у Трсту у српској поморској породици пореклом из Боке Которске. Немачку основну школу и Realschule завршава у Трсту, а 1915. отпочиње студије у Грацу. После рата емигрира у Београд, уписује се на Технички факултет и 1921. године дипломира на Одсеку за архитектуру. Добија стипендију и наставља студије у Паризу, на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts, 1922-23. године. По повратку у Београд изабран је за асистента на Одсеку за архитектуру на Техничком факултету. Цео свој радни век провео је на Архитектонском факултету, као доцент, а затим као професор, непрекидно до смрти.

Заједно са архитектама Браниславом Којићем, Душаном Бабићем и Јаном Дубовијем, 1928. оснива Групу архитеката модерног правца у Београду, која је значајно допринела успостављању дискурса модерне архитектуре у Србији.

Милан Злоковић је израдио укупно око 170 пројеката и освојио око 60 награда и откупа на архитектонским конкурсима, највећим делом у периоду између два светска рата. У том периоду има и 40 изведених зграда – приватних кућа и вила, пословних и јавних зграда.

Од најзначајнијих изведених објеката издвајају се сопствена кућа на Неимару (1927), као прва модерна зграда у Србији и Универзитетска дечја клиника у Београду (1933), сматрана за најзначајнији објекат зреле модерне у Србији.

Добитник је Седмојулске награде Републике Србије за животно дело 1963. године.

Пријави се