Предавач: др Тијана Борић, Факултет уметности у Нишу
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
13. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан

Дворски комплекси српских владара као најрепрезентативније градитељске и уметничке целине забележени су и у плодној фотографској заоставштини Анастаса Јовановића. Анастасово интересовање и потреба за фотографским овековечавањем српских владарских седишта династије Обреновић рефлектује широко распрострањену европску праксу бележења националних и династичких топоса.

Предавач: Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
6.12.2017. у 17ч, улаз слободан

Предавање је посвећено портретима црногорских владара Петра II и Данила I Петровића Његоша које је Анастас Јовановић створио од 1846. до 1860. године. Уметник је 1847. израдио литографски портрет Петра II Петровића Његоша, који је постао фронтиспис Горског вијенца 1847. и, ускоро, још једну литографију са владичиним ликом. Одавно упознат са изгледом и функцијом владарских портрета, до тада представљан у архијерејском орнату, Његош је желео да се представи и буде запамћен у црногорском народном оделу. Јовановић, у складу са Његошевим тежњама и националном идејом која је уобличила владарску презентацију у Европи током 19. века, креира портрет Његоша као националног владара. Истовремено, приказује га и у складу са кодовима традиционалне владарске презентације и идеализације. Сарадња Његоша и Јовановића прати се до јесени 1851, када настаје талботипски портрет и, према њему, литографија. И ови портрети приказују Његоша у црногорској ношњи и деловима европског грађанског одела, чиме се потврђују различити културни обрасци које је заступао у својој презентацији, као и у укупном деловању. Јовановић је заслужан и за концептуално креирање репрезентативног Његошевог портрета који је начинио бечки сликар Јохан Бес.

Сарадња књаза Данила I Петровића Његоша и Анастаса Јовановића почела је у Бечу 1851. и трајала до смрти књаза 1860. Књаз Данило је био потпуно свестан значаја владарске представе и њеног пласирања путем нових медија, а Анастас Јовановић је умео да препозна књажеве циљеве и пажљиво изгради његову визуелну презентацију. Уметник креира представе Данила као младог Његошевог наследника, затим као потврђеног књаза и, потом, као међународно признатог и угледног владара Црне Горе. Приказује га у црногорској одећи и у војној униформи, са одликовањима које је добио од руског и аустријског цара. Књаз се представља као ратник са истакнутом сабљом, али и са спуштеним оружјем, чиме исказује своју мирнодопску политику и реформе. Концептуални креатор изгледа Ордена за независност Црне Горе, који му је и додељен, Анастас Јовановић је са поштовањем и разумевањем створио јасну и заокружену визуелну презентацију црногорског владара. Комплементарност владара и уметника створила је нека од најбољих дела Анастаса Јовановића и најбоље портрете књаза Данила.

Предавач: Мср Данијела Ванушић, Музеј града Београда
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
29.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Највећи национални литографски уметнички подухват настао током 19. века били су Споменици Србски Анастаса Јовановића. Најављени као едиција од дванаест свезака „одељанија”, требали су да излазe у Бечу у равномерном размаку од два месеца. Предвиђено је да свака свеска садржи четири литографије, односно три портрета и једну историјску композицију и одвојен, на два табака штампан пропратни текст с краћим биографијама и описима историјских догађаја. На овај начин аутор је планирао да у речи и слици прикаже историју српског народа од најстаријих времена до 1847. године. Због разних невоља којима је био изложен, на првом месту неповерењу бечке цензуре, од најављених дванаест, у периоду од 1850. до 1852. у Бечу су изашле само прве четири свеске Споменика.

Компаративном анализом расположивих историографских извора и сачуваних радова уметника, припремних студија, цртежа, акварела и литографија, извршена је могућа реконструкција основне идејне замисли целокупног литографског подухвата. На овај начин је указано на ауторову скривену симболичну поруку едиције Споменици Србски која се услед израженог пропагандног дејства литографског медија и историјске тематике едиције, залагала за нововековно буђење српске нације и повратaк династије Обреновић на кнежевски престо у Србији.

Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се виузуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.

Музеј града Београда се са задовољством прикључује манифестацији Музеји Србије десет дана од 10 до 10 отварањем Музеја Паје Јовановића са продуженим радним временом.

Од 11. до 20. маја Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/4, радиће од 10 до 22ч, сваког дана, осим недеље када ће радно време бити 10-14ч.

Очекујемо Вас!

Широм света, градови се налазе пред изазовима. На који начин може успети да се урбани простор и у временима његовог економског искоришћавања и приватизације изгради и одржи као заједнички простор друштва? Коју улогу играју уметност, култура, архитектура, самоорганизовано деловање и активизам у тим процесима?

Након великог успеха концерта-представе о Чајковском, Културни елемент у сарадњи са Музејом града Београда, у оквиру сезоне „Музички сводови Београда“, представиће још једну концерт-представу из циклуса „Портрети композитора“.

Музеј града Београда од 2011. организује Школски сајам културе "Тржница идеја" са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење.

Архива вести и најава