Menu

МИНХЕНСКА ЉУБАВ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА ПРВИ ПУТ НАКОН 113 ГОДИНА ПОНОВО У АТЕЉЕУ УМЕТНИКА

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка...
П. Јовановић

Први пут у Музеју Паје Јовановића изложена je слика Акт пред огледалом (Гола Берта) настала у Минхену 1895-1896. године. Приликом обележавања 150. годишњице од уметниковог рођења (2009) ово врхунско уметничко дело, које се од 1903. налази у приватном власништву, први пут је излагано у Србији. До тада готово непозната, слика се брзо нашла у центру интересовања стручне јавности. Захваљујући сачуваном рукопису уметникових мемоара, који је заједно са својим Легатом оставио Музеју града Београда, након више од сто година сазнали смо идентитет жене на слици. Откривањем односа између жене-која-је-доживљена и жене-која-је-представљена, тј. жене у уметниковом животу и жене на платну, сагледан је један интиман део приватне биографије уметника који није био познат јавности.

Овај изванредни акт, можда и најбољи који је уметник насликао, захваљујући љубазности власника биће доступан јавности од 23. јуна до 22. септембра 2016. године, на чему се искрено захваљујемо.

***

У својој двадесет петој години 1884. Паја Јовановић почиње да живи у Минхену и са краћим или дужим одсуствовањима у њему остаје једанаест година. Млад, енергичан, награђен светским и домаћим признањима и материјалним благостањем Паја је живео неспутано и бурно. Иако одбија да у мемоарима пише о Минхену, као улудо потрошеном животу у годинама најлепше младости, ипак се на неколико места осврће на њих повезујући их сваки пут са једном женском особом, Бертом. Овај део мемоара, иако по свему судећи није био намењен објављивању, бар не у облику у коме је написан, открио нам је чулну и емоционалну страну уметниковог бића.

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка. Сва енергија ми се утрошила у тим свакодневним хрвању и гимнастичним надметању са њом ...

***

После десетогодишњег лутања по свету и лудо потрошеног живота (година најлепше младости) сам се најпосле скрасио у Бечу. – Било је већ крајње време да се опаметим, да оставим Минхен – Берту и злосретни атеље са досадним сликама.

Мотив настанка слике одредио је и њену намену. Уметник је слику из Минхена понео са собом у Беч, али је није излагао на званичним изложбама, репродуковао у илустрованим часописима и рекламирао у механизму галеријске продаје. Због изузетне личне вредости коју је имала за њега, слика је почивала у атељеу далеко од очију јавности. Тек након осам година 1903. пристао је да је прода. Тако је Акт пред огледалом као визуелна успомена био алтернатива за напуштање прошлости, али без њеног одрицања. Остављајући свесни, намерни визуелни запис Паја Јовановић је Бертин лик спасио од заборава, негирао њено одсуство и потврдио њено присуство у својој личној историји и времену.

Д. Ванушић

Пријави се