Menu

Поводом затварања изложбе Београдско сајмиште – повратак у будућност у уторак, 20. јуна у 18 часова, у Конаку кнегиње Љубице биће одржан перформанс "Штуке су долетеле у зору...".

Први београдски сајам, грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, променио је своју намену оног јутра када су, без објаве рата, силе Трећег рајха напале Краљевину Југославију. Штуке су долетеле у зору, а ваздушне снаге нацистичке Немачке бомбардовале су Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Од тог јутра Сајмиште, замишљено као место сусрета, комуникације и извор информација, постало је логор и место смрти. Са жељом да подсети на овај тренутак краја, да се он никада не заборави и не понови, Културни елемент је, у сарадњи са Музејом града Београда и Архитектонским факултетом у Београду, осмислио посебан програм за затварање изложбе „Београдско сајмиште - повратак у будућност“. Кроз перформанс који је спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом, Културни елемент је желео да прикаже велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

Свечано отварање изложбе Калиопе Аустрија. Жене у друштву, култури и науци коју Музеј града Београда организује у сарадњи са Аустријским културним форумом из Београда одржаће се у четвртак 8. јуна у 19 часова у галерији Карст у Музеју Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5.

Жене су сувише често заборављане, превиђане и маргинализоване у званичној историографији Аустрије – што је чињеница која даје још више значаја настојању ове изложбе да истражи протеклих 200 година у светлу биографија значајних Аустријанки - жена чији су таленти, снага воље и упорна храброст обогатили и обликовали њихову земљу. Њихови животи и њихов рад, који су заслужни за макар половину интелектуалног идентитета Аустрије, овде ће бити препознати у форми проминентних примера – са пуном свешћу о неизбежним пропустима, од којих су неки неприхватљиви, које таква форма портретисања подразумева.

Ова изложба бави се животним причама аристократкиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу. На тај начин формира се лук који почиње у 19. веку и долази до данашњих дана. Читавим путем евидентна је универзална тема борбе жена за еманципацију, са свим победама и поразима који су уз њу ишли. Од чежње за слободом у времену бидермајера до нашег 21. века много тога је постигнуто. Али се такође јасно види да истинска једнакост тек треба да се постигне и да заиста много тога тек треба да буде урађено на том пољу.

Изложба се састоји од 11 панела са фотографијама и текстовима на српском језику који прате животне приче аристрокаткиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу.

  • Предавач: проф. др Зоран Ђукановић, Архитектонски факултет у Београду

У оквиру Трибине љубитеља историје Београда, у Конаку кнегиње Љубице, у понедељак, 05 јуна 2017. године, у 18 часова, проф. др Зоран Ђукановић са Департмана за урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду одржаће предавање на тему „Београдско сајмиште – повратак у будућност“, на коме ће бити речи о реализацији истоимене изложбе, коју сви заинтересовани могу погледати у Конаку кнегиње Љубице до 20. јуна 2017. године.

Изложба “Београдско сајмиште – повратак у будућност” је део већег пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Музеја града Београда, који је покренут на иницијативу Секретаријата за инвестиције града Београда. Пројекат се реализује у оквиру мастер курса “Студио М02У – Пројекат – Партиципативни урбани дизајн” у коме су поред мастер студената, наставника и сарадника са Архитектонског факултета и кустоса из Музеја града Београда узели учешћа и бројне реномиране институције из јавног, приватног и друштвеног сектора, као и бројни професори и врхунски експерти из земље и иностранства.

Циљ изложбе је да се, коришћењем како традиционалних тако и најсавременијих мултимедијалних техника презентације, најширој јавности скрене пажња на карактеристике, значај и вредност како архитектуре Београдског сајмишта, тако и међународних и националних сајамских изложби које су, у оквиру овог простора, биле реализоване у периоду од отварања 1937. године, па до нацистичког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, односно до почетка Другог светског рата, када је намена овог простора из корена промењена у злогласни концентрацони логор.

Изложба „Београдско сајмиште – повратак у будућност“ представља завршну фазу истоименог пројекта организованог у сарадњи Музеја града Београда и Архитектонског факултета у Београду, а подржаног од стране УПГ Ноћ музеја. Изложбу су, под вођством својих професора и кустоса Музеја града Београда, урадили студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду. Аутори концепта изложбе су проф. др Зоран Ђукановић и асистент МА Предраг Јовановић са Департмана за урбанизам Архитектонског факултета у Београду и МА Ангелина Банковић, кустос Музеја града Београда.

Изложени материјал је настао као резултат опширних истраживања доступне оригиналне грађе (цртежа, планова, фотографија, филмских записа, новинских чланака, сведочења и сл.) из збирки Музеја града Београда, Историјског архива Београда, Југословенске кинотеке, Етнографског музеја, Музеја аутомобила, Музеја ваздухопловства, као и из приватних збирки и колекција, посебно колекције Милоша Јуришића који је уступуо велики број фотографија коришћених на изложби.

Добро дошли !

У уторак 6. јуна у 18 часова у Музеју Јована Цвијића, у галерији КАРСТ, Јелене Ћетковић 5, одржаће се промоција књиге

"Из бележница Јована Цвијића – прикази и тумачења"

коју је у сарадњи са Музејeм града Београда и Српском академијом наука и уметности припремио Географски институт "Јован Цвијић" САНУ.

“Сачуване су 42 бележнице Јована Цвијића, вођене као својеврсни „бродски дневник“ током његових истраживачких путовања. Цртежи, коментари, белешке на српском, енглеском, француском и немачком језику, настали in situ широм Балканског полуострва и европских предела, представљају још неистражену грађу, драгоцену за реконструисање Цвијићевог рада и методологије откривања научних доказа на терену. Од оних које су датиране, најранија бележница је из 1898, а последња из 1925. године.

Рашчитавањем и анализом недатираних бележница врло је могуће да би се дошло и до других датација и рекогносцирања места на којима су бележнице настале.”

Татјана Корићанац

У суботу, 27. маја, са почетком у 18 часова, у породичној кући једног од најзначајнијих српских архитеката Милана Злоковића (1898-1965), споменику културе и првој згради модерне архитектуре у Србији, одржаће се свечаност потписивања Протокола о сарадњи између Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић у циљу формирања легата архитекте Милана Злоковића, професора Архитектонског факултета.

На свечаности, присутнима ће се обратити управник Фондације Милан Злоковић др Ђорђе Мојовић, затим ће излагање о значају личности и дела Милана Злоковића у српској архитектури имати проф. др Љиљана Благојевић, док ће о професору Злоковићу говорити проф. Спасоје Крунић, архитекта и Злоковићев студент. Сарадњу Музеја града Београда са Фондацијом Милан Злоковић у циљу формирања легата Милана Злоковића представиће директор Музеја града Београда Татјана Корићанац, након чега ће бити потписан Протокол о сарадњи између Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић. Завршно обраћање имаће председник У.О. Фондације и ћерка Милана Злоковића проф. др Милица Мојовић.

Фондација Милан Злоковић и Музеј града Београда заједнички ће се ангажовати на обради заоставштине и велике архивске грађе архитекте и професора Архитектонског факултета у Београду Милана Злоковића, коју чине цртежи изведених објеката и конкурсних радова, рукописи и друга документа научно-истраживачког рада, велике колекције фотографија везаних за Злоковићева архитектонска дела, приватни живот и дружење са културном елитом његовог доба, стручна библиотека која садржи ретке и старе књиге из области ликовних уметности, архитектуре, теорије пропорција и математике. Ова документа биће пописана и дигитализована, а потом пренета Музеју града Београда као Легат Милана Злоковића.

Архитекта Милан Злоковић (1898, Трст – 1965, Београд)
Милан Злоковић рођен је у Трсту у српској поморској породици пореклом из Боке Которске. Немачку основну школу и Realschule завршава у Трсту, а 1915. отпочиње студије у Грацу. После рата емигрира у Београд, уписује се на Технички факултет и 1921. године дипломира на Одсеку за архитектуру. Добија стипендију и наставља студије у Паризу, на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts, 1922-23. године. По повратку у Београд изабран је за асистента на Одсеку за архитектуру на Техничком факултету. Цео свој радни век провео је на Архитектонском факултету, као доцент, а затим као професор, непрекидно до смрти.

Заједно са архитектама Браниславом Којићем, Душаном Бабићем и Јаном Дубовијем, 1928. оснива Групу архитеката модерног правца у Београду, која је значајно допринела успостављању дискурса модерне архитектуре у Србији.

Милан Злоковић је израдио укупно око 170 пројеката и освојио око 60 награда и откупа на архитектонским конкурсима, највећим делом у периоду између два светска рата. У том периоду има и 40 изведених зграда – приватних кућа и вила, пословних и јавних зграда.

Од најзначајнијих изведених објеката издвајају се сопствена кућа на Неимару (1927), као прва модерна зграда у Србији и Универзитетска дечја клиника у Београду (1933), сматрана за најзначајнији објекат зреле модерне у Србији.

Добитник је Седмојулске награде Републике Србије за животно дело 1963. године.

Музеј града Београда се са задовољством прикључује манифестацији Музеји Србије десет дана од 10 до 10 отварањем Музеја Паје Јовановића са продуженим радним временом.
Од 11. до 20. маја Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/4, радиће од 10 до 22ч, сваког дана, осим недеље када ће радно време бити 10-14ч.

Очекујемо Вас!

Национална манифестација "Музеји Србије, десет дана од 10 до 10" одржаће се по трећи пут од 11. до 20. маја 2017. у музејима и сродним институцијама широм Србије. У оквиру ње, својим програмима, обележићемо Међународни дан музеја, Европску ноћ музеја и Националну недељу музеја.

Заједнички наступ музеја и сродних институција у претходне две године учинио је целокупну музејску заједницу видљивијом у јавности и омогућио отворенију и бољу сарадњу између самих музеја. С тога је тема овогодишње манифестације „Музеј у гостима“, чиме се апострофира ова музејска делатност и њене вредности.

Музеј града Београда је одговорио на тему сјајном изложбом Београдски атлас Јована Цвијића, ауторке Татјане Корићанац, која гостује у Народни музеј Краљево. Изложба је била постављена у Српској академији наука и уметности у Београду 2015, када се навршавало 150 година од рођења Јована Цвијића и осветљава Цвијићев живот и дело - школовање у Бечу, рад на Великој школи и Универзитету, друштвени ангажман, Први светски рат и Мировну конференцију, активности у Српској краљевској академији, признања за живота...

  • Предавач: предавач Марија Стошић, кустос Музеја града Београда

Стваралаштво вајара Саве Сандића (1915–2016) може се пратити током више од 60 година његове дуге уметничке каријере. Сандићева дела која се налазе у колекцији Музеја града Београда представљају својеврстан пресек његовог стваралаштва у распону од 1950. до 2003. и само су мали део богатог скулпторовог опуса. Радови Саве Сандића налазе се у најзначајним музејским колекцијама у земљи и иностранству, док скулптуре у јавном простору красе паркове и јавне површине у неколико градова Србије и бивше Југославије.

На предавању ће бити представљен занимљив уметнички пут којим се Сандић кретао од шегрта у каменорезачкој радионици Авантија Бретота, до главног помоћника чувеног Томе Росандића и касније цењеног уметника у Београду. Осврнућемо се на политичке, друштвене и уметничке токове у времену од педесетих до касних осамдесетих година прошлог века када је уметничка продукција била плодна у свим сферама ликовног изражавања, а ликовна критика је имала важну улогу. Опредељење Саве Сандића да се изражава у фигуративној пластици којој је током целокупног стваралаштава остао веран, једано је од његових главних обележја и особености. Он ствара у широким временским токовима, под утицајем разних стилова и праваца, а све време остаје веран себи и свом доживљају уметности.

Срдачно Вас позивамо да у четвртак 4. маја дођете у Ресавску 40б у 18 часова на отварање три изложбе у оквиру Београдске интернационалне недеље архитектуре:

Шкољка музеја: три конкурса за зграду Музеја града Београда
аутори Злата Вуксановић Мацура и Ангелина Банковић

Бисери музеја: будућа стална поставка Музеја града Београда
аутори Ангелина Банковић, Драгана Стојић и Злата Вуксановић Мацура

Годишње награде за архитектуру и архитектонски и урбанистички конкурси у периоду мај 2016 – април 2017

 

Изложбе трају од 4. до 25. маја.

Радно време: сваки дан осим недеље 12-20. Слободан улаз.

Током Празника рада, музеји у саставу Музеја града Београда неће радити у понедељак, 01. маја и уторак, 02. маја, осим Конака кнегиње Љубице, који ће радити у уторак 02. маја, у интервалу од 10-17 часова и Археолошког налазишта у Винчи, које ће радити у уторак 02. маја, у интервалу од 10-16 часова.

понедељак, 24 април 2017

Концерт-представа „АМАДЕУС“

Конак кнегиње Љубице
Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 26. април 2017, у 20 часова

Након великог успеха концерта-представе о Чајковском, Културни елемент у сарадњи са Музејом града Београда, у оквиру сезоне „Музички сводови Београда“, представиће још једну концерт-представу из циклуса „Портрети композитора“.

У Конаку кнегиње Љубице, у среду, 26. априла, у 20 часова, биће одржана концерт-представа „Амадеус“, у оквиру које ће публика бити у прилици да се кроз писма и музику упозна са личношћу и стваралаштвом једног од најгенијалнијих композитора у историји – Волфгангом Амадеусом Моцартом. Поред тога што је био музички геније, Моцарт је био и мајстор игре и животне радости, а где се сусрећу игра за инструментом и игра у животу покушаће да нам открије управо концерт-представа „Амадеус“.

Концерт-представом „Амадеус“ београдској публици представиће се Стеван Каранац (тенор), Јована Чуровић (сопран), Катарина Алексић (виолина), Иван Плазачић (баритон), Дина Чубриловић (клавир), као и младе глумице Емилија Несторовић и Исидора Милиновић. Режију потписује редитељ Тадија Милетић, специјализован за оперу и музички театар.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно пријављивање на:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
‎Контакт: +381 69 513 57 55

понедељак, 24 април 2017

Акрополис - уметност акције

И З Л О Ж Б А

25. април – 20. мај 2017.
Музеј града Београда, Ресавска 40б, други спрат
Радно време: понедељак–субота 12–20ч

Широм света, градови се налазе пред изазовима. На који начин може успети да се урбани простор и у временима његовог економског искоришћавања и приватизације изгради и одржи као заједнички простор друштва? Коју улогу играју уметност, култура, архитектура, самоорганизовано деловање и активизам у тим процесима?

У пројекту међународне сарадње, „АКТОПОЛИС – Уметност акције” у току прошле године ова питања обрађивали су уметници, архитекте, филозофи, урбанисти и активисти у седам различитих европских градова. Изложба приказује пројектне примере из Анкаре/Мардина, Атине, Букурешта, Београда, Оберхаузена, Сарајева и Загреба. Материјали из више од 45 поједначних пројеката показују богат репертоар могућности деловања ради обликовања и мењања градова у којима живимо.
Седам поглавља изложбе биће приказано на укупно 50 табли, делимично отвореног типа, а делимично груписаних у интимније просторне ситуације. Све је допуњено пунктовима који су посвећени филмској и видео-продукцији пројекта. Поред изложбених табли и видеа, сто са материјалима за читање изложбених каталога позива на додатно информисање о ономе што је виђено у склопу изложбе. „Јавни простор“ изложбе – простори за акцију између полукружних просторија – нуди могућност за локалне допуне, организацију пратећих програма и разне радионице.

Београдско издање изложбе ће обимније представити уметничку и активистичку продукцију која је настала посебно за прошлогодишње београдско издање Актополиса.

Кустоскиња београдског издања пројекта АКТОПОЛИС је Мирјана Боба Стојадиновић. У београдском издању пројекта АКТОПОЛИС учествали су: Александар Николић, Александра Секулић и Ивица Ђорђевић, Аница Вучетић, Ирена Ристић, КУРС, Мариела Цветић, Марија Радош и Мирослав Карић (Ремонт), Маријана Цветковић, Небојша Миликић и Тадеј Курепа, Никола Радић Луцати, Уметнички колектив У10, Вахида Рамујкић и Ноа Треистер, Градска Герила и Урбани инкубатор.

Током предстојећих Васкршњих празника музеји у саставу Музеј града Београда неће радити од петка, 14. априла, до понедељка, 17. априла 2017. године.

Музеј града Београда са великим задовољством представља гостујући изложбени пројекат

Експо: Загреб – Београд "Метафорички поздрав рађања Европе – work in progress"

Аутор: Marc Pio Maximilien Salvelli

Музеј града Београда, Ресавска 40б
Свечано отварање:
Понедељак 3. април у 19 часова

Изложбу ће отворити Жељко Медић Жац, песник

У необичном историјско-друштвеном тренутку када се концепт интеграције земаља у Европску унију некима чини крајње промашен, а другима надасве потребан, здрав и логичан, хрватско-француско-италијански уметник Marc Pio Maximilien Salvelli представља се београдској културној средини великим циклусом „Метафоричан поздрав рађању Европе“- work in progress“. Ради се о једном опсежном и слојевитом уметничком концепту, започетом још 1993. године, који је пре Београда представљен у Паризу, Мадриду, Риму, Љубљани, Загребу, Сарајеву и другим европским градовима.

Изложба траје 03-13.априла
Радно време: сваког дана 11-19 часова
Слободан улаз.

  • Предавач: Драгана Латинчић, кустос Музеја града Београда

Музеји као места неформалног учења, још од седамдесетих година 20. века, најпре у скандинавским и земљама западне Европе, заузимају све битније место као алтернативни простори стицања знања у којима се баштина користи као ресурс у образовању. Излазећи из дотадашњих, конзервативних оквира музејске делатности, у музејима почињу да се креирају наменски програми за посетиоце различитих узрасних категорија, највише за децу и младе.

Дечји клуб Музеја града Београда започео је са радом 2009. године, са идејом осмишљавања и реализације едукативних програма и креативних радионица, базираних на поставкама музеја у саставу, музејским збиркама и тематским изложбама.

Због уочених потешкоћа у остваривању сарадње са школама и недостатка стратешке повезаности сектора културе и образовања, настао је и пројекат Школски сајам културе "Тржница идеја", као подстицај на сарадњу ова два сектора. Конципиран као сајамско представљање понуде едукативних програма установа културе просветним радницима, од 2015. године "Тржница идеја" одржава се у континуитету и из године у годину бележи све веће интересовање и посећеност.

Током предавања сазнаћете какве се радионице и програми осмишљавају и реализују у оквиру Дечјег клуба, са каквим се препрекама суочавамо и шта нам недостаје, шта су нам највећи подстицаји и какви су планови за будућност...

Музеј града Београда од 2011. организује Школски сајам културе "Тржница идеја" са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење.

На овогодишњој "Тржници идеја" чији је домаћин Музеј Југославије представиће се 26 музеја и организација које се баве едукацијом деце и младих: Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности - Београд, Музеј примењене уметности, Музеј ваздухопловства - Београд, Музеј Југославије, Музеј града Београда, Историјски музеј Србије, Музеј позоришне уметности Србије, ПТТ музеј, Музеј афричке уметности: збирка Веде и др Здравка Печара, Музеј науке и технике, Природњачки музеј, Етнографски музеј у Београду, Народни музеј Кикинда, Галерија Матице српске, Галерија слика "Сава Шумановић", Завичајни музеј Књажевац, Културни центар Београда, Центар за ликовно образовање Шуматовачка, Народна банка Србије, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Француски институт у Србији, Студиоцентар, Базаарт, Пријатељи деце општине Нови Београд и Културни центар "Радионица под отвореним небом".

Током целог сајамског дана посетиоци ће бити у прилици да се упознају са разноврсним едукативним програмима кроз штампане и видео материјале учесника, разговарају са представницима установа културе, договоре конкретну сарадњу и опробају се у: читању прича, осликавању калабаша - афричке тикве, изради лутака и водича кроз музеј употребом метода tunnel book, провери исправности новчаница, слагању слагалица (репродукције слика Саве Шумановића, биљке, основе и изгледи кућа), изради колажа у сврху учења разломака, прављењу мозаика уз помоћ самолепљивог папира, откривању музејског блага кроз реплике предмета у "музеју у коферу", писању старим писмима, игрању друштвених и старих игара, оживљавању уметничких слика уз помоћ маски, упознавању са предметима примењене уметности цртањем уз помоћ шаблона, изражавању осећања конструисањем облика од лего коцкица, писању и слању писама или разгледница и другим занимљивостима.

Током дана биће реализоване и две радионице, чијем извођењу можете да присуствујете: Штребер и Финансије за касније.

Школски сајам културе „Тржница идеја'' отворен је и за индивидуалне посете.

Очекујемо вас на дружењу и заједничком учењу и одрастању кроз игру у Музеју Југославије у петак, 31. марта 2017, у периоду од 10 до 18 часова. Улаз је слободан.

четвртак, 23 март 2017

Зимско путовање

Музеј града Београда и Културни елемент организују нови концерт у оквиру концертне сезоне „Музички сводови Београда“. У недељу, 26. марта са почетком у 20 часова у Конаку кнегиње Љубице (Улица кнеза Симе Марковића 8) наступиће баритон интернационалне каријере Јулиан Орлисхаусен, као и наш прослављени пијаниста са сталним боравком у Келну, Борис Радуловић. Гости из Немачке извешће познати циклус Франца Шуберта на стихове Вилхелма Милера - Зимско путовање.

Улаз на концерт је бесплатан, а даље информације можете видети на сајту организације или писати на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Музеј града Београда има велико задовољство да Вас позове на свечано отварање Музеја Јована Цвијића након грађевинске реконструкције и рестаурације зидног сликараства.

Недеља, 19. март у 11 сати
Музеј Јована Цвијића
Јелене Ћетковић број 5

Истог дана у 12 сати, у част Јована Цвијића отварање изложбе слика Вељка Михајловића "Карст", у подрумском простору адаптираном у галеријски (фотографије Урош Матовић).

Отварањем реновираног Музеја Јована Цвијића за публику, најшира јавност, посебно музејска публика, научна, културна и академска јавност, студентске и школске групе, грађани Београда, добили су веома значајно место за унапређење својих научних, културних и уметничких знања.

Након детаљне грађевинске реконструкције објекта и рестаурације зидног сликарства декоратера Драгутина Инкиострија Медењака, стална поставка која прати живот и рад једног од најзначајнијих југословенских и српских научника Јована Цвијића, од овог пролећа доступна је посетиоцима.

  • Предавач: Магдалена Ивковић, музејски саветник Музеја града Београда

Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба. Свадбени обичаји младеновачког краја, који прате склапање брака углавном су исти или слични са онима у осталим деловима Шумадије и у другим областима насељеним србима. То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне породице у другу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома.

Свадбени обичаји у раздобљу од краја XIX до почетка XXI века, што је релативно дуг период, обухватају пет до шест поколења. Управо тај период је веома значајан, јер у њему настају најдубље социјалне и економске промене које су радикално утицале на преображај традицијске културе села.

Свадба представља увеличавајуће огледало дубоких културних процеса и потреса. У њима се огледају сви важнији аспекти живота једне заједнице: економске прилике, породични односи, културне вредности и верска припадност.

  • Предавач: Др Ивана Б. Спасовић, историчар, Архив САНУ

Поводом недавно објављене књиге Друштва свога доба, аутора академика Василија Крестића и др Иване Спасовић, тема предавања у оквиру Трибине љубитеља историје Београда посвећена је сарадњи претеча САНУ са српским народом. Друштво српске словесности (ДСС) основано је 1841, као највиша установа науке и уметности српског народа, а од 1864. до 1886. деловало је под именом Српско учено друштво (СУД). Оба друштва успоставила су плодну сарадњу с народом. Људи разних занимања, из свих крајева у којима је живео српски народ, слали су старине Друштву и посредовали у продаји његових издања.

Поред до сада непознатих личности, издвајају се и имена оних који су, као Лаза Лазаревић, помагали у свакодневном раду Друштва у време док су били ђаци. Неки од научника и уметника приликом истраживања путовали су по забаченим крајевима Кнежевине Србије и упознавали се с народом. Међу њима, најпознатији су биолог Јосиф Панчић, лекар Аћим Медовић, композитор Корнелије Станковић итд. Најзад, привредни успон Краљевине Србије, сарадња с европским академијама и избор сликарке Катрине Ивановић - прве жене чланице СУД-а, дочаравају труд и заслуге Друштва за подизање угледа српског народа.

Народни музеј Ниш, Српска академија наука и уметности и Музеј града Београда имају част да Вас позову на отварање изложбе "Београдски атлас Јована Цвијића - век и по од рођења", ауторке Татјане Корићанац, музејског саветника Музеја града Београда, која гостује у Народном музеју Ниш у Галерији Синагога.

Понедељак, 16. јануар 2017. у 18 часова

Изложбу можете погледати до 13. фебруара 2017. године.

Једна од најзначајнијих личности у културној и књижевној историји Бугарске, а и целог словенског света – епископ Климент свој земаљски пут завршава 27. јула 916. године. Упамћен у свести народа као Свети Климент Златни и Свети Климент Учитељ, мајстор бугарског књижевног језика, оснивач је прве књижевне школе и први епископ у средњовековној Бугарској. Саградио је мост између Моравске мисије словенских апостола Ћирила и Методија и Првог бугарског царства.

Посетиоци изложбе имају прилику да уживају у непоновљивим креацијама славних модних брендова, међу којима су Ђанфранко Фере, Марела Ферера, Гај Матиоло, Гатинони, Сестре Фонтана, Ђорђо Армани, Енрико Ковери, Лаура Бјађоти, Версаће, Валентино, Фенди, Ренато Балестра. Међу експонатима налазе се и Арманијева хаљина коју је носила Софија Лорен на црвеном тепиху поводом прославе 70. годишњице филмског студија „Cinecitta", хаљина сестара Фонтана коју је носила Ава Гарднер у филму "Босонога контеса" а затим је модернију верзију имала Анита Екберг у Фелинијевом филму "Dolce vita", хаљина "Scuola di moda Ida Ferri" која је приказана док је у изради, па се на њој може видети сам кројачки процес, као и мушки сако „Luca Litrico“ који је делимично завршен па се на њему види сам процес рада, а исти такав модел креирао је Анђело Литрико за Ричарда Бартона.

Највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града Београда, њих око 200, који ће бити изложени у Конаку кнегиње Љубице. Разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први Град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.

Археолошки материјал, откривен на простору данашњег Београда и у његовој широј околини, сведочи о изузетном развоју појединих грана занатства и уметности, као и о великом промету робе који је условио процват трговине у Сингидунуму. Разноврсност сировина и форми ових предмета, за истраживаче су увек представљали додатни изазов, пре свега због симболичног значења које овакав накит и поједине његове врсте носе у себи.

У оквиру 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа, у Конаку кнегиње Љубице, 19. августа 2016. године, у 19 часова, биће отворена изложба графика и фотографија „Атос. Света Гора“, реализована сарадњом Фотоархива Свете Горе, Српског комитета за византологију и Музеја града Београда. Пре Београда, приказана је у Москви, Атини и Солуну.

Двадесет осам графика и тридесет три фотографије изложенe у Конаку кнегиње Љубице, представљају део богате збирке манастира Симонопетра, у коме се данас чува најпотпунија збирка светогорских графика уопште, као и најзначајнија збирка фотографија светогорске садржине у свету.

Графички прикази Атоса, како истиче академик Гојко Суботић, „предрагоцени су, јер говоре о култовима негованим на Светој Гори, видовима њиховог прослављања, о богослужбеној пракси, обичајима и, разуме се, о свакодневном животу монаха и занимањима у „овом свету“. Прикази, посебно они који су били ближи стварности Свете Горе, значајни су због сведочења о изгледу и стању појединих места духовног живота, а када се пажљивије загледају, откривају и својеврсну поетику у којој су и целина и појединости непосредни и на свој начин духовити“.

Основни задатак светогорских графичких отисака био је да Атос приближе вернима широм православног света. Иконе на дрвету, због високе цене обично нису биле приступачне ширим слојевима друштва, док су графике, отискиване са бакрорезних плоча у великом броју отисака, биле доступније већем броју људи, па су називане и иконама сиромашних. Ови графички листови приказивали су Свету Гору, њене манастире и скитове, као и религиозне композиције и свете личности.

Поред графика, у Конаку кнегиње Љубице биће изложени и фотографски снимци портрета светогорских монаха, од оних првих који су стали пред камеру средином ХIХ века, па све до данашњих дана. Ту су и снимци значајних догађаја на Атосу, међу којима су нарочито интересантне посете хришћанских владара од средине ХIХ до средине ХХ века.

Између осталог, поред бројних графика светогорских манастира, попут манастира Зографа (1836), Ивирона (1838), Симонопетре (1870), посетиоци изложбе биће у прилици да виде и графику Манастира Хиландара, из 1757. године, као и фотографију Посета краља Србије Александра I Обреновића манастиру Хиландару (21. март 1896), који је након ове посете Хиландару присуствовао у Атини првим обновљеним Олимпијским играма модерног доба. Међу изложенима је и фотографија Дочек краља Србије Петра I Карађорђевића на хиландарском пристаништу (29. март 1910).

Изложбу „Атос. Света Гора“ сви заинтересовани моћи ће да погледају до 11. септембра 2016. године, у радно време сталне поставке Конака кнегиње Љубице: уторком, средом, петком од 10 до 17 часова, четвртком од 10 до 18 часова, суботом од 12 до 20 часова и недељом од 10 до 14 часова. Понедељком: затворено.

На 39 паноа на Савском шеталишту биће приказана одликовања и новац из времена владавине династије Обреновић (1815-1839; 1858-1903), који се налазе у Збирци за новац и медаље Музеја града Београда.

Први сегмент изложбе приказаће одличја која представљају ознаке легитимности власти, а која додељује владар или држава војним и цивилним лицима као награде за приврженост, пожртвованост и друге заслуге. Деветнаести век обилује значајним догађајима који су обликовали историју српске државе: Светоандрејска скупштина, стицање независности, проглашење краљевине, ратови са Турском и Бугарском, доношење првог Устава - једног од најлибералнијих у то време, абдикација краља Милана и венчање и убиство краља Александра. Овај бурни период се одсликава, у великој мери, на одликовањима, својеврсним огледалима историјских, економских и друштвених прилика овог времена.

У другом сегменту изложбе биће представљен новац, почев од прве серије папирних новчаница из 1876, новца из времена обнове српског новчарства - прве бакарне "паре" из 1868, до новца Краљевине Србије.

Важан догађај за Србију представља заснивање сопственог монетарног система, иако земља има само делимичну аутономију у Отоманском царству. До 1869, осим турског, у употреби је још 43 различитих монета суседних држава. Поменуте године, у циљу успостављања самосталности и државности, у Србију стиже први властити новац од легуре бакра, цинка и калаја који се кује у Бечу. Године 1875. основна новчана јединица постаје динар, да би 1879. била искована прва серија новца признате и самосталне државе Србије. Савремена историја новца почиње 1884. када је у оптицај пуштена новчаница од сто динара у злату, издање Привилеговане народне банке Краљевине Србије.

Између осталог, посетиоци изложбе биће у прилици да виде Медаљу за приврженост, која спада у најстарија одликовања искована поводом Светоандрејске народне скупштине и почетка друге владавине кнеза Милоша Обреновића 1858, Златни крст за приврженост, једно од најређих српских одликовања додељиваног свештеним лицима поводом Светоандрејске народне скупштине 1858, затим Орден Таковског крста III степена, први орден у Кнежевини Србији који је установио кнез Михаило приликом прославе уприличене поводом педесетогодишњице Другог српског устанка, Медаљу кнегиње Наталије за ревносну службу, прво "дамско" одликовање за "помагање рањених и болних војника у рату 1876, 1877 и 1878", Први сребрни новац – наш најлепши и најређи ковани новац – искован је 1875. у Царско-краљевској ковници у Бечу, као и Прве пробне новчанице штампане 1876, које због избијања српско-турског рата никад нису пуштене у оптицај.

Кроз најновија остварења у области графике, цртежа, анимације и експерименталне књиге, ауторка нам отвара нови “прозор”, надовезујући се на серију претходних изложби посвећених градовима, сећањима, импресијама и личним белешкама.

Овог пута, Жељка нам представља Истанбул, град у ком је провела неколико година и чији је пулс забележила у серији радова различитих фомата и техника. Жељкина промишљања о урбаном простору и његовим наизглед апсурдним, случајним моментима, реализована су у представама градских предела Истанбула, отварајући нам прозор ка неистраженом свету једног наизглед познатог, али ипак далеког, „другог“ амбијента. Представљени у интимном, складном и естетски прочишћеном простору амама у Конаку кнегиње Љубице који и сам крије читав низ значења, Жељка нам, кроз препознатљиву слојевитост и лакоћу свог израза, пружа истовремен увид у прошлост и садашњост, нудећи нам путеве да га доживимо и интерпретирамо на сопствени начин.

Жељка Мићановић рођена је у Тузли, а након завршетка гимназије у Београду, студије је наставила Маћерати, Италији, где је 2008. дипломирала на Академији лепих уметности, на катедри Уметничке графике. Наредне, 2009, у Риму је завршила Мастер студије на Европском институту за дизајн, на одсеку Show Stylist. Од 2010. води уметнички атеље Прозор. Редовни је члан УЛУПУДС-а од 2009. и учесница је више групних и самосталних изложби.

Изложба Марије Драгојловић Фрагменти времена састоји се од радова који су премијерно били приказани прошле године у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду и који ће, у организацији Културног центра Београда, бити изложени у простору Музеја града Београда, Ресавска 40б.

Изложба има четири сегмента: Породичне фотографије са летовања и Разгледнице са заласцима сунца које чине црно беле репродукције на класичном фото папиру бојене оловкама у боји, затим сегмент Serenissima који је представљен ауторским фотографијама дигитално штампаним на акварел папиру и бојеним сувим пастелима и оловкама у боји и три пројектоване фотографије, и четврти сегмент Мраморно море лајт бокс са контакт копијама једног изгубљеног филма.

Темом изложбе Фрагменти времена, ауторка настоји да укаже на вредност свакодневице, личних и породичних односа које је, као битан део друштвене вредности заједнице, неопходно очувати од заборава. Поступком ретроспекције интимне историје једног минулог времена, и личних доживљаја и сећања, нови радови Марије Драгојловић обојени специфичном атмосфером амбијента и насељени познатим ликовима, настали су као континуирани дијалог уметнице са сопственом прошлошћу и њеним савременим стваралаштвом. Сви радови су настали у периоду од 2011. до 2016. године.

Марија Драгојловић је дипломирала и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. На истом Факултету је предавала од 1985. до 2010. године. Имала је више самосталних изложби и излагала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Добитница је неколико награда у области савремене ликовне и визуелне уметности, од којих су важније: Награда за сликарство Октобарског салона 1984, Награда за сликарство Меморијала Надежде Петровић такође 1984, затим, 2007. Награда из Фонда Иван Табакович, 2010. Политикина награда из Фонда Владислав Рибникар и 2016. Награда за визуелне уметности Сава Шумановић. Њена дела се налазе у Музеју савремене уметности, Народном музеју, Музеју града и Музеју Зептер у Београду, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Народном музеју у Сомбору, Народном музеју у Крушевцу, Галерији Надежда Петровић у Чачку, Галерији савремене уметности у Нишу итд. као и приватним колекцијама.

На изложби у Ресавско 40б своје радове излажу четири француске уметнице које се баве савременом примењеном уметношћу.

Дајана Бренан, Едит Меније, Мичико Секи и Мира Шпадијер живе и раде у Паризу, пореклом су са различитих континената, а излажу у свим крајевима света. Београд им је успутна станица у заиста завидним уметничким каријерама, али она станица која их је посебно инспирисала. Четири уметнице су биле у посети Београду у фебруару месецу и током обиласка зграде Музеја града Београда у Ресавској 40б, истражујући и осећајући сирови простор овог импозантог изложбеног места, израдиле су уметничке предмете као свој поглед на тај простор. Нека од дела која су изложена настала су само за „Ресавску“ и нигде другде на тај начин неће бити излагана.

ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА представљају заједничким наступ Дајане Бренан (Diana Brennan), уметнице која се бавим дизајном текстила, пореклом из Аустралије;
Едит Меније (Edith Meusnier), из Француске која се бави уметничким инсталацијама; Мичико Секи (Michiko Seki), уметнице предмета од порценала, Јапан и Француска; Мире Шпадијер пореклом са наших простора, која дизајнира савремени накит.

Заједничко им је искуство живота и рада у Француској, које је, сасвим сигурно, ускладило њихове визије и несумњиво утицало на њихов рад. Спојили су их њихови различити уметнички приступи и француске везе. Оне вас позивају да им се придружите на њиховим уметничким пропутовањима, на којима бесконачно мало и бесконачно велико ступају у дијалог са Музејем града Београда.

Изложбу “Медведи - у част пролећу!” организује уметнички колектив МЕДВЕДИ који чине Мања Лекић, Марко Улић и Милица Мрвић.

Тема Медвед није насумично одабрана, наиме, у Србији као и региону он је симбол и весник пролећа, а по народном веровању, његов излазак из пећине и зимског сна је најава
самог буђења природе. Тим поводом Медведи су се први пут окупили 2011. године са жељом да својим примером покрену и пробуде младе ауторе који немају приступ већ изграђеној уметничкој сцени, пружајући им тиме могућност и простор да свој рад прикажу. Група од тридесетак младих аутора, како домаће тако и иностране сцене, без обзира на своја интересовања, инспирацију и стил, била је позвана да учествује у пројекту изложби “Медведи - у част пролећу!”.

Изложба је осим стварања заједнице и повезивања младих аутора међусобно, на овај начин понудила занимљив садржај широј публици – како су аутори разних сензибилитета и стилова били обједњени око једне теме. Овим истим приступом, сваке године Медведи окупљају нове ауторе и њихове радове, уједињене око теме Медведа, стварајући тиме колектив уметника који својим учешћем и сами постају део овог покрета.

Јединствена уметничка оставштина Димитрија Арамовића, једне од најзначајнијих личности српске уметности прве половине 19. века, која се највећим делом чува у Народном музеју у Београду, а која обухвата сликарски и цртачки стваралачки опус представљена је на изложби коју можете погледати до 3. маја 2016. године.

Димитрије Аврамовић је био један од најобразованијих и најдаровитијих сликара свог времена, један од првих у низу радозналих и свестраних истраживача културне баштине у 19. веку и један од оних који су давали правац развоју националне уметности. Овај уметник који је осликао Саборну цркву у Београду и Карађорђеву цркву у Тополи, иако првенствено посвећен сликарству, бавио се и писањем и превођењем. Аврамовић је такође био међу првима који су почели да се баве карикатуром. Путовао је сакупљајући грађу о наслеђу Свете Горе што је и објавио у две књиге. Настојао је да напише биографије значајних српских сликара, а спада и међу зачетнике ликовне критике у Србији.

Захваљујући томе што је велики део слика и цртежа Димитрија Аврамовића сачуван, могуће је стећи детаљан увид у одлике његовог ликовног израза током уметниковог стваралачког живота у целини. Цртеж је био његова преокупација што је било у складу са класицистичким образовањем које је стекао на бечкој Академији. Димитрије Аврамовић је био најизразитији представник класицизма у српској уметности, о чему сведочи прецизан цртеж и готово савршена артикулација форме као једне је од главних карактеристика његовог сликарства. Трагајући за оним "истинитим" у уметности давао је предност свему реалном у односу на фикцију. За њега је истина имала већи значај него лепота, а лепота је могла бити једино у служби истине. Његов уметнички израз био је лишен страсти и поетике, ипак, његова остварења недвосмислено изражавају слободу са истински интелектуалним утемељењем, познавањем историјских чињеница и уметности у ширем смислу.

Својим широким образовањем и способношћу да схвати историјске и уметничке проблеме свога времена, оставио је изузетан допринос класицизму. Ипак, у сусрету са надолазећим вредностима романтизма, иако препознатљивим у неким од његових радова, није допустио да га тај талас сасвим понесе.

Концепцијом изложбе је путем неколико тема представљена Цвијићева богата биографија научника, професора Велике школе и Универзитета, у два мандата ректора Универзитета, председника Српске краљевске академије, пријатеља династије Карађорђевић, неуморног истраживача и путника. У поставци је изложено близу сто оригиналних предмета/експоната из Легата Јована Цвијића, међу којима су рукописи, бележнице, фотографије, одликовања, уметничка дела, предмети примењене уметности, делови намештаја из Музеја Јована Цвијића, који је од 1965. године у саставу Музеја града Београда.

„Преко тридесет породица ће изложити на десетине предмета из своје породичне историје и показати нам шта је то што су чували генерацијама. Међу предметима знаменитих појединама попут Персиде Карађорђевић налазе се и лични детаљи породичне традиције наших савременика попут глумца Ивана Босиљчића, драматурга и редитеља Синише Ковачевића, глумице Љиљане Благојевић, диригента Весне Шоуц, соло певача Оливера Њега, пијанисте Николе Рацкова, и многих других“ – изјавио је Тадија Милетић, председник организације Културни елемент.

Културни елемент током изложбе „Траг генерација“ најављује и богат пратећи програм, уз лично учествовање чланова породица, као и пратећу изложбу у згради Општине Земун, која је подржала изложбу.

Културни елемент је организација основана 2011. године у Београду, и коју сачињавају млади уметници и професионалци, стручњаци у својим уметничким областима. Организација се бави бројним културним делатностима у циљу подизања свести о култури и културним садржајима, уз знамениту донаторску активност.

Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“ и пратећи каталог поред представљања Цвијићеве богате биографије желе да осветле и његову више него плодну просветну, научну и друштвену делатност у Београду од краја XIX века до 1927. године. То је, између научних екскурзија и истраживачких путовања, делатност у оквиру најзначајнијих институција Београда тог времена – Велике школе, Београдског универзитета и Српске краљевске академије.

Највећи део изложбене поставке у Галерији САНУ чини оригиналан музејски материјал из Музеја града Београда који припада Легату Јована Цвијића − његови лични предмети, намештај и уметничка дела из куће у којој је живео, преписка, документа, фотографије, географске карте.

На изложби jе представљена веома вредна Збирка фотографија Светозара Грдијана која се може сматрати врхунским дометом предратног српског журнализма.

Изложба је подељена у неколико тематских целина: Краљевска породица, Политика, Догађаји, Друшво, Град и Спорт. Највећу документарну вредност имају снимци који илуструју друштвени живот Београда између два светска рата. Фотографишући рад хуманитарних друштава, разних удружења грађана, струковних и спортских клубова, болница, школа, изложби, ревија, забава, судске процесе и спортске манифестације, фоторепортер Светозар Грдијан достиже висок ниво посвећености и професионалности.

Збирка је настала након откупа заоставштине предратног фоторепортера и уредника фотографије листа Време Светозара Грдијана, који је 1970. Музеју града Београда понудила његова супруга Катарина-Катица Грдијан. У заоставштини се налазило око 11.000 изворних негатива, професионалних фотографских снимака, насталих, осим неколико изузетака, током четврте деценије ХХ века. Део збирке представљају и снимци Грдијанових пријатеља, колега и рођака које је он успео да сакупи и сачува.

О Светозару Грдијану, његовом животу, професионалном раду, драматичним и трагичним годинама живота, на жалост знамо веома мало.

Музеј града Београда ће ове јесени бити домаћин међународне изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I, Источнословачког музеја из Кошица, која је до сада представљена у више од десет градова Европе.

Домаћа јавност имаће јединствену прилику да се упозна са графичким остварењима једног од најбрилијантнијих стваралаца ренесансе, немачког уметника Албрехта Дирера, али и са делима његових ученика и савременика, познатим именима немачке и италијанске графике: Хајнрих Алдегрефер, Албрехт Алдорфер, Лука Кранах Старији, Маркантонио Раимонди и других.

Изложбу чини 138 графичких листова, конципираних у две целине. Прву целину предводи група од 20 дела Албрехта Дирера и 74 прворазредна графичка остварења његових савременика. Други део, Тријумфална поворка цара Максимилијана I, илуструје 44 листа чувене композиције настале по налогу самог цара, који је желео да очува славу царског дома Хабзбурговаца. На изради су учествовали најбољи уметници тог времена – Дирер и његови ученици и савременици.

Међу изложеним радовима посебно место заузимају Дирерова дела Носорог и Витез, Смрт и Ђаво, настали након његовог повратка из Италије. Од листова из циклуса Апокалипса Св. Јована, Живот Девице Марије и Велика Пасија издваја се Св. Михаило у борби са аждајом. Централно место Тријумфалне поворке заузима део Тријумфалне кочије, која приказује пресудан догађај за Максимилијанов живот и његову политику: венчање са ћерком Шарла Смелог, наследницом Бургундије.

Албрехт Дирер (1471–1528) познат је као сликар, графичар, цртач и теоретичар. Његов стваралачки геније померио је границе уметности с почетка 16. века, а био је и до данас остао раме уз раме са Микеланђелом, Леонардом и Рафаелом, имајући кључну улогу у развоју европске графике и ренесансне уметности. Мајстор цртачког „микроскопског детаља″ Дирер је црном линијом достигао сликарски израз и својом техником уздигао графику од занатске вештине до уметничког нивоа равног сликарству.

Аустријски културни форум из Београда овим пројектом наставља интензивну сарадњу са српским институцијама културе у оквиру пројекта “Година културе 2015. Аустрија - Србија”.

“Tracks and Traces” представља уметнички дијалог аустријског уметника Андреаса Фогарашија и српског уметника Саше Ткаченка. Под утицајем урбаних простора, а инспирисани датом локацијом и неким замишљеним местима уметници разрађују идеје на поновном читању града кроз сећања на метеријалност и звук. Фогараши разрађује теме као што су идентитет, архитектура, економизација градова и културализација јавних простора, прибегавајући разним процедурама за (де)конструкцију идеје града. Ткаченко на наративан начин истражује историју урбаних локација, њихово присуство или нестанак током времена, њихов тренутни доказ постојања у нашој средини и свакодневној реалности.

Ова изложба је наставак успешне међународне културне сарадње Амбасаде Аустрије, Аустрисјког културног форума из Београда и Музеја града Београда. Наша сарадња је започела 2014. године реализацијом изложбе „Белешке бурних односа – аустријско – српски односи 1836-1914“ прво у Београду у Конаку кнегиње Љубице, а потом у марту 2015. у Бечу у Палати Порција. Изложба “Tracks and Traces” представља дијалог двојице уметника аутријског Андреаса Фогарашија и српског Саше Ткаченка под утицајем урбаних простора града. Овим пројектом наставља се културна продукција у оквиру манифестације „Година културе 2015, Аустрија - Србија“.

Музеј града Београда овом изложбом обележава сећање на Љубицу Цуцу Сокић, изванредну уметницу и дародавца нашег музеја. На изложби је представљена колекција њених дела, већином цртежа, који се чувају у Уметничкој збирци Музеја града Београда и који највећим делом до сада нису били представљени јавности. Иако бројчано невелика (осамнаест дела добијених током друге половине двадесетог века) настала углавном захваљујући поклонима саме уметнице - ова колекција нам ипак омогућава да спознамо суптилну и осећајну ликовну грађу којом је упорно и тихо обликовала особени уметнички кредо.

Љубица Цуца Сокић припадала је самом језгру београдског ликовног круга, учила је сликарство на београдској Уметничкој школи,  код Бете Вукановић и Љубе Ивановића, а академске студије похађала код Ивана Радовића. У Паризу је боравила од 1936. до 1939, а први пут је излагала 1937. у Галерие де Парис са групом југословенских уметника. Прву самосталну изложбу слика, графика и цртежа имала је две године касније у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић". Један је од оснивача групе Десеторица (1940) са којом исте године излаже у Београду и Загребу, а радила је као професор на Академији (Факултет) за ликовне уметности у Београду. За дописног члана САНУ изабрана је 1968, а редовног 1978. године. Излагала је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и добитница је бројних награда.

Поводом 60 година од оснивања Завичајног музеја Земуна, Музеј града Београда представља изложбу "О Земуну глас, рекламе и огласи 1919-1941".

Живот у Земуну приказан је кроз помало неуобичајену форму, многобрoјним огласима који су објављивани у оновременој штампи. Из најважнијих листова и издања који су излазили у том периоду, сазнаје се како су Земунци становали, како су се и где запошљавали, како су се облачили, забављали, упознавали, венчавали и умирали.... Одабрани огласи разврстани су у четири веће целине: службени огласи, приватни огласи, рекламе (комерцијални огласи) и огласи понуде и потражње.

Највише огласа и реклама је објављивано у недељницима штампаним од 1926. до 1936. у Земуну: Сремски гласник, Земунски весник, Земунски гласник, Сремски одјек, Наша реч. Временом су се и читаоци и оглашивачи оријентисали на београдску штампу, на Политику, Правду и Време, новине које су имале велики број читалаца широм Краљевине. Непосредно после Првог светског рата, земунски трговци и индустријалци су настојали да се повежу са дугогодишњим партнерима са простора некадашње Аустроугарске, па су се оглашавали и у листу Србија, који је од почетка 1919. године излазио у Сремској Митровици. Огласи се могу наћи и у листовима који су се периодично појављивали: Илустровани лист, Жена и свет, Жена данас и Народно благостање.

Риста Марјановић је рођен у Шапцу 1885. године. Ишао је у Српску цртачку и сликарску школу Ристе и Бете Вукановић а упоредо је похађао и фотографски занат код дворског фотографа Милана Јовановића. Извесно време боравио је у Бечу, Берлину и Паризу. У Паризу постаје уредник „New York Herald“ издања за Европу. Његове фотографије су објављиване и у другим листовима.

Изложба „Белешке бурних односа" својим идејним концептом представља сву сложеност, многострукост и интензивност односа између Аустрије и Србије, који се најчешће гледају само кроз визуру почетка Првог светског рата 1914, када су они дошли до најниже тачке у својој историји. Ти односи заправо не почињу 1836. године, када је Аустрија, као прва од великих сила, упутила у Кнежевину Србију свог званичног дипломатског представника. Они обухватају веома дуг хронолошки лук који је започео још у првим деценијама XVI века, продором Турака у средњу Европу, српским сеобама на север, делимичним проширењем Хабзбуршког царства на области у којима су живели Срби и стварањем Војне крајине, својеврсног бедема према ширењу Османског царства. Срби ће и у наредним вековима наставити своје сеобе и масовно учествовати у свим хабзбуршко-османским ратовима вођеним на простору Балканског полуострва, све до краја XVIII века, у искреној нади да ће се уз помоћ Царевине ослободити турске власти.

Аутори су изложбом, као и пратећим, врло исцрпним каталогом изложбе, покушали да прикажу управо ту димензију густо испреплетаних, блиских, али у исто време компликованих односа два народа, тиме не занемарујући политичке супротности које су на крају довеле до рата.

 

Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба.

Свадбени обичаји младеновачког краја проучавани су на основу теренских истраживања, породичних фотографија и музејских предмета. Најбројније предмете на изложби представљају фотографије са забележеним најсвечанијим животним тренуцима. На избледелим и пожутелим фотографијама, које се чувaју као драге успомене у породичним албумима, смеше се срећни младенци и подсећају нас на прохујала времена, некадашње обичаје и моду која се током времена мењала.
До шездесетих година XX века, традиционална свадба у младеновачком крају била је чврсто структуирана и испуњена строго устаљеним ритуалним радњама, које су извођене с циљем обезбеђења срећног живота младенаца. У другој половини XX века постепено настају дубоке социјалне и економске промене у друштву, које су условиле и промене у свадбеној обичајној пракси.

Свадбени обичаји обухватају три фазе:
Пресвадбени обичаји: момковање – девовање, улога проводаџије, припрема девојачке спреме, просидба, уређај (одлазак у младожењин дом), прошевина, веридба, позивање сватова, превоз младине опреме;

Свадба: припреме у младожењином и младином дому, окупљање сватова и одлазак сватова по младу, извођење младе, венчање у цркви и општинској сали, одлазак у младожењину кућу, обичаји испред куће (сито, наконче, служење младенаца, обилазак око огњишта), обичај даривања бошчалуцима и даривање младенаца, ломљење погача, завршни обред (шарено коло, свођење младенаца), испраћај кума и старојка;

Обичаји после свадбе: прво ритуално умивање свадбених часника, одлазак у позивање званица, долазак пођана, повратак (краћи боравак младе у родитељском дому) и прославу празника „Младенци".

Изложба ПРЕКРЕТАЊА. Хале – Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића настала је поводом 230 година од објављивања Писма Харалампију и Живота и прикљученија са циљем да осветли околности Доситејевог студијског боравка у Халеу и Лајпцигу. Те околности су допринеле томе да се Доситеј Обрадовић у тренутку објављивања ових дела, директно укључио у философске, научне и културне токове у процесу дефинисања програмских оквира просветитељства, и захваљујући том прегалачком чину равноправно стао раме уз раме са тада у Европи водећим мислиоцима – Јоханом Августом Еберхардом, Имануилом Кантом и Мозесом Менделсоном. Поред материјалa који представља два научна открића у домену проучавања стваралаштва Доситеја Обрадовића, изложба доноси и материјал којим се илуструје осамнаестовeковни студентски живот и свакодневица, као и низ докумената који сведоче о Доситејевом боравку у Халеу и Лајпцигу.

Путовање, као битна психолошка и антрополошка компонента у развоју једне индивидуе, у случају Доситеја Обрадовића показала се као одсудни чинилац који је га посредовањем међу различитим културама, језицима, народима и обичајима са циљем њиховог приближавања, размене и узајамног богаћења, доминантно обликовао. Отуда је, поред поменутог научног аспекта, изложба симболично уоквирена путовањима Доситеја Обрадовића, на којима је провео више од 40 година. Путујући по Европи и Малој Азији као некакав осамнаестовековни „бек-пекер" са покојим дукатом који би с времена на време зазвечао у његовом џепу, Доситеј Обрадовић је кључни (ис)корак начинио приликом свог преласка из Халеа у Лајпциг. Његов боравак у ова два центра европске просвећености представља преломну тачку не само за његову поетику, него и важан моменат у развојном току просветитељства међу јужним Словенима, јер се он управо тада одлучио да почне објављивати на српском народном језику.

На тај начин се кроз симболичну пратећу причу о путовањима у изложбеном материјалу истовремено наглашавају и три основне идеје Обрадовићевог просветитељског програма – писање на народном језику као пут ка демократизацији знања и еманципацији, развијање слободног критичког мишљења и развијање верске толеранције.

Константин А. Јовановић (1849–1923) припада генерацији архитеката који су на прелазу из 19. у 20. век својим градитељским рукописом додатно утицали на репрезентативни развој централног језгра, дајући Београду изглед савремене европске престонице. Захваљујући, пре свега, згради Народне банке, као и осталим делима, чији највећи део и данас постоји, име Константина Јовановића постало је део културног идентитета београдске средине. И мада је његова стваралачка биографија, након вишедеценијских истраживања различитих генерација, у великој мери реконструисана, његова индивидуалност, живот и историјски лик остали су недовољно познати.

Изложба Константин A. Јовановић: Архитекта великог формата посвећена обележавању 165 година од рођења једног од најугледнијих српских архитеката, покушај је да се јавности представи, не само градитељска већ и лична Јовановићева биографија. Захваљујући постојању богатог фонда који се чува у Музеју града Београда, нова истраживања открила су до сада непознате детаље из његовог живота који су, посматрани у ширем контексту, оживели лик Константина Јовановића.

Полазећи од породице као основе за афирмацију, развој и усмерење Јовановићеве индивидуалности, и пратећи хронолошки ток његовог живота осветљени су одређени друштвени, културни и политички феномени који су имали пресудну важност за његово лично, професионално и уметничко обликовање. Породични углед, блиске везе са владајућим домом Обреновића, као и пријатељства са другим моћним људима епохе омогућили су Константину Јовановићу да у складу са жељеним моралним, националним, интелектуалним и естетским нормама обликује свој живот и идентитет.

Бројне сегменте кроз које се може сагледати једна личност у историјској перспективи свели смо на пет целина. Пратећи хронолошки редослед догађаја, покушали смо да ре/конструишемо начин на који је Јовановић водио свој живот и да, свеобухватно посматрано, прикажемо резултате таквог живота.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се