Menu

Конак кнегиње Љубице

субота, 31.12.2016. – 10-13ч
недеља, 1.1.2017. – не ради
понедељак, 2.1.2017 – не ради
уторак, 3.1.2017 – 10-17ч
среда, 4.1.2017 – 10-17ч
четвртак , 5.1.2017 – 10-18ч
петак, 6.1.2017 – 10-13ч
субота и недеља, 7-8.1.2017 – не ради

Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
субота, 31.12.2016. – 10-13ч
недеља, 1.1.2017. – не раде
понедељак, 2.1.2017 – не раде
уторак, 3.1.2017 – не раде
среда, 4.1.2017 – не раде
четвртак , 5.1.2017 – 10-18ч
петак, 6.1.2017 – не раде
субота и недеља, 7-8.1.2017 – не раде

Музеј Иве Андрића
субота, 31.12.2016. – 10-13ч
недеља, 1.1.2017. – не ради
понедељак, 2.1.2017 – не ради
уторак, 3.1.2017 – не ради
среда, 4.1.2017 – 10-17ч
четвртак , 5.1.2017 – 12-20ч
петак, 6.1.2017 – 10-13ч
субота и недеља, 7-8.1.2017 – не ради

Поштовани, 

Универзитет у Крагујевцу, Српска академија наука и уметности и Музеј града Београда

Имају част да Вас позову на свечано отварање изложбе "Београдски атлас Јована Цвијића", ауторке Татјане Корићанац која гостује у Универзитетској галерији у Крагујевцу.

  • Уторак 6. децембар у 19 часова
  • Универзитетска галерија у Крагујевцу
  • Улица слободе бб, Крагујевац

Прочитај више

  • Предавач: Александар Божовић, историчар уметности

Меморијали Првог светског рата у Београду представљају синтезу традиционалних токова српске меморијалне културе XIX века и утицаја савремених струјања европских меморијалних токова заступљених у међуратном периоду.

Први меморијали везани за Први светски рат односили су се на подизање и уређење војних гробаља, као и подизање спомен-капела и спомен-цркава. Након 1918. Ново гробље у Београду постаје најзначајнија меморијална целина посвећена Првом светском рату. Поред тога, у градском амбијенту се подижу репрезентативна остварења јавних фигуралних споменика.

У циљу одабира најбољег решења формиране су стручне комисије, а реализација је поверавана најистакнутијим српским и југословенским вајарима тога доба, међу којима се издвајају имена Ивана Мештровића и Ђорђа Јовановића. Такође, у рубним деловима града подижу се меморијали локалног карактера, који често подразумевају висок степен занатске и уметничке обраде.

Највећи број меморијала је подигнут у времену између два светска рата, али и након окончања Другог светског рата, нарочито током 80-их и 90-их година XX века, када се у великом броју подижу меморијални споменици посвећени истакнутим војсковођама из Првог светског рата.

Обавештавамо посетиоце да ће Музеј Паје Јовановића, због гостовања изложбе "Муни - уметничка инспирација сликара Паје Јовановића" у Центру за културу Младеновац, бити затворен за посету до 01. децембра 2016. године.

Град Београд
Градска управа града Београда

Агенција за инвестиције и становање у сарадњи са Секретаријатом за културу, Музејом града Београда, Заводом за заштиту споменика културе града Београда и Друштвом архитеката Београда организују

Изложбу конкурсних радова за израду идејног решења реконструкције објекта у Ресавској 40б и пренамену у Музеј града Београда која је отворена у просторијама Музеја града Београда (у холу на спрату) у Ресавској улици 40б.

22 - 30. новембар 2016, од 10 до 15 часова

Дискусија о конкурсним радовима ће се одржати 30. новембра 2016. од 14 до 15 часова

Центар за културу Младеновац
23 - 30. новембар 2016.

Аутор изложбе:
Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда

На изложби је представљен избор од двадесет једног дела из Легата Паје Јовановића на којима је представљена уметникова супруга Муни.

Хермина Муни Даубер (Беч, 13. март 1892 – Беч, 29. август 1972) рођена је у Бечу. Пају Јовановића упознала је 1905. у време када је њен отац радио као настојник у згради у којој је чувени уметник имао атеље. Лепа и млада Муни постала је модел угледног и успешног сликара а потом и његова уметничка инспирација. Венчали су се 27. марта 1917. у Будимпешти, она је имала двадесетпет а он педесетосам година. Уметник је лепоту вољене жене овековечио низом актова, алегоријских и митолошких композиција и портрета. У Легату се чува тридесет радова на којима је приказан лик Муни. Она су настајала током дугог низа година и показују трансформацију уметниковог модела од анонимног женског акта, преко ликова митолошких богиња у стварну, персонализовану особу, сликареву супругу Хермину Муни Јовановић.

Једна од најзначајнијих личности у културној и књижевној историји Бугарске, а и целог словенског света – епископ Климент свој земаљски пут завршава 27. јула 916. године. Упамћен у свести народа као Свети Климент Златни и Свети Климент Учитељ, мајстор бугарског књижевног језика, оснивач је прве књижевне школе и први епископ у средњовековној Бугарској. Саградио је мост између Моравске мисије словенских апостола Ћирила и Методија и Првог бугарског царства.

Први пут након осам година од откривања, ђацима школе и мештанима Стублина је представљен јединствен налаз од 43 винчанске фигурине.

Поред истраживања и заштите културне баштине, један од најважнијих задатака на пројекту систематских ископавања винчанског насеља Црквине у Стублинама је презентација археолошког наслеђа локалној заједници. У готово деценији дугој сарадњи, стручњаци Музеја града Београда кроз различите едукативне програме настоје да популаризују локалну културну баштину и представе најновија открића.

Ауторски тим:
Милош Спасић
Драгана Стојић
Саша Живановић
Ана Живић

Графички дизајн:
Јелена Брајковић

Град Београд, Градска управа града Београда, Агенција за инвестиције и становање објављују резултате Јавног отвореног анонимног двостепеног конкурса за добијање идејног решења за реконструкцију објекта у Ресавској 40 б и пренамену у Музеј града Београда.

Преузмите обавештење

У четвртак 10. новембра 2016. у Источнословачком музеју у Кошицама отвара се изложба "Иво Андрић писац и (или) дипломата" ауторке Татјане Корићанац. Изложба ће трајати до 20. фебруара 2017. године. Овим гостовањем наставља се успешна сарадња Музеја града Београда и Источнословачког музеја из Кошица.

Изложба представља нашег истакнутог нобеловца у светлу писца и дипломате, који је захваљујући интензивној дипломатској каријери боравио у многим европским градовима као представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом и Краљевине Југославије. Од Ватикана, Букурешта, Трста, Граца, Марсеја, Париза, Мадрида, Брисела, Женеве до Берлина, Андрић је у сваком од градова проналазио инспирацију за своја дела. На 20 паноа представљен је Андрићев стваралачки рад, панораме градова у којима је био, употпуњене сликама из приватног живота, документима и личним предметима. Поред паноа значајан део поставке чине и оригинални предмети из Легата Иве Андрића, уметничке слике, дипломатска униформа, Нобелова медаља, преписка, књиге.

  • Предавач: Милорад Игњатовић, археолог, виши кустос Музеја града Београда

Toком предавања биће објашњена разлика у модерним тумачењима категорија "драгог'' и ''полу-драгог" камења, чије дефинисање и потиче из савременог доба и посебно објашњена значења и вредновања племенитих материјала у античком свету.

Боја је у античко доба највероватније била примарни критеријум за вредност одређеног камена, а не врста материјала. Нетранспарентни и полу-транспарентни драгуљи попут лапис лазулија, корала, тиркиза, карнеола и сардоникса били су високо цењени. Од најранијих времена драгуљи су цењени, осим по лепоти, и као верски симболи, и као талисмани, и као симболи звања и статуса, али и као предмети са исцелитељским моћима због њихових наводно медицинских вредности. Релативно често присутво карнеола и сарда показује да је лепота самог материјала у античко време ипак била секундарног значаја, а ремек дела античког накита су минуциозни радови златара у које су често уметани драгуљи, али и стаклена паста обојена тако да личи на одређени драгуљ. Правa драгоценост драгуља заправо лежи у уметности и квалитету израде гравираних сцена на њима, тако да су посебно цењени били драгуљи са гравираним представама. Такви предмети су најчешће имали улогу да као печати, отиснути у влажној глини или воску, означе власништво пошиљке или поруке.

Предавање
"СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У НЕОЛИТСКОЈ ВИНЧИ"

Галерија СКЦ Нови Београд
петак, 4. новембар 2016. године у 18.30 часова
Предавач: Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда

На десној обали Дунава 15 км југоисточно од Београда, налази се археолошки локалитет Винча, најзначајније неолитско налазиште у овом делу Европе. Винча је данас појам којим се у свету обележава зенит европског неолита. Открића на локалитету на драматичан начин променила су наш поглед на праисторијског човека. Винча је дала име једној од најпрепознатљивијих праисторијских култура у свету.

Обавештавамо посетиоце да ће Спомен-музеј Иве Андрића због техничких разлога бити затворен за посету у периоду од 03. до 05. новембра 2016.

Музеј града Београда и Културни елемент у сарадњи са 56. Октобарским салоном вас позивају на музичко-сценски перформанс „Plaisir d'amour“.

Перформанс ће се одржати у суботу 29. октобра са почетком у 20ч у Музеју града Београда, Ресавска 40б, а том приликом ће се свечано отворити и друга по реду концертна сезона „Музички сводови Београда“.

О перформансу "Plaisir d'amour"
Уједињујући музику, театар и покрет, а у симбиози са идејом овогодишњег Октобарског салона, музичко-сценски перформанс „Plaisir d'amour“ представља пламен натприродне љубави. Инспирисани познатом песмом композитора Жан-Пол-Егид Мартинија, на стихове Жан-Пјер Кларис де Флоријана, ауторски тим композитор Иван Плазачић, редитељ Тадија Милетић и кореограф Марина Милетић креирали су корео-музичко дело рефлектујући питање које се већ вековима намеће а то је како достићи и одржати пламен вечите љубави.

О концертној сезони "Музички сводови Београда"

Уз жељу да публици понуди разноврсне и атрактивне концерте, као и ново, још невиђено искуство Културни елемент је покренуо низ концертних активности у сарадњи са Музејем града Београда. Сједињујући музику са другим уметностима, идеја ове сезоне је да сваки од концерата буде приказан као својеврсна уметничка форма. Музички уредник сезоне је пијанисткиња Дина Чубриловић, а сама реализација концерата укључује велики број чланова Културног елемента. До сада су реализовани концерти домаћих и интернационалних уметника у Конаку кнегиње Љубице, а у сезони 2016/17 планирани су догађаји у свим музејима у саставу Музеја града Београда.

Посетиоци изложбе имају прилику да уживају у непоновљивим креацијама славних модних брендова, међу којима су Ђанфранко Фере, Марела Ферера, Гај Матиоло, Гатинони, Сестре Фонтана, Ђорђо Армани, Енрико Ковери, Лаура Бјађоти, Версаће, Валентино, Фенди, Ренато Балестра. Међу експонатима налазе се и Арманијева хаљина коју је носила Софија Лорен на црвеном тепиху поводом прославе 70. годишњице филмског студија „Cinecitta", хаљина сестара Фонтана коју је носила Ава Гарднер у филму "Босонога контеса" а затим је модернију верзију имала Анита Екберг у Фелинијевом филму "Dolce vita", хаљина "Scuola di moda Ida Ferri" која је приказана док је у изради, па се на њој може видети сам кројачки процес, као и мушки сако „Luca Litrico“ који је делимично завршен па се на њему види сам процес рада, а исти такав модел креирао је Анђело Литрико за Ричарда Бартона.

Предавање у Музеју Паје Јовановића

БОРБА ПОЛОВА И СЛИКА ФАТАЛНЕ ЖЕНЕ:
СЛИКА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА, АКТ ПРЕД ОГЛЕДАЛОМ (ГОЛА БЕРТА)

Четвртак, 20. октобар 2016. у 18 часова

Предавачи: МА Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда и др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду

 

Поштовани,

Музеј града Београда овог лета био jе ексклузивни домаћин слике Паје Јовановића, Акт пред огледалом (Гола Берта), која је за више од сто година свог постојања до сада само три пута била приказана у јавности, а по први пут током овог лета била је изложена у Музеју Паје Јовановића.

Овај изванредни акт, настао 1895-1896. године, можда и најбољи који је уметник икада насликао, захваљујући љубазности власника, биће изложен у Музеју Паје Јовановића до 23. октобра 2016. године. Заинтересовани посетиоци моћи ће да погледају ово дело још само током три дана ове недеље, у радно време Музеја, у четвртак од 10 до 18 часова, у суботу од 12 до 20 часова и у недељу од 10 до 14 часова, у улици Краља Милана број 21/ IV.

Поводом завршетка гостовања слике Акт пред огледалом (Гола Берта), у четвртак, 20. октобра 2016. године, у 18 часова, у Музеју Паје Јовановића биће одржано предавање МА Данијеле Ванушић, вишег кустоса Музеја града Београда и др Игора Борозана, доцента Филозофског факултета у Београду под називом Борба полова и слика фаталне жене: слика Паје Јовановића, Акт пред огледалом (Гола Берта).

Историја женског акта као ликовне теме води своје порекло још из антике и има дугу традицију у западноевропској уметности. Бројне варијације примене акта као уметничке форме у сликарству, условиле су да његово значење и порука коју носи зависе од међусобног односа симболике елемената и тематског наратива који чине ликовни конструкт слике. На основу расположивих извора добијених из сликаревих мемоара, анализом структуре презентације и применом родних дискурса од слике Акт пред огледалом (Гола Берта) као визуелног предмета, путем идентификовања представљеног женског лика - Берте, предавачи ће у оквиру историјског тренутка сагледати личност уметника и њихов међусобни однос. Визуелна комуникација слике између уметника-љубавника, приказане жене и посматрача, биће осветљена на основу бинарне родне поделе моћи, посматрајући истовремено прожимање Берте као жене објекта презентације и жене као историјског бића, субјекта стварних односа. (МА Данијела Ванушић, др Игор Борозан)

Улаз на предавање је слободан.

Обавештавамо Вас да ће се јавна одбрана ауторских радова, Конкурса за дизајн за израду идејног решења реконструкције објекта у Ресавској 40б и пренамену у Музеј града Београда, одржати у уторак 18.10.2016. године са почетком од 9:00 сати у просторијама Музеја града Београда, у Ресавској улици бр. 40б.

Обезбеђени су термини по следећем распореду:

9:00 - 9:45
Радна шифра 03 – ауторска шифра 23409

Ауторски тим:

  • Рад је урађен у оквиру „BIROVIA“ д.о.о. Београд.
  • Аутори: проф. др Јелена Ивановић Војводић, проф. Горан Војводић, Јована Грујевска
  • Сарадници: Душан Радишић, Милош Обрадовић, Михајло Пламенац, Саша Јеличић
  • Консултанти: Даница Јововић Продановић, Јадранка Јонаш, Зоран Милетић

9:50 - 10:35
Радна шифра 06 – ауторска шифра 00017

  • Аутори: Дејан Миљковић , Петар Саздановић.
  • Сарадници: Јелисавета Арсеновић, Никола Арсић, Милош Стојковић
  • Зоран Ђукановић- консултант за урбанизам

10:40 - 11:25
Радна шифра 07 – ауторска шифра 01011

Ауторски тим АТД д.о.о. Београд

  • Аутори: Душан Тешић, диа, Душанка Вученовић, диа
  • Пројектанти сарадници: Горан Гргић, диа, Сања Максимовић, диа, Борис Костуранов, диа
  • 3Д модел: Ђорђе Јокић, арх
  • Консултанти: Конструкција- Миломир Живановић, диг, Машинске инсталације- Миодраг Вучевић, дим

11:30 - 12:15
Радна шифра 14 – ауторска шифра 07315

  • Ауторски тим: Драган Марчетић, диа, Милан Максимовић, диа
  • Сарадници: Миленко Обрадовић, студ МАСА, пројектант, Срђан Прцовић, маст. дипл. инж. арх. 3Д моделовање и рендеринг, Ивана Нешић, маст. дипл.инж. арх. графичка обрада амбијента

12:20 - 13:05
Радна шифра 17 – ауторска шифра 21738

  • Аутори: Марија Крсмановић Stringheta, дипл. инж. арх., Bruno Oliviera Stringheta, дипл. инж. арх., Немања Црнобрња, МАрх, Милена Кордић, диа
  • Сарадници: Петар Цигић, МАрх., Тијана Стевановић, МАрх

Највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града Београда, њих око 200, који ће бити изложени у Конаку кнегиње Љубице. Разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први Град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.

Археолошки материјал, откривен на простору данашњег Београда и у његовој широј околини, сведочи о изузетном развоју појединих грана занатства и уметности, као и о великом промету робе који је условио процват трговине у Сингидунуму. Разноврсност сировина и форми ових предмета, за истраживаче су увек представљали додатни изазов, пре свега због симболичног значења које овакав накит и поједине његове врсте носе у себи.

Музеј бањичког логара ће из техничких разлога бити затворен за посету од среде 12.10. до петка 14.10.2016. године.

 

Поштовани,

Обавештавмо Вас да ће се због болести предавача у понедељак 3. октобра уместо предавања "Изгубљени споменик животу и слободи - топчидерски Херкул и интерпретација класичног мита у међуратном Београду", на Трибини љубитеља историје Београда одржати предавање

"Звоноливачке породице Пантелић и Поповић"
Предавач Иван Келемен

На предавању ће бити представљен историјат београдских звоноливачких породица Пантелић и Поповић, биће приказане фотографије које представљају развој радњи и породични живот њихових власника, а посебан осврт биће дат на контекст који се односи на живот у заједници са привредног и са друштвеног аспекта.

Понедељак 03. октобар у 18 часова
Конак кнегиње Љубице
Кнеза Симе Марковића 8
Слободан улаз

Због великог интересовања публике, гостовање слике Акт пред огледалом (Гола Берта) у Музеју Паје Јовановића je продужено до 23. октобра 2016.

Уколико нисте стигли или бисте волели још мало да уживате у овом изузетном делу Паје Јовановића позивамо вас да нас посетите: четвртком 10-18ч, суботом 12-20ч и недељом 10-14ч.

Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21.

Добро дошли!

Још једном се захваљујемо власнику на љубазно уступљеном делу.

  • Предавач: др Владана Путник, истраживач-сарадник, Одељење за историју уметности, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Ове околности утицале су на даљи развитак специфичнe просторнe организацијe стана у којем се огледао свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Поред богато декорисаних фасада у стилу академизма, еклектицизма и ар декоа, архитекти су посебну пажњу посвећивали пројектовању улазних портала, холова и махом тежили својеврсном тотал дизајну захваљујући европским узорима.

У оквиру 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа, у Конаку кнегиње Љубице, 19. августа 2016. године, у 19 часова, биће отворена изложба графика и фотографија „Атос. Света Гора“, реализована сарадњом Фотоархива Свете Горе, Српског комитета за византологију и Музеја града Београда. Пре Београда, приказана је у Москви, Атини и Солуну.

Двадесет осам графика и тридесет три фотографије изложенe у Конаку кнегиње Љубице, представљају део богате збирке манастира Симонопетра, у коме се данас чува најпотпунија збирка светогорских графика уопште, као и најзначајнија збирка фотографија светогорске садржине у свету.

Графички прикази Атоса, како истиче академик Гојко Суботић, „предрагоцени су, јер говоре о култовима негованим на Светој Гори, видовима њиховог прослављања, о богослужбеној пракси, обичајима и, разуме се, о свакодневном животу монаха и занимањима у „овом свету“. Прикази, посебно они који су били ближи стварности Свете Горе, значајни су због сведочења о изгледу и стању појединих места духовног живота, а када се пажљивије загледају, откривају и својеврсну поетику у којој су и целина и појединости непосредни и на свој начин духовити“.

Основни задатак светогорских графичких отисака био је да Атос приближе вернима широм православног света. Иконе на дрвету, због високе цене обично нису биле приступачне ширим слојевима друштва, док су графике, отискиване са бакрорезних плоча у великом броју отисака, биле доступније већем броју људи, па су називане и иконама сиромашних. Ови графички листови приказивали су Свету Гору, њене манастире и скитове, као и религиозне композиције и свете личности.

Поред графика, у Конаку кнегиње Љубице биће изложени и фотографски снимци портрета светогорских монаха, од оних првих који су стали пред камеру средином ХIХ века, па све до данашњих дана. Ту су и снимци значајних догађаја на Атосу, међу којима су нарочито интересантне посете хришћанских владара од средине ХIХ до средине ХХ века.

Између осталог, поред бројних графика светогорских манастира, попут манастира Зографа (1836), Ивирона (1838), Симонопетре (1870), посетиоци изложбе биће у прилици да виде и графику Манастира Хиландара, из 1757. године, као и фотографију Посета краља Србије Александра I Обреновића манастиру Хиландару (21. март 1896), који је након ове посете Хиландару присуствовао у Атини првим обновљеним Олимпијским играма модерног доба. Међу изложенима је и фотографија Дочек краља Србије Петра I Карађорђевића на хиландарском пристаништу (29. март 1910).

Изложбу „Атос. Света Гора“ сви заинтересовани моћи ће да погледају до 11. септембра 2016. године, у радно време сталне поставке Конака кнегиње Љубице: уторком, средом, петком од 10 до 17 часова, четвртком од 10 до 18 часова, суботом од 12 до 20 часова и недељом од 10 до 14 часова. Понедељком: затворено.

Изложба "Здраво били, младенци мили", ауторке Магдалене Ивковић од 16. августа гостује у Горњем Милановцу.

Кроз поставку која прати свадбене обичаје од краја XIX до 80-их година XX века откривамо како се некад уговарало и припремало венчање, какве су улоге барјактара, старојка, девера и других „обавезних“ учесника свадбеног обреда, истражујемо каква је разлика између сеоског и градског венчања и зашто свадба траје три дана, представљамо песме које су се певале током свадбених обреда и шта је шарено коло.

Завирићемо у сандук са девојачком спремом, приказати старе венчане фотографије накнадно украшене ретушима и још много тога.

Изложба ће у Музеју рудничко-таковског краја бити постављена до 16. септембра.

Поштоване колеге, сарадници, заљубљеници у Београд и сви заинтересовани,

обавештавамо Вас да смо објавили нову свеску (број LXI-LXII) Годишњака града Београда, за 2014-2015.


У овом броју Годишњака града Београда можете прочитати следеће текстове:

Милош П. Спасић, Саша Р. Живановић и Драгана Д. Стојић
ИСТРАЖИВАЊЕ КУЋЕ 1_2014 НА СТУБЛИНАМА

Милош П. Спасић
86,84 МЕТАРА ИЗНАД: БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ И НЕОЛИТ БЕОГРАДА

Ивана И. Здравковић
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ФИБУЛА ИЗ ЗБИРКЕ АНТИЧКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ

Ивана Б. Спасовић
ДР МАРИЈА ВУЧЕТИЋ-ПРИТА, ПРВА ЖЕНА ЛЕКАР У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ, ДРУГА У СРПСКОМ НАРОДУ

Ангелина Ж. Банковић
ФОТОГРАФ МИЛАН ШИМИЋ: ПРИЛОГ РЕКОНСТРУКЦИЈИ БИОГРАФИЈЕ И ОПУСА

Татјана М. Савић
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ МИЛАНА КОЊОВИЋА У УМЕТНИЧКОМ ПАВИЉОНУ „ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ“ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Злата М. Вуксановић-Мацура и Владимир М. Мацура
ИСТОРИЈА ЧУБУРСКИХ РОМСКИХ ЕНКЛАВА

Иван Г. Келемен
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СТАРИХ ЗАНАТА СА ПОДРУЧЈА БЕОГРАДА (7)


Штампана верзија Годишњака града Београда се очекује до краја августа 2016. године.

Дигиталну верзију можете преузети овде.

На 39 паноа на Савском шеталишту биће приказана одликовања и новац из времена владавине династије Обреновић (1815-1839; 1858-1903), који се налазе у Збирци за новац и медаље Музеја града Београда.

Први сегмент изложбе приказаће одличја која представљају ознаке легитимности власти, а која додељује владар или држава војним и цивилним лицима као награде за приврженост, пожртвованост и друге заслуге. Деветнаести век обилује значајним догађајима који су обликовали историју српске државе: Светоандрејска скупштина, стицање независности, проглашење краљевине, ратови са Турском и Бугарском, доношење првог Устава - једног од најлибералнијих у то време, абдикација краља Милана и венчање и убиство краља Александра. Овај бурни период се одсликава, у великој мери, на одликовањима, својеврсним огледалима историјских, економских и друштвених прилика овог времена.

У другом сегменту изложбе биће представљен новац, почев од прве серије папирних новчаница из 1876, новца из времена обнове српског новчарства - прве бакарне "паре" из 1868, до новца Краљевине Србије.

Важан догађај за Србију представља заснивање сопственог монетарног система, иако земља има само делимичну аутономију у Отоманском царству. До 1869, осим турског, у употреби је још 43 различитих монета суседних држава. Поменуте године, у циљу успостављања самосталности и државности, у Србију стиже први властити новац од легуре бакра, цинка и калаја који се кује у Бечу. Године 1875. основна новчана јединица постаје динар, да би 1879. била искована прва серија новца признате и самосталне државе Србије. Савремена историја новца почиње 1884. када је у оптицај пуштена новчаница од сто динара у злату, издање Привилеговане народне банке Краљевине Србије.

Између осталог, посетиоци изложбе биће у прилици да виде Медаљу за приврженост, која спада у најстарија одликовања искована поводом Светоандрејске народне скупштине и почетка друге владавине кнеза Милоша Обреновића 1858, Златни крст за приврженост, једно од најређих српских одликовања додељиваног свештеним лицима поводом Светоандрејске народне скупштине 1858, затим Орден Таковског крста III степена, први орден у Кнежевини Србији који је установио кнез Михаило приликом прославе уприличене поводом педесетогодишњице Другог српског устанка, Медаљу кнегиње Наталије за ревносну службу, прво "дамско" одликовање за "помагање рањених и болних војника у рату 1876, 1877 и 1878", Први сребрни новац – наш најлепши и најређи ковани новац – искован је 1875. у Царско-краљевској ковници у Бечу, као и Прве пробне новчанице штампане 1876, које због избијања српско-турског рата никад нису пуштене у оптицај.

уторак, 26 July 2016

Концерт "Quod Fatum"

У оквиру сезоне '' Музички сводови Београда'' Културни елемент и Музеј града Београда вас позивају на потпуно јединствен концерт "Quod Fatum" посвећен Чајковском и његовом антологијском пријатељству са Надеждом фон Мек.

Епистоларно пријатељство Надежде фон Мек и Чајковског и данас је једна од највећих мистерија у животу овог великог композитора. Размењујући преко 1.200 писама између 1877. и 1890. године Чајковски и Надежда фон Мек су оставарили значајну повезаност, иако се никада нису састали. За то време, написао је нека од најзначајнијих дела: Виолински концерт, оперу Евгеније Оњегин, Пету и Шесту Симфонију, балете Успавана лепотица и Лабудово језеро...

Учествују:
Тамара Радовановић, Надежда
Александар Вучковић, Чајковски
Милош Чорлија, виолина
Дина Чубриловић, клавир
Стеван Каранац, тенор

Режија
Тадија Милетић

Петак, 29. јул у 20 часова

Конак кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8)

Улаз је бесплатан. Више информација на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка...
П. Јовановић

Први пут у Музеју Паје Јовановића изложена je слика Акт пред огледалом (Гола Берта) настала у Минхену 1895-1896. године. Приликом обележавања 150. годишњице од уметниковог рођења (2009) ово врхунско уметничко дело, које се од 1903. налази у приватном власништву, први пут је излагано у Србији. До тада готово непозната, слика се брзо нашла у центру интересовања стручне јавности. Захваљујући сачуваном рукопису уметникових мемоара, који је заједно са својим Легатом оставио Музеју града Београда, након више од сто година сазнали смо идентитет жене на слици. Откривањем односа између жене-која-је-доживљена и жене-која-је-представљена, тј. жене у уметниковом животу и жене на платну, сагледан је један интиман део приватне биографије уметника који није био познат јавности.

Овај изванредни акт, можда и најбољи који је уметник насликао, захваљујући љубазности власника биће доступан јавности од 23. јуна до 22. септембра 2016. године, на чему се искрено захваљујемо.

***

У својој двадесет петој години 1884. Паја Јовановић почиње да живи у Минхену и са краћим или дужим одсуствовањима у њему остаје једанаест година. Млад, енергичан, награђен светским и домаћим признањима и материјалним благостањем Паја је живео неспутано и бурно. Иако одбија да у мемоарима пише о Минхену, као улудо потрошеном животу у годинама најлепше младости, ипак се на неколико места осврће на њих повезујући их сваки пут са једном женском особом, Бертом. Овај део мемоара, иако по свему судећи није био намењен објављивању, бар не у облику у коме је написан, открио нам је чулну и емоционалну страну уметниковог бића.

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка. Сва енергија ми се утрошила у тим свакодневним хрвању и гимнастичним надметању са њом ...

***

После десетогодишњег лутања по свету и лудо потрошеног живота (година најлепше младости) сам се најпосле скрасио у Бечу. – Било је већ крајње време да се опаметим, да оставим Минхен – Берту и злосретни атеље са досадним сликама.

Мотив настанка слике одредио је и њену намену. Уметник је слику из Минхена понео са собом у Беч, али је није излагао на званичним изложбама, репродуковао у илустрованим часописима и рекламирао у механизму галеријске продаје. Због изузетне личне вредости коју је имала за њега, слика је почивала у атељеу далеко од очију јавности. Тек након осам година 1903. пристао је да је прода. Тако је Акт пред огледалом као визуелна успомена био алтернатива за напуштање прошлости, али без њеног одрицања. Остављајући свесни, намерни визуелни запис Паја Јовановић је Бертин лик спасио од заборава, негирао њено одсуство и потврдио њено присуство у својој личној историји и времену.

Д. Ванушић

  • Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду

Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. Њена несвакидашња екстраваганција, могућност метаморфозе и канонизовани тип лепоте (црна коврџава коса, крупне очи, бела пут) допринели су да постане инспирација фотографа Милана Јовановића и сликара Ђорђа Крстића. Тумачењем фотографија Веле Нигринове открива се вишеслојност глумичиног лика помоћу којег је изградила имиџ неприкосновене диве српског глумишта на крају 19. века.

Након успешно започете музичке сезоне, Музеј града Београда ће у среду, 1. јуна у Конаку кнегиње Љубице бити домаћин још једног јединственог музичког догађаја, концерта „Барокни сешн“ у извођењу ансамбала Београдски барок и Interrogatio.

Вишегодишње пријатељство и међусобни музички сусрети широм Европе били су повод за наставак сарадње ансамбaла Београдски барок и Interrogatio, овог пута у Београду. На програму се могу чути два атипична дуа, ретко сретана на овим просторима: дуо виола у Сонати Вилхелма Фридемена Баха и Соната за 4 руке, Јохана Кристофа Фридриха Баха, дуо чембалиста на једном инструменту. Такође, на програму се налазе Букстехудеов Трио за виолину, виола да гамбу и чембало, Пахебелов Канон за три виолине и континуо (4 гласа) и на крају, монументални петоглас у Муфатовој Сонати Armonico Tributo. Разноврсност инструменталних боја и комбинација инструмената чини овај програм интересантним и динамичним и даје му ноту спонтаности и слободе.

Ансамбл Interrogatio оријентисан је ка истраживању извођачке праксе у домену барокне музике, креирању аутентичног музичког израза и смелом комбиновању национално – фолклорних елемената унутар сложеног, организованог, али и импровисандо изграђеног музичког ткива. Чланови ансамбла долазе са различитих европских поднебља, а активним солистичким деловањем у Немачкој своје заједничко интересовање и страст ка барокној музици преточили су у активну, инспиративну делатност, већ потврђену од стране многих европских институција.

Више информација о ансамблу Interrogatio: www.klangkartei.de/ensemble-interrogatio

Београдски барок је музички ансамбл који се више од десет година бави извођењем музике 17. и 18. века свирајући на репликама аутентичних инструмената из тог периода, и један је од првих ансамбала ове врсте у Србији. Ансамбл је радио са многим реномираним музичарима из области ране музике и успешно је наступао на бројним концертима и фестивалима у земљи и иностранству. Концерти Београдског барока су више пута емитовани на радију, телевизији и интернету.

Више информација о активностима ансамбла Београдски барок:

www.facebook.com/belgrade.baroque
www.youtube.com/channel/UCdEp3fktksz_ipEHRVTq0zw

Среда, 1. јун у 20 часова
Концерт „Барокни сешн" - Београдски барок и Interrogatio
Конак кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8)

Улаз је слободан.

Реализацију концерта омогућио је Секретаријат за културу Града Београда.

Музеј града Београда заједно са Галеријом Матице српске из Новог Сада понео је награду за пројекат године у 2015. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia за изложбу Албрехт Дирер и његови савременици - Тријумфална поворка цара Максимилијана I.

Захваљујемо се Источнословачком музеју из Кошица на гостовању, професионалном приступу и пријатељској сарадњи, као и свим осталим учесницима и колегама без чије помоћи не бисмо успели да реализујемо овај велики задатак.

У VI београдској гимназији отворена je изложба "Београд у Великом рату 1914–1915.", аутора Владимира Томића, вишег кустоса Музеја града Београда. Изложба се састоји од 12 паноа са фотографијама из збирки Музеја града Београда и филма аутора Саве Томашевића.

По много чему необичан след догађаја у 1914. и 1915. години у којима се затекла српска престоница, моменти неверице и стрепње Београђана пред стратешким потезима аустроугарског напада и српског маневрисања, али и херојска одбрана трећег позива, добровољаца, па чак и ученика средњих школа, консолидовање српских војних формација, разорене улице, али и пркосна свакодневница Београда на аустроугарском пушкомету, тема су ове изложбе.

На одабраним фотографијама се виде последице ратних дејстава, али и околности под којима се заоштравао однос Аустроугарске и Србије, прерастајући у првим годинама Великог рата све познате оквире дотадашњих европских сукоба. Поглед кроз фотографски објектив уводи нас у Београд са његових река и из птичије перспективе. Изглед Београдске тврђаве већ вековима је познат европским путницима и путописцима, али оштрина објектива све јасније уклања стереотипе о оријенталном граду. На прагу нове прерасподеле интересних сфера и територија почетком XX века, Краљевина Србија, тек изашла из Царинског рата, Анексионе кризе и балканских ратова, „заслужује“ прве фотографске снимке из аустроугарских војних ваздухоплова.

Изабране фотографије највећим делом су снимљене у времену од објаве рата до октобра 1915, када борбе у Београду потпуно мењају свој карактер достижући до тада непознату жестину. Овде видимо београдске улице и коте, са светом који се слика уз рушевине, из заклона, који промиче заобилазећи срчу и кратере од бомби, бори се једнако и у униформи и у грађанском оделу. Највећи део фотографија снимљен је у тренуцима када је српска администрација већ избегла, а са њом и маса чиновника, угледника и њихових породица. Ко је могао да се склони, склонио се. Испред објектива је обичан свет. Свет који и не слути у којој ће мери, само петнаестак година доцније, нестати сваки траг њиховог страдања. По много чему парадоксално, фотографије које су пред нама садрже најчешће једину аутентичну слику Београда 1914. и 1915. године.

Кроз најновија остварења у области графике, цртежа, анимације и експерименталне књиге, ауторка нам отвара нови “прозор”, надовезујући се на серију претходних изложби посвећених градовима, сећањима, импресијама и личним белешкама.

Овог пута, Жељка нам представља Истанбул, град у ком је провела неколико година и чији је пулс забележила у серији радова различитих фомата и техника. Жељкина промишљања о урбаном простору и његовим наизглед апсурдним, случајним моментима, реализована су у представама градских предела Истанбула, отварајући нам прозор ка неистраженом свету једног наизглед познатог, али ипак далеког, „другог“ амбијента. Представљени у интимном, складном и естетски прочишћеном простору амама у Конаку кнегиње Љубице који и сам крије читав низ значења, Жељка нам, кроз препознатљиву слојевитост и лакоћу свог израза, пружа истовремен увид у прошлост и садашњост, нудећи нам путеве да га доживимо и интерпретирамо на сопствени начин.

Жељка Мићановић рођена је у Тузли, а након завршетка гимназије у Београду, студије је наставила Маћерати, Италији, где је 2008. дипломирала на Академији лепих уметности, на катедри Уметничке графике. Наредне, 2009, у Риму је завршила Мастер студије на Европском институту за дизајн, на одсеку Show Stylist. Од 2010. води уметнички атеље Прозор. Редовни је члан УЛУПУДС-а од 2009. и учесница је више групних и самосталних изложби.

Расписан је конкурс за израду идејног решења за реконструкцију здања у Ресавској 40б. Деветочлани жири на челу са архитектом Владимиром Лојаницом изабраће најбоље решења за реконструкцију бивше Војне академије и пренамену простора за коначан смештај Музеја града Београда. Рок за предају радова је 19. јул 2016. Текст конкурса може се преузети овде.

Овогодишњи Међународни фестивал харфе представиће се публици у новом, редизајнираном светлу са још квалитетнијим и интересантнијим програмом. Поред уметника из Србије представиће се и гости из Италије, Русије и Словеније. Сваки концерт, као и сам фестивал, инспирисан је светски познатим филмовима.

Уторак, 17. мај
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

20.00 часова
ЕВА ТОМШИЋ (Словенија)
Ева Томшић рођена је 1995. године у Љубљани (Словенија). Као јако мала почела је да се бави музиком, са три године почиње да пева у дечијем хору, са четири године уписује балетску школу, а са шест година почиње да учи харфу у Музичкој школи у Коперу (Словенија). Тренутно студира на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу (Белгија).

Током протеклих дванаест година, освојила је неколико златних награда на домаћим и међународним такмичењима. Као финалиста словеначког конкурса за Европског младог музичара имала је солистички наступ са словеначким симфонијским оркестром (2012). Ева је проглашена за победника у категорији жичани инструменати на Међународном такмичењу Свирел у 2013. години. Наступала је и на XII Светском конгресу Харфи у Сиднеју (Аустралија) у 2014. години. У 2015. години, победила је на националном такмичењу младих музичара Темсиг и добитница је специјалне награде на фестивалу у Љубљани, а награда је солистички концерт са словеначком филхармонијом. У децембру 2015. године додељена јој је 3. награду на 19. Међународном такмичењу харфе у Израелу. Учествовала је на многим мајсторским радионицама. Ева је до сада имала више солистичких концерата. Наступала је у Словенији, Хрватској, Србији, Италији, Белгији, Велсу, Аустралији, Француској, Израелу. Често наступа са оркестрима. Она је често гост у радио и телевизијским емисијама у Словенији.

Програм:

W. A. Mozart: Sonata in F major KV. 332
G. Faure: Impromptu op. 98
H. Renie: Contemplation
M. Tournier: Feerie, Prelude et Danse
P. Hindemith: Sonate für Harfe
W. Posse: Carnaval de Venise


Четвртак, 19. мај
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

20.00 часова

До краја света (Until the end of the world)

ИВАНА ПАВЛОВИЋ, харфа
ТЕОДОРА НИКОЛИЋ, виолончело

Ивана Павловић (1978), завршила је редовне (2001) и магистарске студије харфе (2007) на ФМУ у Београду, у класи Љиљане Несторовске, ред. проф. Тренутно је на докторским академским студијама на ФМУ у Београду, у класи истог професора. У току школовања радила је са професором Јон Иван Рончеом (2007/2008), била је активни учесник мајсторских курсева код: Елизабет Фонтан Бинош, Патриције Тасини, Сузане Милдониан. Запослена је као соло харфисткиња Оркестра Опере и Балета Српског народног позоришта у Новом Саду. Од 2007. године стални је срадник Војвођанског симфонијског оркестра, као и сарадник Оркестра Позоришта на Теразијама. Активна је као солиста и камерни музичар. Као члан Београдског квартета харфи ( од 2002) наступала је на бројним, значајним фестивалским и сличним догађајима у земљи и иностранству. У Организационом је тиму Међународног фестивала харфе, од његовог оснивања.

Теодора Николић музичко образовање стекла је у Београду. Због постигнутих изузетних резултата током школовања након завршеног другог разреда средње музичке школе уписана је на Академију Уметности у Бања Луци. Вративши се у Београд, наставља своје школовање на Факултету Музичке Уметности, где у класи проф. Срђана Сретеновића завршава специјалистичке, а затим уписује и докторске студије. Као веома талентована, освајала је бројне награде још од најранијих година свог школовања, међу којима су II награда на Републичком такмичењу, III награда на Савезном такмичењу музичких и балетских школа Југославије, као и Специјална награда на такмичењу „Петар Коњовић“. Своју концертну активност започела је солистичким концертом у сали матичне музичке школе „Јосип Славенски“, затим је наступала у музеју позоришне уметности као и у сали амбасаде Чешке републике. Уследили су концерти на Коларцу у виду ревије добитника Специјалних награда, као и отварање такмичења „Петар Коњовић“ концертом лауреата у галерији САНУ. Стални је сарадник оркестра опере „Мадленианум“ и оркестра Дома Војске „Станислав Бинички“. Многобројне наступе остварила је и са камерним оркестром „Гудачи Светог Ђорђа“. Тренутно је запослена као члан оркестра Српског Народног позоришта у Новом Саду.

ПРОГРАМ

Харфа/виолончело Ивана Павловић, Теодора Николић

Владимир Тошић Квинтал
Ђакомо Белучи Дијалози
Бернард Адре Песме прошлог доба
Владимир Тошић Медиал I
Ренато Гризони Sees Tock

Филм До краја света, редитеља Вима Вендерса својом вишеслојношћу покреће и имплицира различите нивое односа, међусобног преплитања догађаја, случајности, различитих вредности, у основи трајног и вечног. Програм концерта не кореспондира директно са садржајем филма, нити прави директне аналогије. Заједничка им је универзалност лепог и трајног у односима, као и у музици.

Позивамо Вас да у оквиру манифестације Музеји Србије десет дана од 10 до 10 од 12. до 21. маја бесплатно посетите сталну изложбену поставку у Музеју Паје Јовановића у улици Краља Милана 21/4. Радно време током трајања манифестације је сваког дана од 10 до 22, осим недељом када је радно време од 10-14 часова.

Изложба "Здраво били , младенци мили", ауторке Магдалене Ивковић отвара се 12. маја 2016. у 19 часова у Галерији Библиотеке Нови Кнежевац .

Изложба траје до 12. јуна.

Прочитај више

Изложба Марије Драгојловић Фрагменти времена састоји се од радова који су премијерно били приказани прошле године у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду и који ће, у организацији Културног центра Београда, бити изложени у простору Музеја града Београда, Ресавска 40б.

Изложба има четири сегмента: Породичне фотографије са летовања и Разгледнице са заласцима сунца које чине црно беле репродукције на класичном фото папиру бојене оловкама у боји, затим сегмент Serenissima који је представљен ауторским фотографијама дигитално штампаним на акварел папиру и бојеним сувим пастелима и оловкама у боји и три пројектоване фотографије, и четврти сегмент Мраморно море лајт бокс са контакт копијама једног изгубљеног филма.

Темом изложбе Фрагменти времена, ауторка настоји да укаже на вредност свакодневице, личних и породичних односа које је, као битан део друштвене вредности заједнице, неопходно очувати од заборава. Поступком ретроспекције интимне историје једног минулог времена, и личних доживљаја и сећања, нови радови Марије Драгојловић обојени специфичном атмосфером амбијента и насељени познатим ликовима, настали су као континуирани дијалог уметнице са сопственом прошлошћу и њеним савременим стваралаштвом. Сви радови су настали у периоду од 2011. до 2016. године.

Марија Драгојловић је дипломирала и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. На истом Факултету је предавала од 1985. до 2010. године. Имала је више самосталних изложби и излагала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Добитница је неколико награда у области савремене ликовне и визуелне уметности, од којих су важније: Награда за сликарство Октобарског салона 1984, Награда за сликарство Меморијала Надежде Петровић такође 1984, затим, 2007. Награда из Фонда Иван Табакович, 2010. Политикина награда из Фонда Владислав Рибникар и 2016. Награда за визуелне уметности Сава Шумановић. Њена дела се налазе у Музеју савремене уметности, Народном музеју, Музеју града и Музеју Зептер у Београду, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Народном музеју у Сомбору, Народном музеју у Крушевцу, Галерији Надежда Петровић у Чачку, Галерији савремене уметности у Нишу итд. као и приватним колекцијама.

Због ускршњих и првомајских празника музеји у саставу Музеја града Београда неће радити од 29. априла до 02. маја. Први радни дан је уторак 03. мај.

Музеј града Београда и Музеј науке и технике вас са великим задовољством позивају да посетите трећи Школски сајам културе ''Тржница идеја'' који ће се одржати у понедељак, 25. априла од 10 до 17 часова у Музеју науке и технике, Скендербегова 51.

Циљ Школског сајма културе ''Тржница идеја'' је успостављање континуиране сарадње музеја и школа и препознавање баштине као ресурса, а установа културе као места за учење.

На трећој ''Тржници идеја'' представљају се 22 музеја и организације које се баве едукацијом деце и младих и/или имају едукативне програме у својој понуди: Народни музеј у Београду, Процес - едукативна архитектура, Музеј савремене уметности, Базаарт, Музеј афричке уметности, Народна банка Србије, Музеј науке и технике, Народни музеј Кикинда, Етнографски музеј у Београду, Музеј ваздухопловства, Студио - центар за културну едукацију, Историјски музеј Србије и Радионица под отвореним небом, Завичајни музеј Књажевац, Културни центар Београда, Природњачки музеј, Фонд Б92 и Добро удружење, Музеј позоришне уметности Србије, Дечји културни центар Београд, Музеј историје Југославије, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Музеј примењене уметности и организатор манифестације Музеј града Београда.

Током целог сајамског дана можете да се, кроз штампане и видео материјале учесника, упознате са понудом едукативних програма. Предложите програме, разговарајте са представницима установа културе, опробајте се у: слагању слагалица, цртању, бојењу, прављењу фигура и конструкцији облика од различитих предмета, препознавању и уклапању ентеријера сеоске и градске куће, откривању фалсификованих и правих новчаница, решавању енигматских задатака, склапању елемената из сета за градњу, друштвеним играма На слово, на слово и Манкала... или присуствујте извођењу едукативних програма: Електрицитет, Оштро око, веште руке и Пословице у покрету.

Школски сајам културе ''Тржница идеја'' отворен је и за индивидуалне посете.

Улаз је слободан.

Очекујемо вас на дружењу и заједничком учењу кроз игру.

У оквиру недеље књиге, која се у целој Шпанији обележава уочи 23. априла, дана када се претпоставља да је рођен Сервантес, јуче је отворена изложба "Иво Андрић: писац и/или дипломата" (Иво Андриц: есцритор y/о дипломáтицо) и представљено прво издање Вукових народних прича преведених на шпански језик. На Универзитету Комплутенсе у Мадриду, у чијој се библиотеци Филолозофског факултета изложба одржава наредне три недеље, том приликом је потписан и начелни споразум о сарадњи са Универзитетом у Београду, у присуству ректора обе академске институције, као и српског амбасадора у Шпанији, Данка Прокића.

Изложба о Андрићу, иницијатива Амбасаде чији сарадник Ана Милутиновић пуно чини за присуство српске културе у Шпанији, приремљена је у сарадњи са Легатом нашег Нобеловца који се налази у оквиру Музеја града Београда. Поред београдског ректора, Владимира Бумбаширевића, ректора Универзитета Комплутенсе, проректора, декана и представника дипломатског корпуса, збивању је присуствовало доста студената, од којих многи са нестрпљењем чекају да им овај академски споразум омогући да иду на студентску размену у Србију. "Учимо сами српски јер сада нема где да се учи овде и припремамо се за дуго путовање, од Словеније преко Србије, где бисмо најдуже остали, па до Цариграда", поверила су ми двојица најпричљивијих. "Србија је земља у којој сам увек осетила велики ентузијазам, снагу па и несебичну љубав; то ме је инспирисало да се упутим у веома одговорну авантуру припреме и превођења српских народних прича које је Вук сакупио" рекла је Алисиа Хименес Мансиоу на презентацији књиге коју је превела и приредила у издању “Мирагуано”.

Обавештавамо Вас да услед техничких разлога Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић неће бити отворени за посету дана 19. 04. 2016. како је најављено у програму Дани Београда 2016.

Остали објекти Музеја града Београда: Конак кнегиње Љубице, Музеј Иве Андрића, Археолошко налазиште Винча и Музеј Бањичког логора радиће у складу са програмом.

На изложби у Ресавско 40б своје радове излажу четири француске уметнице које се баве савременом примењеном уметношћу.

Дајана Бренан, Едит Меније, Мичико Секи и Мира Шпадијер живе и раде у Паризу, пореклом су са различитих континената, а излажу у свим крајевима света. Београд им је успутна станица у заиста завидним уметничким каријерама, али она станица која их је посебно инспирисала. Четири уметнице су биле у посети Београду у фебруару месецу и током обиласка зграде Музеја града Београда у Ресавској 40б, истражујући и осећајући сирови простор овог импозантог изложбеног места, израдиле су уметничке предмете као свој поглед на тај простор. Нека од дела која су изложена настала су само за „Ресавску“ и нигде другде на тај начин неће бити излагана.

ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА представљају заједничким наступ Дајане Бренан (Diana Brennan), уметнице која се бавим дизајном текстила, пореклом из Аустралије;
Едит Меније (Edith Meusnier), из Француске која се бави уметничким инсталацијама; Мичико Секи (Michiko Seki), уметнице предмета од порценала, Јапан и Француска; Мире Шпадијер пореклом са наших простора, која дизајнира савремени накит.

Заједничко им је искуство живота и рада у Француској, које је, сасвим сигурно, ускладило њихове визије и несумњиво утицало на њихов рад. Спојили су их њихови различити уметнички приступи и француске везе. Оне вас позивају да им се придружите на њиховим уметничким пропутовањима, на којима бесконачно мало и бесконачно велико ступају у дијалог са Музејем града Београда.

  • Предавач: дипл. теолог и дипл. археолог, Велибор Мартиновић

Савремени Београд изграђен је на темељима римског Сингидунума значајног центра Римског царства. Овај простор је током своје историје био средиште и раскршће многих култура и религија које можемо да реконструишемо на темељу археолошких остатака и писаних споменика. Резултати оваквих истраживања доприносе разумевању урбаног и хришћанског развоја Сингидунума. Након различитих култова који су били заступљени у првим вековима нове ере (Митра, Подунавски коњаник), о чему сведоче сачувани археолошки налази, град током трећег века добија све више хришћански карактер. Тема предавања ће бити фокусирана на динамику раноцрквеног живота на нашим просторима од почетка ширења Христове вере, организацију раноцрквених општина, прогонства хришћана, сводечења вере - мучеништва, црквене расколе и верске саборе одржане у 4. веку са посебним фокусом на живот хришћана у Сингидунуму до почетка 7. века.

Изложбу “Медведи - у част пролећу!” организује уметнички колектив МЕДВЕДИ који чине Мања Лекић, Марко Улић и Милица Мрвић.

Тема Медвед није насумично одабрана, наиме, у Србији као и региону он је симбол и весник пролећа, а по народном веровању, његов излазак из пећине и зимског сна је најава
самог буђења природе. Тим поводом Медведи су се први пут окупили 2011. године са жељом да својим примером покрену и пробуде младе ауторе који немају приступ већ изграђеној уметничкој сцени, пружајући им тиме могућност и простор да свој рад прикажу. Група од тридесетак младих аутора, како домаће тако и иностране сцене, без обзира на своја интересовања, инспирацију и стил, била је позвана да учествује у пројекту изложби “Медведи - у част пролећу!”.

Изложба је осим стварања заједнице и повезивања младих аутора међусобно, на овај начин понудила занимљив садржај широј публици – како су аутори разних сензибилитета и стилова били обједњени око једне теме. Овим истим приступом, сваке године Медведи окупљају нове ауторе и њихове радове, уједињене око теме Медведа, стварајући тиме колектив уметника који својим учешћем и сами постају део овог покрета.

Поводом 150 година од рођења Јована Цвијића Српска академија наука и уметности, Музеј града Београда и Народни музеј Зрењанин имају част да Вас позову на отварање изложбе „Београдски атлас Јована Цвијића“.

Четвртак 17. март у 19 часова, салон Народног музеја Зрењанин, Суботићева 1.

Изложбу ће свечано отворити академик Владимир С. Костић, председник САНУ

У среду 16. марта Конак негиње Љубице биће затворен за посету из техничких разлога.

У сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Ниш, у уторак 15. марта у 18 часова у Конаку кнегиње Љубице одржаће се промоција првог броја Гласника Завода за заштиту споменика културе Ниш, који носи назив „Стубови баштине“. Поздравну реч одржаће Елена Васић Петровић, директор Завода за заштиту споменика културе Ниш.

На промоцији ће говорити Проф. др Славиша Перић, доцент др. Ана Момчиловић Петронијевић, уредник часописа и архитекта-конзерватор Сима Гушић, један од аутора.

У сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Ниш, у уторак 15. марта у 18 часова у Конаку кнегиње Љубице одржаће се промоција првог броја Гласника Завода за заштиту споменика културе Ниш, који носи назив „Стубови баштине“. Поздравну реч одржаће Елена Васић Петровић, директор Завода за заштиту споменика културе Ниш.

На промоцији ће говорити Проф. др Славиша Перић, доцент др. Ана Момчиловић Петронијевић, уредник часописа и архитекта-конзерватор Сима Гушић, један од аутора.

У сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ у среду 2. марта у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице одржаће се промоција књиге „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Унивезитетској библиотеци Светозар Марковић“ , ауторке др Татјане Брзуловић Станисављевић. Поздравна реч Татјана Корићанац, директор Музеја града Београда и Проф. др Александар Јерков, директор Унивезитетске библиотеке. О књизи ће говорити Проф. др Бојан Ђорђевић, Тања Крагујевић и ауторка.

Збирка Јоце Вујића, у оквиру његовог легата у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ несумњиво је једна од највреднијих и најбогатијих приватних архивских збирки код нас. Велепоседник из Сенте и познати библиофил Јоца Вујић (1863-1934) завештао је 1931. године тестаментом своју богату архиву Универзитетској библиотеци. Збирка се већим делом састоји се од преписке истакнутих личности од краја седамнаестог до почетка двадесетог века.

Највреднији део архивске збирке Јоце Вујића и прави драгуљ за будуће истраживаче чине документа која су припадала архиви кнеза Милоша Обреновића, тј. кнежевој канцеларији. Милошеву архиву наследила је, заједно са кућом и имањем, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата и пренела је у свој дом у близини румунског града Темишвара. Када је касније породица продала имање, Јоци Вујићу се пружила прилика да је откупи 1925. године. Куповином ове вредне архиве сачувана је историјски вредна кнежева коресподенција, незаобилазна када су у питању истраживања о животу кнеза Милоша и породичним односима унутар династије Обреновић.

Породична преписка Обреновића обухвата пре свега писма кнеза Милоша ћерки и сину, кнезу Михаилу и кнегињи Петрији, удатој Бајић. Писма која је кнез Милош писао сину и ћерки представљају нам га у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. Тако у писмима Михаилу саветује сина да живи уредно и да не расипа новац, а ћерки Петрији даје савете око васпитања деце.

У архивској збирци Јоце Вујића чувају се и писма осталих чланова породице Обреновић упућена кнезу Милошу. Сачувана су четири писма Анке Ј. Обреновић, једно писмо најмлађег кнежевог брата Јеврема, два писма кнежевог брата Јована и три писма кнегиње Јулије, жене Михаила Обреновића.

Након осамдесет три године од када је збирка пренета у Универзитетску библиотеку, у овој се књизи по први пут објављују изабрана писма из породичне преписке Милоша Обреновића. Њиховим објављивањем не само да се жели дати оригиналан и значајан допринос историји и културној историји Србије већ и очувати сећање на племенитост онога ко је ову архиву прикупио и даровао.

  • Предавач: Љиљана Ђорђевић, кустос ПТТ музеја

Људи су одувек имали природну тежњу да се повежу са другим људима, овладају простором и временом и на тај начин побољшају квалитет живота. За такво нешто била је потребна размена информација, односно висок и сталан ниво комуникације. Њиховим унапређењем долазило је до напретка у култури и друштву у целини. Један од главних посредника у том процесу комуникације широм света биле су и остале поште и поштански сервиси.

Пошта Србије развијала се упоредо са развојем државе Србије, а њен развој зависио је од повећања популације и писмености, а правилно и успешно функционисање младе државе од брзог и тачног поштанског саобраћаја.

У 19. веку, са добијањем делимичне аутономије, Србија је почела да оснива и развија све институције потребне за функционисање државе - школе, болнице, штампарију, а међу њима, као подједнако важну и институцију поште.

Развој поштанског саобраћаја Србије, значајно је допринео и индустрализацији и модернизацији наше земље - увођење телеграфског саобраћаја 1855, јавног превоза путника кочијама 1866. и почетак рада јавног телефонског саобраћаја 1899. године. Од првих мензулана и пошта из 1840. године, које су биле претходнице данашњих модерних здања, протекло је много деценија, а од набавке коња за пренос поште, преко увођења кочија, железничког, бродског, аутомобилског и авионског преноса, Пошта Србије ишла је у складу са савременим токовима који су подразумевали брзу, тачну и ефикасну службу. Од 1865. и прве наменски зидане зграде поште (код Батал џамије), Пошта Србије подизала је зграде које су својим обликом, величином и организацијом простора омогућавале повећање продуктивности поштанско-телеграфско-телефонске службе. Многе од тих зграда данас су културна добра под заштитом државе.

Кроз причу о Пошти Србије пратићемо привредни и културни развој друштва и државе, као и на који начин је Пошта Србије, увођењем нових технологија, утицала на лични и друштвени живот појединца.

Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић биће затворени за посету из техничких разлога до 15. априла 2016. године.

Јединствена уметничка оставштина Димитрија Арамовића, једне од најзначајнијих личности српске уметности прве половине 19. века, која се највећим делом чува у Народном музеју у Београду, а која обухвата сликарски и цртачки стваралачки опус представљена је на изложби коју можете погледати до 3. маја 2016. године.

Димитрије Аврамовић је био један од најобразованијих и најдаровитијих сликара свог времена, један од првих у низу радозналих и свестраних истраживача културне баштине у 19. веку и један од оних који су давали правац развоју националне уметности. Овај уметник који је осликао Саборну цркву у Београду и Карађорђеву цркву у Тополи, иако првенствено посвећен сликарству, бавио се и писањем и превођењем. Аврамовић је такође био међу првима који су почели да се баве карикатуром. Путовао је сакупљајући грађу о наслеђу Свете Горе што је и објавио у две књиге. Настојао је да напише биографије значајних српских сликара, а спада и међу зачетнике ликовне критике у Србији.

Захваљујући томе што је велики део слика и цртежа Димитрија Аврамовића сачуван, могуће је стећи детаљан увид у одлике његовог ликовног израза током уметниковог стваралачког живота у целини. Цртеж је био његова преокупација што је било у складу са класицистичким образовањем које је стекао на бечкој Академији. Димитрије Аврамовић је био најизразитији представник класицизма у српској уметности, о чему сведочи прецизан цртеж и готово савршена артикулација форме као једне је од главних карактеристика његовог сликарства. Трагајући за оним "истинитим" у уметности давао је предност свему реалном у односу на фикцију. За њега је истина имала већи значај него лепота, а лепота је могла бити једино у служби истине. Његов уметнички израз био је лишен страсти и поетике, ипак, његова остварења недвосмислено изражавају слободу са истински интелектуалним утемељењем, познавањем историјских чињеница и уметности у ширем смислу.

Својим широким образовањем и способношћу да схвати историјске и уметничке проблеме свога времена, оставио је изузетан допринос класицизму. Ипак, у сусрету са надолазећим вредностима романтизма, иако препознатљивим у неким од његових радова, није допустио да га тај талас сасвим понесе.

Концепцијом изложбе је путем неколико тема представљена Цвијићева богата биографија научника, професора Велике школе и Универзитета, у два мандата ректора Универзитета, председника Српске краљевске академије, пријатеља династије Карађорђевић, неуморног истраживача и путника. У поставци је изложено близу сто оригиналних предмета/експоната из Легата Јована Цвијића, међу којима су рукописи, бележнице, фотографије, одликовања, уметничка дела, предмети примењене уметности, делови намештаја из Музеја Јована Цвијића, који је од 1965. године у саставу Музеја града Београда.

У галеријском простору Ректората Универзитета у Новом Саду (Бул. Зорана Ђинђића 1), отворена је 2. фебруара 2016. године гостујућа изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“. Изложба је приређена у организацији Ректората Универзитета у Новом Саду, Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда, након што је, на иницијативу и уз подршку САНУ, премијерно била постављена у Галерији САНУ крајем 2015. године, поводом јубилеја 150 година од рођења географа и научника Јована Цвијића. Аутор изложбе и пратећег каталога је Татјана Корићанац, кустос Музеја града Београда.

На свечаности отварања изложбе говорили су ректор Универзитета у Новом Саду, проф. др Душан Николић, председник САНУ академик Владимир Костић и аутор изложбе Татјана Корићанац.

Концепцијом изложбе је путем неколико тема представљена Цвијићева богата биографија научника, професора Велике школе и Универзитета, у два мандата ректора Универзитета, председника Српске краљевске академије, пријатеља династије Карађорђевић, неуморног истраживача и путника. У поставци је изложено близу сто оригиналних предмета/експоната из Легата Јована Цвијића, међу којима су рукописи, бележнице, фотографије, одликовања, уметничка дела, предмети примењене уметности, делови намештаја из Музеја Јована Цвијића, који је од 1965. године у саставу Музеја града Београда.

Организовано је стручно вођење кроз поставку, чије је радно време од понедељка до петка, у времену од 9.00 до 15.30 часова.

За више информација о изложби кликните овде.

  • Предавач: Александар Диклић

Прича о кнезу Михаилу Обреновићу је сторија о значајном владару Србије, члану династије Обреновић, кнезу реформатору и трагичној личности, наизглед добро познатој историографији и широј јавности.

Па ипак, чини се да историја, посматрана из различитих временских углова и дистанци, дозвољава да осетимо важност детаља и анализе познатих и мање познатих догађаја, као и особености неког историјског тренутка, повесне паралеле, чудне коинциденције па и ненаучне хипотезе и претпоставке.

Данас Србија ни изблиза није држава којом је владао просвећени кнез, али нека питања као да су надживела трагичну личност Михаила Обреновића, о којој ће нам из свог угла сагледавања историје родног Београда приповедати Александар Диклић, аутор књиге и тв серијала “Београд вечити град” и “100 сенки над Београдом”.

У здању Конака кнегиње Љубице очекује нас необична шетња у протекло време из којег ћемо се, сасвим сигурно, у данашњост вратити обогаћени несвакидашњим искуством и заслуженим сећањем на првог владара Србије “европског кова”.

Из техничких разлога Конак кнегиње Љубице ће бити затворен за посетиоце 26.јануара 2016. године. 

Хвала на разумевању.

Музеји у саставу Музеја града Београда ће за време новогодишњих празника радити по следећем распореду:

  • 31. децембра, 1. и 7. јануара музеји неће радити
  • 6. јануара музеји раде до 13 часова
  • Осталим данима музеји раде по уобичајеном радном времену.
  • Први програм На кафи код кнегиње Љубице у 2016. биће одржан у петак 15. јануара.

„Преко тридесет породица ће изложити на десетине предмета из своје породичне историје и показати нам шта је то што су чували генерацијама. Међу предметима знаменитих појединама попут Персиде Карађорђевић налазе се и лични детаљи породичне традиције наших савременика попут глумца Ивана Босиљчића, драматурга и редитеља Синише Ковачевића, глумице Љиљане Благојевић, диригента Весне Шоуц, соло певача Оливера Њега, пијанисте Николе Рацкова, и многих других“ – изјавио је Тадија Милетић, председник организације Културни елемент.

Културни елемент током изложбе „Траг генерација“ најављује и богат пратећи програм, уз лично учествовање чланова породица, као и пратећу изложбу у згради Општине Земун, која је подржала изложбу.

Културни елемент је организација основана 2011. године у Београду, и коју сачињавају млади уметници и професионалци, стручњаци у својим уметничким областима. Организација се бави бројним културним делатностима у циљу подизања свести о култури и културним садржајима, уз знамениту донаторску активност.

Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“ и пратећи каталог поред представљања Цвијићеве богате биографије желе да осветле и његову више него плодну просветну, научну и друштвену делатност у Београду од краја XIX века до 1927. године. То је, између научних екскурзија и истраживачких путовања, делатност у оквиру најзначајнијих институција Београда тог времена – Велике школе, Београдског универзитета и Српске краљевске академије.

Највећи део изложбене поставке у Галерији САНУ чини оригиналан музејски материјал из Музеја града Београда који припада Легату Јована Цвијића − његови лични предмети, намештај и уметничка дела из куће у којој је живео, преписка, документа, фотографије, географске карте.

уторак, 10 новембар 2015

Нерадни дан у среду 11. новембра

Поводом празника Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра неће радити музеји у саставу Музеја града Београда.

четвртак, 29 октобар 2015

Концерт Меланхолија

У суботу, 31. октобра у 20 часова, у Конаку кнегиње Љубице биће одржан концерт под називом Меланхолија у оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I, а поводом завршетка њеног гостовања у Београду. У сарадњи са организацијом Културни елемент, овим концертом Музеј града Београда наставља концертну сезону Музички сводови Београда. Окружене Диреровим графикама, наступиће Катарина & Љубица дуо, алтернативни ансамбл чији атипични наступи представљају синтезу музике, књижевности и визуелних уметности.

Овим концертом свечано ће бити затворена интернационална изложба графика Албрехта Дирера и његових савременика у Музеју града Београда.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно је пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или 060 375 03 85.

Катарина & Љубица дуо настао је 2013. године и од тада обогаћује музичку сцену Србије и региона, својим ауторским импровизацијама, јединственом фузијом класике, џеза, ритмова Балкана и мотива са подручја Блиског истока. Њихови наступи препознатљиви су по аутентичном начину извођења, који је инспирисан тренутком, атмосфером и експериментом. Од свог оснивања, Катарина & Љубица дуо активно наступа у Србији и ван њених граница.

Због великог интересовања публике изложба Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I биће продужена до уторка 3. новембра. С тим у вези Конак кнегиње Љубице радиће ванредно и у понедељак, 02. новембра од 10 до 17ч.

Последњих дана изложбе, од петка, 30. октобра, па до уторка, 03. новембра, број стручних вођења кроз поставку биће повећан и то по следећем распореду: петак (30.10), понедељак (02.11) и уторак (03. 11) у 11, 12, 13, 14, 15 и 16ч; субота (31. 10) у 13, 14, 15, 16, 17, 18 и 19ч; недеља (01. 11) у 11, 12 и 13ч.

Циклус предавања четвртком у оквиру изложбе

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

Четвртак, 29. октобар, 17ч
Предавање: Рецепција Тријумфалне поворке цара Максимилијана I у култури ефемерног спектакла 19. века, др Игор Борозан, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Улаз је слободан

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

image

  • Предавач: др Злата Вуксановић-Мацура, дипл. инж. арх.

Становање Београђана у време између два светска рата јесте комплексна и контрастима испуњена тема. Крај Првог светског рата означио је потпуно нову етапу у развоју Београда, с новим околностима и захтевима. Завршетак рата и нове функције престонице, довели су до брзог популационог раста и скоковитог урбаног развоја, док је стамбена криза, као и у другим европским градовима, била веома изражена.

Стамбени фонд Београда настао током две међуратне деценије био је веома шаренолик, и по величини зграда и станова и по њиховом квалитету. Као најпрестижније, грађене у центру, биле су вишеспратне стамбене палате са данас популарно називаним салонским становима. Појас око центра чиниле су луксузне али нешто ниже зграде, које ће касније бити означене као урбане виле. На ближој периферији, у „вртним предграђима“, средње имућан грађански слој градио је солидне породичне куће с озбиљним стилским претензијама. Стварне виле - простране, богате, на великим имањима - подизали су најимућнији, углавном на Топчидерском брду и делом на Дедињу. Београђани са скромним и најнижим приходима, а резултати новијих истраживања показују да су они чинили највећи проценат градске популације, изнајмљивали су неквалитетне станове и у центру и на периферији, подизали су нелегалне куће у нехигијенским насељима - попут Јатаган-мале, Пиштољ-мали, Прокопа, или су куповали плацеве, зидали мале куће и спонтано формирали нове крајеве на градској периферији.

Урбанистичке и архитектонске одлике насеља, зграда, кућа и станова, који потичу из међуратног Београда, уско су повезане са друштвеним, економским, културним и политичким контекстом у коме су настајале. Истовремено, те целине и структуре, утицале су на изглед и допринеле обликовању данашњег Београда и, у својој пуној разноврсности и опречности, чине важан сегмент његовог урбаног и архитектонског наслеђа.

Музеј града Београда ће представити своју богату издавачку делатност на Сајма књига у хали 1 на галерији.

Поред старијих издања, каталога, водича, овом приликом представљмо и неколико најновијих публикација:

  • Белешке бурних односа – Аустријско српски односи 1836-1914, група аутора
  • О Земуну глас – рекламе и огласи од 1918-1941, аутор Љиљана Аћимовић
  • Винча – неолитска метропола на Дунаву, аутори Ненад Тасић, Милорад Игњатовић
  • Албрехт Дирер и његови савременици, каталог изложбе на српском и енглеском језику
  • Свадба у вароши Младеновац, аутор Магдалена Ивковић
  • Огледало историје – снимци београдских фоторепортера 1930-1941, аутор Дарко Ћирић
  • Годишњак града Београда, број 60.

Позивамо Вас да нас посетите на Сајму од 25.10 до 01.11.2015!

У уторак 20. октобра у 18 часова у мотелу „Сунчано језеро", Марковац бб, Младеновац, одржаће се промоција књиге „Свадба у вароши Младеновац", аутора Магдалене Ивковић, вишег кустоса Музеја града Београда.

На промоцији ће говорити:
Татјана Корићанац, директор Музеја града Београда
др Весна Марјановић, етнолог
Магдалена Ивковић, аутор
Мирослав Александрић, фотограф

Програм ће увеличати Емилија Голубовић и Љиљана Савковић извођењем етно песама из Србије.

Музеј града Београда издао је нови број Годишњака града Београда LX (60). 

У овом броју Годишњака можете прочитати текстове о резултатима ископавања на Археолошком локалитету Стублине код Обреновца, о праисторијској некрополи код Ветеринарског завода у Земуну, о животу и делу архитекте Александра Бугарског, занимљив приказ Београда с краја XIX века и најновији прилог проучавању старих заната са подручја Београда, овог пута о парфемиџијском и фризерском занату.

Годишњак града Београда се може купити у Конаку кнегиње Љубице (штампана верзија) или преузети.

Изложба
Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

Програм дешавања

Четвртак, 22. октобaр у 17ч
Предавање: Ревитализација јединственог европског наслеђа: Албрехт Дирер у Музеју града Београда, МА Данијела Ванушић, кустоскињa изложбе, Музеј града Београда

Четвртак, 29. октобaр у 17ч
Предавање: Рецепција Тријумфалне поворке цара Максимилијана I у култури ефемерног спектакла 19. века, др Игор Борозан, Филозофски факултет Универзитета у Београду

У оквиру Дечијeg клубa, за малишане ће бити одржане две креативне радионице по слободном позиву. Максималан број учесника је 15. Обавезно пријављивање на 060 500 51 36 или на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.. Радионицу воде Данијела Ванушић и Драгана Латинчић, кустоскиње Музеја града Београда.

Субота, 24. октобар у 12:30ч
Радионица I - за децу од 6 до 10 година

Субота, 31. октобар у 12:30ч
Радионица II - за децу од 12 до 14 година

Субота, 24. октобaр, у 17ч
Графички перформанс: Друго гостовање уметничке групе окупљене око пројекта Лутајући отисак, насталог на катедри графике Академије уметности у Новом Саду. Уз њеног идејног творца и неформалног вођу, професора Радована Јандрића, графике ће уживо стварати уметници Халил Тиквеша, Милан Блануша, Нада Денић и Милан Станојев.

Субота, 31. октобар, у 20ч
Концерт: Меланхолија
Извођење: Катарина и Љубица Дуо
Концертом Катарине Ранковић и Љубице Дамчевић свечано ћемо затворити велику интернационалну изложбу Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог. Свирајући познате и тек настале мелодије Катарина и Љубица Дуо ће нам својим ауторским импровизацијама, јединственом фузијом класике, џеза, ритмова Балкана и мотива са подручја Блиског истока, представити њихово виђење Меланхолије. Та надахнута, уметничка меланхолија, некада се сматрала искуством које обогаћује душу, а на другом концерту у оквиру сезоне ''Музички сводови Београда'' Катарина и Љубица ће нам открити неке нове меланхоличне слике, мисли и идеје. Њихови наступи препознатљиви су по аутентичном начину извођења, који је инспирисан тренутком, атмосфером и експериментом.

Добродошли!

Конак кнегиње Љубице,
Кнеза Симе Марковића 8

На изложби jе представљена веома вредна Збирка фотографија Светозара Грдијана која се може сматрати врхунским дометом предратног српског журнализма.

Изложба је подељена у неколико тематских целина: Краљевска породица, Политика, Догађаји, Друшво, Град и Спорт. Највећу документарну вредност имају снимци који илуструју друштвени живот Београда између два светска рата. Фотографишући рад хуманитарних друштава, разних удружења грађана, струковних и спортских клубова, болница, школа, изложби, ревија, забава, судске процесе и спортске манифестације, фоторепортер Светозар Грдијан достиже висок ниво посвећености и професионалности.

Збирка је настала након откупа заоставштине предратног фоторепортера и уредника фотографије листа Време Светозара Грдијана, који је 1970. Музеју града Београда понудила његова супруга Катарина-Катица Грдијан. У заоставштини се налазило око 11.000 изворних негатива, професионалних фотографских снимака, насталих, осим неколико изузетака, током четврте деценије ХХ века. Део збирке представљају и снимци Грдијанових пријатеља, колега и рођака које је он успео да сакупи и сачува.

О Светозару Грдијану, његовом животу, професионалном раду, драматичним и трагичним годинама живота, на жалост знамо веома мало.

У четвртак 15. октобра у 19 часова у Музеју града Београда у Ресавској 40б обележићемо Дан Музеја града Београда отварањем изложбе:

Огледало историје - Снимци београдских фоторепортера 1930-1941.
Из Збирке Светозара Грдијана

Аутор: Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда

На отварању ће говорити господин Горан Весић, градски менаџер, Владан Вукосављевић, секретар за културу Града Београда, Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда, a изложбу ће свечано отворити госпођа Горанка Матић.

У оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I биће одржан графички перформанс уметничке групе окупљене око пројекта Лутајући отисак, насталог на катедри графике Академије уметности у Новом Саду. Према речима њеног идејног творца и неформалног вође професора Радована Јандрића, био је то резултат љубави и посвећености уметничких „занесењака" према графици.

Пројекат је до сада посетио више градова Србије а гостовање у оквиру изложбе Албрехт Дирер и његови савременици је уједно и прво представљање београдској публици.
У јединственом амбијенту Сале под сводовима окружени делима водећег мастора графике Албрехта Дирера и његових савременика, посетиоци ће имати прилику да се упознају са класичним графичким техикама, да разговорају са гостујућим уметницима и сами се директно укључе у процес штампања графичког отиска.
Носилац пројекта је Радован Јандрић, редован професор Академије уметности у Новом Саду. Током трајања гостовања одштампани графички листова биће у виду мини изложбе приказани посетиоцима.

Лутајући отисак два пута ће бити гост у оквиру изложбе Албрехт Дирер и његови савременици:

Субота, 03.10.2015. у 17ч
Учествују: Зоран Грмаш, Јелена Средановић, Александар Ботић, Вишња Николић и Радован Јандрић.

Субота, 24.10.2015. у 17ч
Учествују: Халил Тиквеша, Милан Блануша, Пал Дечов, Милан Јакшић, Аница Радошевић и Лека Младеновић.

  • Предавач: др Дејан Радичевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Грађа за проучавање становања у средњовековном Београду и најближој околини заснована је на резултатима археолошких истраживања спроведених током друге половине прошлог века. У предавању ће бити размотрена расположива грађа, од старијих истраживача већ систематизована на начин који, с једне стране, омогућава њену прегледност, а, с друге стране - увид у елементе архитектуре и конструкцију различитих објеката за становање. Грађа је распоређена у два главна хронолошка оквира, установљена првенствено на основу покретног археолошког материјала пронађеног у истраженим објектима. Прво раздобље обухвата столећа раног средњег века, од најстаријих трагова словенског насељавања у околини рановизантијског Сингедонона, преко пословењеног Београда VII-IX века, до пограничног византијског града XI-XII века. Други период обухвата примере из угарског и српског Београда до коначног пада под турску власт.

Циклус предавања четвртком у оквиру изложбе

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

Четвртак, 1. октобар, 17ч
Предавање Дирерове самопрезентације: контуре идентитета ренесансног уметника
Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду

Улаз је слободан

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

direr decakdirer 147Albrecht Durer Self Portrait age 28

среда, 23 септембар 2015

Дирер као инспирација

У суботу, 26. септембра у 19 часова ансамбл „Београдски барок" одржаће концерт „Дирер као инспирација" у Конаку кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8) у оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I. На програму ће бити дела са немачког говорног подручја из периода раног барока.

Наступом овог ансамбла Музеј града Београда у сарадњи са организацијом „Културни елемент" свечано ће отворити прву концертну сезону у Конаку кнегиње Љубице „Музички сводови Београда".

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно пријављивање на:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или број 060 558 29 15

уторак, 22 септембар 2015

Изложба Дозиднице у Младеновцу

У суботу 26. 9. у 19ч у Центру за културу Младеновац у галерији Фоаје, у оквиру Дана европске баштине 2015, који се ове године одржавају под слоганом Стари занати очување и одржавање, биће отворена изложба:

Дозиднице

Магдалене Ивковић, музејског саветника Музеја града Београда

уторак, 22 септембар 2015

Непролазност ручне штампе

Циклус предавања четвртком у оквиру изложбе

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

Четвртак, 24. септембар, 17ч
Предавање Непролазност ручне штампе
Проф. Гордана Петровић, Факултет примењених уметности Београд

Улаз је слободан

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

Поштовани посетиоци изложбе,

Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I

обавештавамо Вас да ће број посетилаца на изложби убудуће бити ограничен (на максимално 30 људи у истом тренутку) како не бисмо угрозили оптималне услове за чување изложених дела. 

Хвала на разумевању
Музеј града Београда

  • Предавач: Стефан Поп-Лазић, Археолошки институт

Ширењем римске власти у области Подунавља током I века настају бројна насеља уз војне постаје. Насеља настала уз легијске логоре даље се развијају у значајне градове на рубовима Царства који добијају статус муниципијума, а потом и колонија.

Развој Сингидунума је уско повезан са подизањем трајног легијског логора легије IV Флавијеве. Иако је испитана веома мала површина града, чији је насеобински део обухватао око 50 хектара, данас можемо сагледати неке одлике урбанизма и уочити промене у развоју током његовог постојања.

Резултати нових истраживања упућују на претпоставке да се положај војне постаје и насеља цивилног становништва мењају током периода краја I и прве половине II века. Изградњом каменог каструма почетком II века, трајно место утврђења заузима легијски логор на месту данашње Београдске тврђаве и Калемегдана, док се цивилно насеље развија на гребену Београдског брега и његовим падинама према Сави и Дунаву. У подножју каструма, на простору Доњег града, подиже се низ јавних грађевина, од којих неке имају сакрални карактер. Овај део Сингидунума бива утврђен бедемима током III-IV века.

Истраживања појединих делова Сингидунума су показала да је насеобински део града изграђен по узору на бројне римске градове са улицама које се секу под правим углом. Саме грађевине су подизане у традицији римске архитектуре. Забележена су једноставна станишта грађена од плетера и лепа, као и веће јавне грађевине, у чијој изградњи су коришћене опеке и камен. Посебно је значајна вила на Косанчићевом венцу која се издваја својом величином и унутрашњом декорацијом. Бројне грађевине с краја III века поседују инсталације подног грејања.

Непосредно изван насеобинског дела Сингидунума настају некрополе. Током позне антике насеље цивилног становништва се сужава и премешта у оквире бедема легијског утврђења, док гробља заузимају ранији простор насеља. Богато урбано населеђе Сингидунума и данас је очувано испод модерног Београда и чека да буде откривено.

Музеј града Београда ће ове јесени бити домаћин међународне изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I, Источнословачког музеја из Кошица, која је до сада представљена у више од десет градова Европе.

Домаћа јавност имаће јединствену прилику да се упозна са графичким остварењима једног од најбрилијантнијих стваралаца ренесансе, немачког уметника Албрехта Дирера, али и са делима његових ученика и савременика, познатим именима немачке и италијанске графике: Хајнрих Алдегрефер, Албрехт Алдорфер, Лука Кранах Старији, Маркантонио Раимонди и других.

Изложбу чини 138 графичких листова, конципираних у две целине. Прву целину предводи група од 20 дела Албрехта Дирера и 74 прворазредна графичка остварења његових савременика. Други део, Тријумфална поворка цара Максимилијана I, илуструје 44 листа чувене композиције настале по налогу самог цара, који је желео да очува славу царског дома Хабзбурговаца. На изради су учествовали најбољи уметници тог времена – Дирер и његови ученици и савременици.

Међу изложеним радовима посебно место заузимају Дирерова дела Носорог и Витез, Смрт и Ђаво, настали након његовог повратка из Италије. Од листова из циклуса Апокалипса Св. Јована, Живот Девице Марије и Велика Пасија издваја се Св. Михаило у борби са аждајом. Централно место Тријумфалне поворке заузима део Тријумфалне кочије, која приказује пресудан догађај за Максимилијанов живот и његову политику: венчање са ћерком Шарла Смелог, наследницом Бургундије.

Албрехт Дирер (1471–1528) познат је као сликар, графичар, цртач и теоретичар. Његов стваралачки геније померио је границе уметности с почетка 16. века, а био је и до данас остао раме уз раме са Микеланђелом, Леонардом и Рафаелом, имајући кључну улогу у развоју европске графике и ренесансне уметности. Мајстор цртачког „микроскопског детаља″ Дирер је црном линијом достигао сликарски израз и својом техником уздигао графику од занатске вештине до уметничког нивоа равног сликарству.

Конак кнегиње Љубице ће из техничких разлога бити затворен за посету од недеље 2. августа до уторка 4. августа.

Очекујемо Вас од среде 05. августа по уобичајеном радном времену.

Марио Варгас Љоса у посети Спомен-музеју Иве Андрића - Нобеловац у музеју Нобеловца!

У току своје посете Београду славни писац Марио Варгас Љоса јуче је посетио Спомен-музеј Иве Андрића. Поред сталне поставке, писац је посебно био заинтересован за личну библиотеку Иве Андрића и књиге на шпанском језику.

  • Предавач: Антонија Ропкић

Римско освајање Балкана донело је велике промене у свим сферама живота. Освајањем ових простора Рим је присвојио и започео експлоатацију огромних природних ресурса, организовао и контролисао проток људи и робе. У циљу заштите територија и интереса, подизана су војна утврђења, развијана мрежа путева, оснивана насеља. Римско освајање ових простора носило је са собом нове идеје и нове облике организације простора какве староседелачко становништво није познавало.

Утврдивши своју власт, Римљани су морали да се окрену ка проблему издржавања војске, управног апарата и становника чији је прилив био све већи. Било је неопходно оживети замрлу привреду, пре свега пољопривредну производњу. Природне карактеристике области око Сингидунума погодовале су развоју пољопривреде, као можда основне гране привређивања и пре римског освајања. Основно занимање већег дела староседелачког становништва била је земљорадња, коју су унапредили прихватањем нових техника обраде и нових алата које су донели Римљани. Доласком Римљана и у руралним областима долази до прекида са традиционалним облицима живота. Носиоци нових видова организације и експлоатације земљишта постају пољопривредна имања, виле рустике, које се оснивају на ширим градским територијама. Ни Сингидунум није био изузетак. Изглед и живот у римском Сингидунуму можемо замислити и реконструисати на основу бројних података о римским градовима на тлу балканских провинција и археолошких истраживања у оквиру археолошког налазишта антички Сингидунум. Међутим, велика непознаница остаје његова шира територија, јер су археолошка истраживања у руралној области била ретка и мањег обима. Истраживања на археолошким локалитетима „Врела“, „Калеми“, „Катића њиве“, „Баташина“,..., која су у другој половини ХХ века спроводили археолози Народног музеја, Музеја града Београда и Завода за заштиту споменика културе града Београда, тек су загребла по површини овог проблема. Иако непотпуна, ова истраживања су од изузетног значаја за разумевање свакодневног живота ван зидина моћног Сингидунума.

Аустријски културни форум из Београда овим пројектом наставља интензивну сарадњу са српским институцијама културе у оквиру пројекта “Година културе 2015. Аустрија - Србија”.

“Tracks and Traces” представља уметнички дијалог аустријског уметника Андреаса Фогарашија и српског уметника Саше Ткаченка. Под утицајем урбаних простора, а инспирисани датом локацијом и неким замишљеним местима уметници разрађују идеје на поновном читању града кроз сећања на метеријалност и звук. Фогараши разрађује теме као што су идентитет, архитектура, економизација градова и културализација јавних простора, прибегавајући разним процедурама за (де)конструкцију идеје града. Ткаченко на наративан начин истражује историју урбаних локација, њихово присуство или нестанак током времена, њихов тренутни доказ постојања у нашој средини и свакодневној реалности.

Ова изложба је наставак успешне међународне културне сарадње Амбасаде Аустрије, Аустрисјког културног форума из Београда и Музеја града Београда. Наша сарадња је започела 2014. године реализацијом изложбе „Белешке бурних односа – аустријско – српски односи 1836-1914“ прво у Београду у Конаку кнегиње Љубице, а потом у марту 2015. у Бечу у Палати Порција. Изложба “Tracks and Traces” представља дијалог двојице уметника аутријског Андреаса Фогарашија и српског Саше Ткаченка под утицајем урбаних простора града. Овим пројектом наставља се културна продукција у оквиру манифестације „Година културе 2015, Аустрија - Србија“.

Током Манифестације “Музеји Србије десет дана од 10 до 10” од 9. до 18. маја музеји у саставу Музеја града Београда Конак кнегиње Љубице, Музеј Паје Јовановића и Музеј Иве Андрића радиће по продуженом радном времену уз бесплатан улаз.

Музеји у саставу Музеја града Београда неће радити у петак 1. маја.

Посетите музеје у саставу Музеја града Београда:

од суботе 2. маја по уобичајеном радном времену.

  • Предавач: мр Адам Црнобрња, Народни Музеј

Након више миленијума развоја насеља који је текао готово ''природним'' путем, мењајући се спонтано и прилагођавајући се у ходу географским одликама терена, опасностима које су се надвијале над становнике, напредујући заједно са развојем економије и пратећи уопште потребе и развој заједница које су у њима живеле, од првога века наше ере на тлу Београда долази до наглог преокрета. Римским освајањима наших крајева, а тиме и Београда, по први пут долази до присилне инсталације увежене урбане матрице. Моћна нова империја није пуно пажње полагала на постојеће традиције становања и организације простора од раније присутне код аутохотоног становништва. Успостављање механизама великог Римског царства је поред промене начина управе, увођења нових закона, правила трговине, подразумевало и прилагођавање простора новим потребама. Римско царство је на новоосвојена подручја, попут развијеног механизма државног апарата, доносило и већ устаљени и развијени систем успастављања матрице града.

И у римском Сингидунуму ствари су се одвијале на сличан начин. Првобитни римски војни логор, изграђен од земљаних насипа и дрвених палисада ускоро добија своје ново место на данашњем Калемегдану, и трајнији облик, будући да је изграђен од камена. У њему ће наредних неколико столећа бити смештена IV Флавијева легија, чије ће присуство у великој мери одредити и карактер града.
Иако о становању у римско време знамо много, та знања настала су комбиновањем података добијених из разних делова великог Царства. Међутим, у различитим климатским условима, и у градовима различитога статусног и економског ранга, постојале су и веће или мање варијације у односу на оно што подразумевамо под ''римским начином живота''. На жалост, подаци које имамо о животу у римском Сингидунуму веома су оскудни, будући да је највећи број археолошких истраживања био заштитног карактера и малог обима, као и захваљујући чињеници да су честа рушења и поновне градње Београда неминовно доводиле до уништавања римских остатака који леже управо испод најужег центра града.
Ипак, и тако оскудни подаци дозволиће нам да током овога предавања ''завиримо'' у делове неколико римских кућа, видимо у каква су јавна купатила (терме) они одлазили, куда су пролазиле њихове главне улице, где су се сахрањивали, где су им се налазиле занатске радионице.

Поштовани,

Обавештавамо Вас да од 27. априла 2015. године можете да предате своје писане радове за Годишњак града Београда LXI-LXII (2014-2015) и допринесете даљем успешном излажењу часописа. Пријем радова ће трајати до 28. августа 2015. године. Теме текстова могу бити из свих области друштвених наука везаних за прошлост Београда. Због отежане финансијске ситуације писање текстова неће бити хонорарисано.

Упутство са техничким подацима за припрему и предају радова можете преузети на страници сајту Музеја градa Београда.

Редакција Годишњака града Београда

среда, 22 април 2015

Тржница идеја

Позивамо вас да посетите други Школски сајам културе ''Тржница идеја'' који ће се одржати у петак, 24. априла од 10 до 17 часова у Сали под сводовима Конака кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8.

Циљ Школског сајма културе ''Тржница идеја'' је успостављање континуиране сарадње музеја и школа и препознавања баштине као ресурса, а установа културе као места за учење.

Током целог сајамског дана моћи ћете да се, кроз штампане и видео материјале учесника, упознате са понудом едукативних програма у Београду које ће представити 18 различитих музеја и других организација које се баве едукацијом деце и младих и/или имају едукативне програме у својој понуди, да разговарате са представницима установа културе, али и да се опробате у друштвеној игри Манкала коју ће представити Музеј афричке уметности или да слажете слагалице које ће донети колеге из Природњачког музеја, Народне банке Србије и Етнографског музеја.

Такође, моћи ћете да присуствујете извођењу четири различита едукативна програма: радионици Чему ово служи а можда и ради (Музеј града Београда), јавном часу и извођењу представе Живот који живимо (Студио – центар за културну едукацију), представљању сета за техничко образовање АрхиКонструктор (Процес – едукативна архитектура) и радионици У учионици учитељице Љут-Миле и слика говори (Историјски музеј Србије и КЦ Радионица под отвореним небом).

Осим наведених установа, на Тржници идеја представиће се и: Народни музеј у Београду, Музеј ваздухопловства, Центар за ликовно образовање Шуматовачка, Базаарт, Културни центар Београда, Фонд Б92 и Добро удружење, Музеј науке и технике, Музеј позоришне уметности Србије и Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Очекујемо вас на дружењу и заједничком учењу кроз игру у Конаку кнегиње Љубице у петак, 24. априла, у периоду од 10 до 17 часова. Улаз је слободан.

У четвртак 16. априла поводом прославе Дана Београда посетиоце очекује бесплатан улаз у све музеје у саставу Музеја града Београда:

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“ неће бити извођена 10. и 11. априла због нерадних дана током ускршњих празника. Први наредни термин је петак 17. април у 17 часова.

Погледајте више о На кафи код кнегиње Љубице.

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, улаз слободан
Среда, 15. април, 2015, у 14ч

Др Данко Дујмовић, историчар уметности, постдокторанд – виши асистент на Одсеку за историју уметности Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци. Предаје Уметност раног средњег века и Уметност романике. Изборни предмет Музејска педагогија – теорија, пракса и методе, као први и засад једини такав у Хрватској, покренуо је 2010. године. У периоду 2003 - 2007 радио је као музејски педагог у Музеју за умјетност и обрт у Загребу, члан је Извршног одбора Хрватског музејског друштва и Организационог одбора Секције за музејску педагогију и културну акцију.

У излагању ће бити представљени стање и могућности музејске педагогије у хрватским музејима, као и трендови у деловању, организацији и развоју тога сегмента музејске делатности у Хрватској.

У последњих двадесетак година видљиви су велики помаци у перципирању и вредновању музејских едукативних програма, како у јавности, тако и у самим музејима, а у складу с тим и музејска едукација је све више препозната као једна од темељних делатности савремених музеја. Заједничким настојањима колегиница и колега, кроз деловање Секције за музејску педагогију и културну акцију Хрватског музејског друштва, организацијом заједничких активности, умрежавањем и разменом искустава покушавају се повисити стандарди, пронаћи одговори и предвидети решења у изазовима струке.

Конак кнегиње Љубице ће у петак 10. априла радити од 10-13 часова, а у недељу 12. априла неће радити. Остали музеји у саставу неће радити у петак 10. и недељу 12. априла 2015. године.

  • Предавач: Драгана Стојић, археолог

Гвоздено доба обухвата први миленијум пре н.е. То је раздобље када је човек овладао технологијом израде предмета од гвожђа, време миграционих кретања и социјалног раслојавања. Богати тумули са импортованм прилозима сведоче о контактима са архајском Грчком културом и издвајању друштвених група високог статуса.

Развој земљорадње уз сточарство доприноси стабилизацији живота у старијем гвозденом добу. Насеља која су релативно добро очувана могу се сврстати у три типа. Најбројнија су неутврђена равничарска насеља сезонског карактера, која се подижу на високим речним обалама. Становало се у земуницама и полуземуницама, али и надземним кућама.

(Шљункара, Асфалтна база) Насеља која су подигнута на узвишењима као што су телови и градине, заштићени су одбрамбеним рововима или шанчевима. (Белегиш Шанчине) Присуство Келта у млађем гвозденом добу, откривамо преко гробова из Карабурме и Роспи Ћуприје, Нових Бановаца, Земуна, Прогара... Келти су најчешће бирали равничарскe терене на обалама великих река, на ком су оснивали привремена насеља. Трагови ових насеља из 3. века п.н.е. још нису откривени.

Први трагови стамбених објеката Скордиска у Подунављу датирају из времена краја II и почетка I века п.н.е. Своје домове граде у оквиру утврђених насеља, тзв. оппидума, (СтариСланкамен) као и ван њих, на отвореном, равном простору у мањим насеобинским заједницама, типа мањих села.

Предавање има за циљ да приближи свакодневни живот гвозденодопског човека Београда и околине.

Велико нам је задовољство да Вас позовемо на промоцију I и II тома стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије“ у организацији Музеја рудничко – таковског краја.

На промоцији ће говорити:

Данијела Ванушић, МА, кустос Музеја град Београда
Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја
др Милош Тимотијевић, виши кустос Народног музеја, Чачак
др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду

Четвртак 26. март у 19 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Улаз слободан

Од понедељка 9. марта у бечкој Палати Порција, гостује изложба "Белешке бурних односа: Аустријско – српски односи 1836-1914". Изложба је резултат сарадње Аустријског културног форума из Београда, Института за савремену историју и Музеја града Београда и биће представљена као део манифестације "Година културе Аустрија-Србија".

Изложба ће бити отворена до 27. марта 2015. у периоду.

Радно време од 10 до 15 часова.

Бесплатан улаз за даме на Дан жена у недељу 8. марта 2015. у музеје:

Конак кнегиње Љубице

Музеј Иве Андрића

Музеј Паје Јовановића

Збирка икона Секулић

Завичајни музеј Земуна

Радно време од 10 до 14 часова.

За више информација погледајте страницу сталне поставке.

Гостујући тематски програм ЛИБАДЕ И КРИНОЛИНЕ – БЕОГРАЂАНКЕ У ПРОШЛОСТИ 1830-1914. чији је аутор историчарка уметности и књижевница Тамара Огњевић, релизује се у сарадњи Музеја града Београда и Артис центра из Београда.

Замишљен као серијал прича из културне историје, које повезују нематеријално, примењено и ликовно наслеђe са епизодама из живота конкретних личности, овај програм има за циљ да осветли жене српске престонице у једном транзитном, бурном и надасве занимљивом времену.

Сазнајте више о женама из 19. века: како су живеле, шта их је интересовало, које су обавезе имале, како су стицале одређена права, како су се облачиле и неговале, где су набављале кућне потрепштине, шта су и како кувале, где су стицале образовање, како су се удавале и рађале децу, те читав низ других детаља из такозване историје приватног живота.

Програм се одвија недељом у 11 часова у простору Конака кнегиње Љубице.

Због ограниченог броја места пријављивање је обавезно.

Све информације на www.artiscenter.com

Од 1. марта 2015. па надаље, све музеје у саставу Музеја града Београда можете бесплатно посетити сваке последње суботе у месецу.

Сазнајте више о музејима у саставу Музеја града Београда.

  • Предавач: доц. др Марија Љуштина, Филозофски факултет у Београду

За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као тзв. керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици - материјалу којим је човек суверено владао већ миленијумима.

О простору у ком је стваран тај керамички материјал, где се становало и обављале друге активности, зна се неупоредиво мање. Сагледавајући бронзано доба у целини, од половине III миленијума пре нове ере до првих векова I миленијума пре нове ере, територија Београда дала је целовитију слику о погребној пракси. Насеља која су "хранила" та гробља знатно су слабије истражена. Изузетак од тог правила представљају вишеслојна насеља типа тел, која су у развијеној фази бронзаног доба поново постала атрактивна за насељавање. Ова насеља на лесним терасама на обали Дунава била су важни пунктови у циркулацији људи и добара. Она су формирана у време када у егејском свету на југу Балканског полуострва процват доживљавају "цивилизације палата". Подаци којима данас располажемо указују да је раскош критско-микенских палата у области "београдских става" замењена насељима по мери обичног човека, чије су активности биле директно везане за велику реку.

Музеји у саставу Музеја града Београда због Дана државности неће радити у недељу 15. и понедељак 16. фебруара 2015. године.

Посетите нас од уторка 17. фебруара у следећим објектима:

Конак кнегиње Љубице

Музеј Иве Андрића

Музеј Јована Цвијића 

Збирка икона Секулић

Музеј Паје Јовановића

Завичајни музеј Земуна

Музеј бањичког логора

 

  • Предавач: Милош Спасић, кустос Збирке за праисторију, Музеј града Београда

Историја продукције простора, становања и архитектуре предсатавља миленијумски наратив, који се често поетично описује као ход од пећине до палате. Тај процес ипак није линеаран. Постоје заједнице, које никада нису живеле у пећинама; постоје и оне које су некада живеле у пећинама, а затим почеле да граде куће; има и оних које никада нису градиле палате. Тако се продукција простора у многоме разликује од места до места, од културе до културе, од времена до времена... С тим у вези, нити је пећина полазиште, нити је палата коначно исходиште. Тумачења о разлозима за почетак организовања заједничког живота су разноврсна, а као основни поводи истичу се потреба за сколиништем, потреба за обезбеђивањем физичке и симболичке репродукције, неопходан корак у процесу симболичког припитомљавања дивљине...

Развијени неолит централног Балкана од 5200. до 4600. године пре н.е. обележен је развојем Винчанске културе Међу бројним заједницама винчанске културе постоје сличности у начину организована насеља, економији и материјалној култури, али и знатне разлике, које не дозвољавају уопштене генерализације. Неке винчанске заједнице су живеле у брдским пределима, неке у долинама река, а неке и у пећинама. Поједине винчанске заједнице су градиле двоспратне надземне куће, док су поједине живеле у земуницама. Неке су градиле насеља са више од 200 кућа, а постојала су и насеља са не више од две-три куће. Такође, постојао је и елаборирани однос између суседних насеља у микрорегији, однос којим су први пут у историји јасно дефинисане просторне и социјалне релације између центра и периферије. Разматрајући неколико примера организовања винчанских насеља биће показано, који су то фактори утицали на диверсификацију продукције простора у позном неолиту.

Радно време Музеја у саставу Музеја града Београда током празника:

Конак кнегиње Љубице, Музеј Иве Андрића, Завичајни музеј Земуна и Музеј Јована Цвијића:

  • Среда 31. децембар 10-12ч
  • Уторак 6. јануар 10-14ч
  • Четвртак 1. јануар и среда 7. јануар су нерадни дани.

Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић и Музеј бањичког логора:

  • Четвртак 1. јануар, субота 3. и недеља 4. јануар су нерадни дани

Осталим данима музеји у саставу раде по уобичајеном радном времену.


 Након кратке зимске паузе, монодрама На кафи код кнегиње Љубице биће одржанa у петак 16. јануара 2015. године.

Музеј града Београда овом изложбом обележава сећање на Љубицу Цуцу Сокић, изванредну уметницу и дародавца нашег музеја. На изложби је представљена колекција њених дела, већином цртежа, који се чувају у Уметничкој збирци Музеја града Београда и који највећим делом до сада нису били представљени јавности. Иако бројчано невелика (осамнаест дела добијених током друге половине двадесетог века) настала углавном захваљујући поклонима саме уметнице - ова колекција нам ипак омогућава да спознамо суптилну и осећајну ликовну грађу којом је упорно и тихо обликовала особени уметнички кредо.

Љубица Цуца Сокић припадала је самом језгру београдског ликовног круга, учила је сликарство на београдској Уметничкој школи,  код Бете Вукановић и Љубе Ивановића, а академске студије похађала код Ивана Радовића. У Паризу је боравила од 1936. до 1939, а први пут је излагала 1937. у Галерие де Парис са групом југословенских уметника. Прву самосталну изложбу слика, графика и цртежа имала је две године касније у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић". Један је од оснивача групе Десеторица (1940) са којом исте године излаже у Београду и Загребу, а радила је као професор на Академији (Факултет) за ликовне уметности у Београду. За дописног члана САНУ изабрана је 1968, а редовног 1978. године. Излагала је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и добитница је бројних награда.

Поводом 60 година од оснивања Завичајног музеја Земуна, Музеј града Београда представља изложбу "О Земуну глас, рекламе и огласи 1919-1941".

Живот у Земуну приказан је кроз помало неуобичајену форму, многобрoјним огласима који су објављивани у оновременој штампи. Из најважнијих листова и издања који су излазили у том периоду, сазнаје се како су Земунци становали, како су се и где запошљавали, како су се облачили, забављали, упознавали, венчавали и умирали.... Одабрани огласи разврстани су у четири веће целине: службени огласи, приватни огласи, рекламе (комерцијални огласи) и огласи понуде и потражње.

Највише огласа и реклама је објављивано у недељницима штампаним од 1926. до 1936. у Земуну: Сремски гласник, Земунски весник, Земунски гласник, Сремски одјек, Наша реч. Временом су се и читаоци и оглашивачи оријентисали на београдску штампу, на Политику, Правду и Време, новине које су имале велики број читалаца широм Краљевине. Непосредно после Првог светског рата, земунски трговци и индустријалци су настојали да се повежу са дугогодишњим партнерима са простора некадашње Аустроугарске, па су се оглашавали и у листу Србија, који је од почетка 1919. године излазио у Сремској Митровици. Огласи се могу наћи и у листовима који су се периодично појављивали: Илустровани лист, Жена и свет, Жена данас и Народно благостање.

  • Предавач: Владимир Томић, историчар, виши кустос Музеја града Београда

Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које су довеле до потписивања примирја, војна и политичка ситуација у Београду, Србији и Угарској у октобру и новембру 1918, као и личне судбине учесника у тим преговорима.

  • Предавач: Милан Тлачинац, историчар

Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.

Риста Марјановић је рођен у Шапцу 1885. године. Ишао је у Српску цртачку и сликарску школу Ристе и Бете Вукановић а упоредо је похађао и фотографски занат код дворског фотографа Милана Јовановића. Извесно време боравио је у Бечу, Берлину и Паризу. У Паризу постаје уредник „New York Herald“ издања за Европу. Његове фотографије су објављиване и у другим листовима.

  • Предавач: Милан Тлачинац, историчар

Почетком октобра 1915. године почиње велика офанзива Централних сила на Србију под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Београд је нападан из два правца: Аустроугарска војска ка Доњем граду, Јалијама и Дорћолу, а немачке трупе преко Аде Циганлије и Чукарице ка Дедињу. После више дана огорчених борби, падом Торлака, Београд је заузет. Српска војска наставиће свој мукотрпни пут преко Албаније ка Крфу, а преосталим становницима Београда предстоје тешки дани окупације.

Одбрана Београда на простору Чукарице испричаће неке од најлепших прича о храбрости, пожртвовању, племенитости и човекољубљу које се и данас чувају у сећањима чукаричких породица. Никада до тада, Чукарица и Баново Брдо нису се сусрели са тако страховитим разарањем, али је та национално мешовита колонија поносних Београђана и поред свега успела да опстане на свом парчету земље поред Саве.

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима и члана 43. став 1. Закона о Влади, Влада Републике Србије донела је Одлуку о утврђивању локалитета Црквине у Стублинама за археолошко налазиште. Ова одлука објављена је у Служеном гласнику број 103 од 25. септембра 2014. године.

Музеј града Београда већ неколико година уназад спроводи истаживања и презентацију овог локалитета, а тренутно је у току овогодишња кампања, тако да у наредном периоду очекујемо најновије резултате ископавања.

Нова сезона систематских археолошких ископавања на винчанском локалитету Стублине-Црквине код Обреновца почела је 9. септембра и трајаће до 20. октобра 2014. године. Овогодишњим радовима први пут биће истражен један објекат у старијем делу насеља у Црквинама. Реч је о објекту који је детектован и методом геомагнетне проспекције и који се јасно може видети на плану насеља. Планирано је да се једном сондом истражи облик и величина овог објекта, као и његова хронолошка припадност.

Прва сондажна рекогносцирања на локалитету Стублине-Црквине извршена су још 1965. године, док систематска истраживања овог локалитета трају у континуитету од 2006. године. Током 2007. године обављена су и прва геофизичка истраживања, која су указала на изузетно добро очувано позновинчанско насеље, са јасно уочљивом правилношћу у просторном распореду објеката унутар насеља. Наредних година упоредо са систематским истраживањима ради се и геомагнетна и геоелектрична проспекција, са значајним резултатима.

Стручну екипу Музеја града Београда чине:
Милош Спасић, руководилац пројекта
Адам Црнобрња
Драгана Стојић
Саша Живановић
Ана Живић

Све вести са терена прво ћете сазнати на музејском сајту и Facebook-страни.

У среду 10 септембра 2014, у Народном музеју у Смедеревској Паланци отворена је Изложба Здраво били, младенци мили! аутора Магдалена Ивковић, етнолога, вишег кустоса Музеја града Београда.

Изложба представља свадбене обичаје младеновачког краја, од почетка XX до осамдесетих година XX века. У трајању од месец дана посетиоци ће моћи да уживају у поставци, старији да препознају многе обичаје и евоцирају успомене на најсвечаније животне тренутке, а млади на основу музејских предмета и фотографија спознају лепоту традиционалних свадбених обичаја.

петак, 05 септембар 2014

Дани европске баштине 2014.

Током трајања Дана европске баштине 2014. године бесплатан улаз у све музеје у саставу Музеја града Београда биће у четвртак 25. септембрa!

Посебан програм одвијаће се у МузејУ Иве андрића уз бесплатан улаз од 20. до 30. септембра.

Програм се састоји од завршне радионице Летње школе језика и превођења Тршић 2014, која ће се одржати 24. септембра од 13 до 15 часова и изложбене поставке Историја српског језика и писма, која ће бити презентована 25. септембра у 11 и 13 часова и 30. септембра у 13 и 14 часова.

Изложба ауторке Дајане Ђедовић прати развој српског језика од 863. до 1814. године и део је заједничког пројекта Центра за културу „Вук Караџић" из Лознице, Института за књижевност и уметност из Београда и Преводилачке радионице Тршић 2013.

 

  • Предавач: предавач: др Ханес Лајдингер

Предавање др Лајдингера бавиће се питањем интелектуалне и друштвене климе у којој је 1914. године донета одлика да се поведе рат. Прекретница века била је доба како пацифистичких покрета тако и припрема за рат. Напослетку су се владајући кругови одлучили за потоње, а у складу са принципом да је рат пуки наставак рата другим средствима. Што се Аустроугарског царства тиче, оно је убиство престолонаследника и његове супруге искористило као прилику да се обрачуна са потенцијалним главним непријатељем. Упркос ограниченом утицају у Европи, Хабзбуршка монархија на тај је начин покренула светски рат.

Др Лајдингер ће показати како је одговорност за ову одлуку на цару Францу Јозефу, његовој Влади и најближим саветницима. На њима је било да или дозволе ескалацију ситуације или мирно реше кризу. У име угледа Царства свесно су ризиковали избијање светског рата, упркос неколико понуда за посредовање као и спремности за компромис коју је Влада Србије показала.

Изложба „Белешке бурних односа" својим идејним концептом представља сву сложеност, многострукост и интензивност односа између Аустрије и Србије, који се најчешће гледају само кроз визуру почетка Првог светског рата 1914, када су они дошли до најниже тачке у својој историји. Ти односи заправо не почињу 1836. године, када је Аустрија, као прва од великих сила, упутила у Кнежевину Србију свог званичног дипломатског представника. Они обухватају веома дуг хронолошки лук који је започео још у првим деценијама XVI века, продором Турака у средњу Европу, српским сеобама на север, делимичним проширењем Хабзбуршког царства на области у којима су живели Срби и стварањем Војне крајине, својеврсног бедема према ширењу Османског царства. Срби ће и у наредним вековима наставити своје сеобе и масовно учествовати у свим хабзбуршко-османским ратовима вођеним на простору Балканског полуострва, све до краја XVIII века, у искреној нади да ће се уз помоћ Царевине ослободити турске власти.

Аутори су изложбом, као и пратећим, врло исцрпним каталогом изложбе, покушали да прикажу управо ту димензију густо испреплетаних, блиских, али у исто време компликованих односа два народа, тиме не занемарујући политичке супротности које су на крају довеле до рата.

 

Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба.

Свадбени обичаји младеновачког краја проучавани су на основу теренских истраживања, породичних фотографија и музејских предмета. Најбројније предмете на изложби представљају фотографије са забележеним најсвечанијим животним тренуцима. На избледелим и пожутелим фотографијама, које се чувaју као драге успомене у породичним албумима, смеше се срећни младенци и подсећају нас на прохујала времена, некадашње обичаје и моду која се током времена мењала.
До шездесетих година XX века, традиционална свадба у младеновачком крају била је чврсто структуирана и испуњена строго устаљеним ритуалним радњама, које су извођене с циљем обезбеђења срећног живота младенаца. У другој половини XX века постепено настају дубоке социјалне и економске промене у друштву, које су условиле и промене у свадбеној обичајној пракси.

Свадбени обичаји обухватају три фазе:
Пресвадбени обичаји: момковање – девовање, улога проводаџије, припрема девојачке спреме, просидба, уређај (одлазак у младожењин дом), прошевина, веридба, позивање сватова, превоз младине опреме;

Свадба: припреме у младожењином и младином дому, окупљање сватова и одлазак сватова по младу, извођење младе, венчање у цркви и општинској сали, одлазак у младожењину кућу, обичаји испред куће (сито, наконче, служење младенаца, обилазак око огњишта), обичај даривања бошчалуцима и даривање младенаца, ломљење погача, завршни обред (шарено коло, свођење младенаца), испраћај кума и старојка;

Обичаји после свадбе: прво ритуално умивање свадбених часника, одлазак у позивање званица, долазак пођана, повратак (краћи боравак младе у родитељском дому) и прославу празника „Младенци".

понедељак, 05 мај 2014

Дани Београда 2014.

Музеј града Београда се и ове године прикључио манифестацији Дани Београда.

Програм на кафи код кнегиње Љубице се организује у три термина:

  • среда, 16. април у 17 часова,
  • четвртак, 17. април у 18 часова и
  • субота, 19. април у 10 часова.

Пријаве у Инфо центру Туристичке организације Београда, Кнез Михаилова 5, телефон 011/2635-622.


Музеј Паје Јовановића  биће отворен за поестиоце у петак 18. априла од 11 до 16 часова.


У организацију Туристичке организације Београда могуће је посетити Археолошки локалитет у Винчи у среду и четвртак 16. и 17. априла. Полазак са туристичког полазишта испред Скупштине града Београда у 10.30 часова. Пријаве у Инфо центру Туристичке организације Београда, Кнез Михаилова 5, телефон 011 263 56 22.

У суботу, 19. априла улазак у све објекте Музеја града Београда је слободан.

  • Предавач: предавач: др Весна Димитријевић

Први светски рат опустошио је многе домове и уништио многе српске породице.

У рату се нашла и чувена војвођанска породица Дунђерски. Док су неки чланови били у аустроугарској војсци и борили се у Галицији, други су покушавали да спасу Матицу српску и заштите сиромашне српске сељаке. Најважније је било преживети рат, а не испалити метак на браћу из Србије.

Господарица сопственог двора је прво у низу тематских вођења у циклусу Либаде и кринолина – Београђанке у прошлости, чији је аутор историчарка уметности и књижевница, Тамара Огњевић, а носилац Артис центар из Београда.

Јединствена прича о животу Београђанки у 19. веку унутар њиховог сопственог дома.

Како су живеле, шта их је интересовало, које су обавезе имале, како су стицале одређена права, како су се облачиле и неговале, где су набављале кућне потрепштине, шта су и како кувале, где су стицале образовање, како су се удавале и рађале децу, те читав низ других детаља из такозване историје приватног живота.

Обавезно пријављивање:
тел:
065 864 38 00 или мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Добродошли у Музеј града Београда!

  • Предавач: предавач: проф. др Момчило Павловић, Институт за савремену историју

Двадесет осмог јуна 1914. надвојвода Фрањо Фердинанд, наследник хабзбуршког престола, убијен је са супругом у Сарајеву. Извршиоци злочина хтели су да покажу противљење хабзбуршкој владавини и своју жељу за јужнословенском независношћу и јединством. Они нису предвидали да ће њихов чин непосредно довести до избијања светског рата са трагичним последицама. Они нису могли предвидети такав исход, јер тај рат није био изазван само убиством. Зашто би се цео свет латио оружја због атентата у неком непознатом балканском граду? У позадини су, очигледно, деловали други чиниоци, као што су империјализам, национализам и судар супарничких система савезништва, борба за утицај и моћ у међународним односима, лоше процене супарничке снаге и политике и логика ратног размишљања за решавање спорова. Србија није желела рат. Рат јој је наметнут.

Догађаји од 28. јуна до 28. јула, детаљи атентата, погром над Србима у градовима Босне и Херцеговине, јавна и тајна дипломатија, пропаганда Аустро-Уграске против Србије, одговор српске штампе, дипломатска преписка српских посланика са Министратсвом спољних послова и Владом Србије, покушај да се избегне рат, припреме за рат су само нека од питања која че бити предмет предавања проф. Павловића.

  • Предавач: др Станислав Сретеновић, историчар, Институт за савремену историју

Крајем 19. и почетком 20. века, велике европске силе (Велика Британија, Француска, Русија, Немачка, Аустро-Угарска и Италија) изградиле су међународни систем заснован на савезништвима унутар два супротстављена блока земаља- сила Антанте и Тројног савеза. Србија је била мала држава која није била чланица ни једног од та два савеза. Ипак, она је била нападнута у јулу 1914. године од стране Аустро-Угарске после кризе у међународним односима изазване атентатом на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Напад на Србију изазвао је низ ланчаних реакција у престоницама великих европских сила које су довеле до избијања светског сукоба који је имао до тада невиђене размере. Ако је повод за избијање светског рата био сарајевски атентат, узроке рата треба тражити у нарушеном балансу у међународним односима од почетка 20. века.

Аутор предавања ће објаснити функционисање међународног система заснованог на постојању два блока до 1914, сарадњу и супротстављање тих блокова на Балкану, положај Србије у таквом систему, процес нарушавања успостављеног односа снага у Европи, улогу појединих европских државника и политичара у доношењу одлука везаних за судбину Србије, значај српског националног питања за односе између Аустро-Угарске и Србије.

  • Предавач: др Данило Шаренац, историчар, Институт за савремену историју

Уобичајено је да се историја Краљевине Србије током 1914. године реконструише тек од краја јуна поменуте године. Тиме се наглашавају само политички догађаји везани за Јулску кризу и касније ратне операције. Међутим, неправедно је историјску стварност у времену између „Бугарског" рата и сукоба са Аустроугарском свести на пуки ратни пролог. Читава друга половина 1913. као и први месеци 1914. године прошли су у покушајима да се српско друштво прилагоди последицама ратовања из 1912 ̶ 1913, али и да настави са државним и приватним плановима како су они били уобличени пре мобилизације 1912. године.

Тако је у овом времену трајала демобилизација српских војника, дислокација гарнизона у „Нове области", церемоније у част победничке војске, али и потрага за војничким посмртним остацима и њихов пренос у старе границе Краљевине где су се налазиле породичне гробнице.
С друге стране, „Шонда" и „ Вајферт" су зидали нове фабрике, Српско бродарско друштво купило је неколико модерних пароброда. Народно позориште је припремало нове представе, а становништво гласало на општинским изборима или се борило се са послератном скупоћом. Годиине 1915. између осталог очекивала се Уставотворна скупштима, али и оснивање Медицинског факултета у Београду.

Изложба ПРЕКРЕТАЊА. Хале – Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића настала је поводом 230 година од објављивања Писма Харалампију и Живота и прикљученија са циљем да осветли околности Доситејевог студијског боравка у Халеу и Лајпцигу. Те околности су допринеле томе да се Доситеј Обрадовић у тренутку објављивања ових дела, директно укључио у философске, научне и културне токове у процесу дефинисања програмских оквира просветитељства, и захваљујући том прегалачком чину равноправно стао раме уз раме са тада у Европи водећим мислиоцима – Јоханом Августом Еберхардом, Имануилом Кантом и Мозесом Менделсоном. Поред материјалa који представља два научна открића у домену проучавања стваралаштва Доситеја Обрадовића, изложба доноси и материјал којим се илуструје осамнаестовeковни студентски живот и свакодневица, као и низ докумената који сведоче о Доситејевом боравку у Халеу и Лајпцигу.

Путовање, као битна психолошка и антрополошка компонента у развоју једне индивидуе, у случају Доситеја Обрадовића показала се као одсудни чинилац који је га посредовањем међу различитим културама, језицима, народима и обичајима са циљем њиховог приближавања, размене и узајамног богаћења, доминантно обликовао. Отуда је, поред поменутог научног аспекта, изложба симболично уоквирена путовањима Доситеја Обрадовића, на којима је провео више од 40 година. Путујући по Европи и Малој Азији као некакав осамнаестовековни „бек-пекер" са покојим дукатом који би с времена на време зазвечао у његовом џепу, Доситеј Обрадовић је кључни (ис)корак начинио приликом свог преласка из Халеа у Лајпциг. Његов боравак у ова два центра европске просвећености представља преломну тачку не само за његову поетику, него и важан моменат у развојном току просветитељства међу јужним Словенима, јер се он управо тада одлучио да почне објављивати на српском народном језику.

На тај начин се кроз симболичну пратећу причу о путовањима у изложбеном материјалу истовремено наглашавају и три основне идеје Обрадовићевог просветитељског програма – писање на народном језику као пут ка демократизацији знања и еманципацији, развијање слободног критичког мишљења и развијање верске толеранције.

Константин А. Јовановић (1849–1923) припада генерацији архитеката који су на прелазу из 19. у 20. век својим градитељским рукописом додатно утицали на репрезентативни развој централног језгра, дајући Београду изглед савремене европске престонице. Захваљујући, пре свега, згради Народне банке, као и осталим делима, чији највећи део и данас постоји, име Константина Јовановића постало је део културног идентитета београдске средине. И мада је његова стваралачка биографија, након вишедеценијских истраживања различитих генерација, у великој мери реконструисана, његова индивидуалност, живот и историјски лик остали су недовољно познати.

Изложба Константин A. Јовановић: Архитекта великог формата посвећена обележавању 165 година од рођења једног од најугледнијих српских архитеката, покушај је да се јавности представи, не само градитељска већ и лична Јовановићева биографија. Захваљујући постојању богатог фонда који се чува у Музеју града Београда, нова истраживања открила су до сада непознате детаље из његовог живота који су, посматрани у ширем контексту, оживели лик Константина Јовановића.

Полазећи од породице као основе за афирмацију, развој и усмерење Јовановићеве индивидуалности, и пратећи хронолошки ток његовог живота осветљени су одређени друштвени, културни и политички феномени који су имали пресудну важност за његово лично, професионално и уметничко обликовање. Породични углед, блиске везе са владајућим домом Обреновића, као и пријатељства са другим моћним људима епохе омогућили су Константину Јовановићу да у складу са жељеним моралним, националним, интелектуалним и естетским нормама обликује свој живот и идентитет.

Бројне сегменте кроз које се може сагледати једна личност у историјској перспективи свели смо на пет целина. Пратећи хронолошки редослед догађаја, покушали смо да ре/конструишемо начин на који је Јовановић водио свој живот и да, свеобухватно посматрано, прикажемо резултате таквог живота.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација