Menu

Трибине 2016.

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 Понедељак, 5. децембар 2016, 18 часова

Меморијали Првог светског рата на територији Београда – хероизација појединца и нације

  • Предавач: Александар Божовић, историчар уметности
Меморијали Првог светског рата у Београду представљају синтезу традиционалних токова српске меморијалне културе XIX века и утицаја савремених струјања европских меморијалних токова заступљених у међуратном периоду. Први меморијали везани за Први светски рат односили су се на подизање и уређење војних гробаља, као и подизање спомен-капела и спомен-цркава. Након 1918. Ново гробље у Београду постаје најзначајнија меморијална целина посвећена Првом светском рату. Поред тога, у градском амбијенту се подижу репрезентативна остварења јавних фигуралних споменика. У циљу одабира најбољег решења формиране су стручне комисије, а реализација је поверавана најистакнутијим српским и југословенским вајарима тога доба, међу којима се издвајају имена Ивана…
Прочитај све...
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 Понедељак, 7. новембар 2016, 18 часова

Драги камен: антички концепт или модерна предрасуда?

  • Предавач: Милорад Игњатовић, археолог, виши кустос Музеја града Београда
Toком предавања биће објашњена разлика у модерним тумачењима категорија "драгог'' и ''полу-драгог" камења, чије дефинисање и потиче из савременог доба и посебно објашњена значења и вредновања племенитих материјала у античком свету. Боја је у античко доба највероватније била примарни критеријум за вредност одређеног камена, а не врста материјала. Нетранспарентни и полу-транспарентни драгуљи попут лапис лазулија, корала, тиркиза, карнеола и сардоникса били су високо цењени. Од најранијих времена драгуљи су цењени, осим по лепоти, и као верски симболи, и као талисмани, и као симболи звања и статуса, али и као предмети са исцелитељским моћима због њихових наводно медицинских вредности. Релативно често…
Прочитај све...
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 5. септембар 2016. у 18ч

СТАМБЕНА АРХИТЕКТУРА У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

  • Предавач: др Владана Путник, истраживач-сарадник, Одељење за историју уметности, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Ове околности утицале су на даљи развитак специфичнe просторнe организацијe стана у којем се огледао свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Поред богато декорисаних фасада у стилу академизма, еклектицизма и ар декоа, архитекти су посебну пажњу посвећивали пројектовању улазних портала, холова и махом тежили својеврсном тотал дизајну захваљујући европским узорима.
Прочитај све...
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 6. јун 2016. у 18ч

Вела Нигринова - Фотографија у служби репрезентације

  • Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. Њена несвакидашња екстраваганција, могућност метаморфозе и канонизовани тип лепоте (црна коврџава коса, крупне очи, бела пут) допринели су да постане инспирација фотографа Милана Јовановића и сликара Ђорђа Крстића. Тумачењем фотографија Веле Нигринове открива се вишеслојност глумичиног лика помоћу којег је изградила имиџ неприкосновене диве српског глумишта на крају 19. века.
Прочитај све...
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 Понедељак, 4. април 2016, у 18ч

Рано хришћанство на територији античког Сингидунума и његове околине

  • Предавач: дипл. теолог и дипл. археолог, Велибор Мартиновић
Савремени Београд изграђен је на темељима римског Сингидунума значајног центра Римског царства. Овај простор је током своје историје био средиште и раскршће многих култура и религија које можемо да реконструишемо на темељу археолошких остатака и писаних споменика. Резултати оваквих истраживања доприносе разумевању урбаног и хришћанског развоја Сингидунума. Након различитих култова који су били заступљени у првим вековима нове ере (Митра, Подунавски коњаник), о чему сведоче сачувани археолошки налази, град током трећег века добија све више хришћански карактер. Тема предавања ће бити фокусирана на динамику раноцрквеног живота на нашим просторима од почетка ширења Христове вере, организацију раноцрквених општина, прогонства хришћана, сводечења…
Прочитај све...
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 понедељак, 7. март 2016, у 18ч

176 година Поште Србије – историјски и технолошки развој у Београду

  • Предавач: Љиљана Ђорђевић, кустос ПТТ музеја
Људи су одувек имали природну тежњу да се повежу са другим људима, овладају простором и временом и на тај начин побољшају квалитет живота. За такво нешто била је потребна размена информација, односно висок и сталан ниво комуникације. Њиховим унапређењем долазило је до напретка у култури и друштву у целини. Један од главних посредника у том процесу комуникације широм света биле су и остале поште и поштански сервиси. Пошта Србије развијала се упоредо са развојем државе Србије, а њен развој зависио је од повећања популације и писмености, а правилно и успешно функционисање младе државе од брзог и тачног поштанског саобраћаја. У 19.…
Прочитај све...
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8 понедељак, 1. фебруар 2016.

Кнез Михаило, од бездна ка вечности…

  • Предавач: Александар Диклић
Прича о кнезу Михаилу Обреновићу је сторија о значајном владару Србије, члану династије Обреновић, кнезу реформатору и трагичној личности, наизглед добро познатој историографији и широј јавности. Па ипак, чини се да историја, посматрана из различитих временских углова и дистанци, дозвољава да осетимо важност детаља и анализе познатих и мање познатих догађаја, као и особености неког историјског тренутка, повесне паралеле, чудне коинциденције па и ненаучне хипотезе и претпоставке. Данас Србија ни изблиза није држава којом је владао просвећени кнез, али нека питања као да су надживела трагичну личност Михаила Обреновића, о којој ће нам из свог угла сагледавања историје родног Београда…
Прочитај све...

Пријави се